Војин Јоксимовић: «Освета пророка» (интервју)
Војин Јоксимовић је нуклеарни инжењер. Аутор је књига ”Kosovo Crisis - a study in foreign policy mismanagement” и “The Revenge of the prophet – How Clinton and Predecessors Empowered Radical Islam” Живи и ради у САД-у
Шта Вас је навело да као нуклеарни инжењер почнете да се бавите међународним односима?
Као нуклеарни инжењер путовао сам доста по свету као консултант нуклеарних електропривредних предузећа и агенција за регулацију сигурности нуклеарних електрана. Такође сам био аутор великог броја радова који су презентирани на међународним конференцијама. Део припрема није био само везан за нуклеарну технологију већ и за допуну знања, о историји, култури, обичајима и политичким проблемима земаља у којима сам боравио. Нуклеарна енергија је спорно политичко питање у већини земаља. Као Европљанин релативно брзо сам схватао Европљане, чак и зелене партије, али сам имао муке да схватим Јапанце, Кинезе и Корејце. Међутим преломни догађај је био 1989. године, када сам се нашао у делегацији америчких Срба, коју је фoрмирала Хелен Делић-Бентли, а која се састала са представницима Стејт Департмента[1]. Схватио сам да ће доћи до распада Југославије и да ће то бити неповољно за нас, Србе. Исте године сам службено боравио у Паризу. Одсео сам у једном хотелу где сам упознао либанске банкаре који су избегли из своје земље због грађанског рата. Рекли су ми да је Југославија следећа на реду.
Којим сте се мотивима руководили приликом писања Ваше књиге KosovoCrisis?
Био сам председник Конгреса српског уједињења (КСУ). У тој улози мој главни задатак је био да представим гледишта српске дијаспоре у Вашингтону онима који су били задужени за одређивање америчке политике према српским земљама на Балкану. Написао сам хрпу изјава у име КСУ-а у чему ми је свесрдно помагао Џонатан Кларк, бивши британски дипломата, као и поједини чланови управе КСУ-а, на челу са Мирославом Ђорђевићем. Документација се гомилала, а мене су све више нервирале лажи и пропаганда које је Клинтонова администрација ширила уз помоћ медија, који су контролисани од стране великих америчких корпорација, као и од исламских земаља. Дошао сам до закључка да неко мора да упозна свет, српску дијаспору, и будуће српске генерације са гледиштем о косовској кризи која се разликује од оног гледишта које пласирају званичи Вашингтон и медији на Западу. Сер Елдон Грифитс, бивши члан британског парламента, бивши саветник Маргарет Тачер, и бивши новинар, сматра да моја књига даје водећу ненатовску верзију косовске трагедије. Ђорђе Вид Томашевић, Emeritus[2] професор на Државном универзитету Бафала, сматра да моја књига има историјску вредност.
Како је књига примљена у САД-у?
Књига је изванредно лепо примљена у српској дијаспори, првенствено на Северно-америчком континенту, а секундарно и у Европи и Аустралији. Добио сам велико признање од групе америчких патриота, који су осудили америчку политику према Србији. Америчке народне масе нису могле да схвате тему моје прве књиге, јер нису могле да нађу Косово на мапи. Имена су била неразумљива па су одустали од читања исте. Поделио сам књигу водећим српским политичарима али од њих никада нисам добио било какав коментар. Од неких српских патриота сам добио позитивне коментаре.
У Вашој најновијој књизи бавите се везом политичке елите Сауди Арабије и неких кругова у САД. Како сте дошли на идеју да Вам то буде тема?
Након моје књиге која се бавила косовском трагедијом намеравао сам да напишем књигу која се бавила ратом у Босни. Када сам отпочео истраживачки рад који се тицао рата у Босни, десио се једанаести септембар. Интуитивно сам закључио да постоји веза између џихада у Босни и џихада на Њујорк и Вашингтон. Део своје професионалне каријере сам провео сам студирајући катастрофе као што су Чернобил и Острво од три миље[3]. Применио сам мој метод на једанаести септембар. Убрзо је постало јасно да сви путеви воде у Саудијску Арабију. Џон О’ Нил, бивши шеф одељења ФБИ-а за анти-тероризам, задужен за истрагу бомбашких напада на на Амбасаде САД-а у Кенији и Танзанији и хапшење Бин Ладена, поткрепио је мој закључак. Клинтонова администрација је онемогућила О’ Нила да води истрагу у Јемену и Саудијској Арабији. Завршио је трагично свој живот једанаестог септембра као шеф обезбеђења Светског трговинског центра
Зашто Клинтон није дозволио О’ Нилу да заврши истрагу?
