Прође један вијек моде за свијема вјековима,

једнакости сан се сврши свјетскијема сиротима!

У њему се научници у невидно загледаше,

силом струје, васиљеном и атомом овладаше:

Том Едисон, Тесла Нико, Гајгер – Милер и Фон Браун,

Нил Бор, Ајнштајн, Опенхајмер и Хајзенберг и Ото Хан.

Нобел их је благом Шведа, из нашљедства обдарио,

Исак Њутн научне им претпоставке означио.

Генију се сколастике одрећ части трудно није

у западном емпиризму напретка барјак вије.

Овдје му не на готову технолошка могућност дјелу,

и новчана плата прати корисну идеју смјелу.

Дур ратнику главатоме, а Србину босанскоме

крвним колом вараноме, и од браће изданоме,

распамети родну земљу која не шће да се крсти

из безбожја народ дозва, да свечевом робљу суди.

Плао слуша посрједника, нек се свијет цјели чуди,

што се Србаљ у крв пусти, биће свјем свијетом луди.

Билдерберг и Дарул ислам залуду су се ибретиле,

узалуд им Јован Павле обећо им божје силе!

због Српске се свијет тресе, Нов поредак је на муке

Алаха им Турци псују због велике нове туге!

Условљеног кафкијански, свјетски жбир сад Србаљ прати;

да јунаке прве изда, у поредак да се врати.

Млетачка им правда суди, која није иста свима,

она каља образ врло народима културнима:

Српски сужњи уморени врјеђају им хуманизам,

који хоће свјет да слаже да је Српство комунизам.

На лихварске центре свјета шеих баца мртве душе,

да препадну кириџије што маково цеђе пуше;

Хашишари, аџувани, интернет их неће скрити,

без џојпеда и конзоле ти не знају боја бити;

Колац њиних живодера давно тражи друм анални,

собом самим приправљени пут широки магистрални.