Жан-Шарл Брисар ко-аутор књиге „Забрањена истина”, састао се са Џон О’ Нилом у јулу 2001.године у Њујорку. Том приликом је О’ Нил, који је био бунтовник у свету у коме његов председник са својом администрацијом доноси све важне одлуке, дао објашњење за заустављање истраге: интереси петролејских компанија. Потом је О’ Нил додао да Саудијска Арабија има знатно већи утицај на Америку него обрнуто, због америчке зависности од саудијске нафте. Због тога Стејт Департмент сматра да Саудијска Арабија треба да буде обезбеђена и стабилна.
Да ли се на Западу схвата какву претњу представљају, милитантни исламисти?
Не. Американци су збуњени. Председник им говори да је Ислам религија мира. Схватају да Ал-каида представља милитантни Ислам али не схватају зашто је нападнут секуларни Ирак, па су многи закључили да је Садам Хусеин био иза једанаестог септембра. Буш и главни медији штите Саудијску Арабију. Буш чак није хтео да образује комисију која би испитала узроке напада од једанаестог септембра 2001. године. Само један радио коментатор, Мајкл Севиџ, тако рећи сваки дан упозорава Американце на опасност исламског фашизма. Милиони који га слушају се верзирани. Севиџ редовно брани Србе. У Великој Британији је ситуација трагична јер и поред напада од 7. јула прошле године. Мелани Филипс то изваредно објашњава у књизи „Лондонистан”. Препоручујем да сваки образовани Србин са знањем енглеског језика, прочита ову књигу. Сазнаће зашто су Срби озлоједили глобалисте, јер наводно нису прихватили доктрину мултикултурализма. По овој доктрини мањине имају иста или већа права од већине. Било какав покушај да се наметне воља већине карактерише се као расизам или национализам. Због тога су симпатије Запада биле на страни Шиптара.
Како би сте објаснили чињеницу да је ЦИА помагала милитантне исламисте за време совјетске интервенције у Афганистану, о чему је говорио и саветник председника Картера Збигњев Бжежински у свом интервју за 'Le Nouvel Observateur' од 15-21 јануара 1998. године, на страни 76?
Збигњев Бжежински је намамио Америку да подржи исламисте у Афганистану јер је хтео да се освети Русима за подршку Вијетнамцима у Вијетнамском рату. Из његовог интервјуа се види његова мржња према Русима као и његова кратковидост у погледу исламизма. Међутим номинална подршка, је за време Реганове администрације прерасла у заступнички рат против Совјетског Савеза. За то је највише заслужан Вилијем Кејси, Реганов шеф ЦИА-е, који се удружио са Саудијском Арабијом и Пакистаном, да истера Совјете из Афганистана. Кејси је сматрао да су Ислам и Католицизам највећи адути у Хладном рату против безбожника.
Да ли су Американци тада били свесни да се ти исламисти које су они једном подржавали, могу једног дана окренути против својих ментора?
Нису ни сањали. Америчка спољна политика се може упоредити са шахистом који није у стању да прорачуна три – четири потеза унапред. Рат у Ираку то најбоље илуструје.
Како то да Пакистан, који је створио Талибане, а који су помагали Бин Ладена, после 11. септембра, није кажњен од стране САД, него је постао њен стратешки савезник?
Пакистан је традиционални амерички савезник у Јужној Азији. Двадесет шест година Америка се ослањала на Пакистан у том делу света, а посебно око дешавања у Афганистану. Када је донета одлука да се уклони талибански режим у Афганистану, због везе са Ал-Каидом, Пакистану је уручен ултиматум за захтевом да се одрекне Талибана. Пакистански председник Мушараф је био принуђен да га прихвати, али је објаснио исламистима на урду језику да је та одлука само привремена.
Како то да Американцима није сметало онда када су Иранци подржавали исламске фанатике током грађанског рата у Босни и Херцеговини, а да им сада смета када Иран помаже Хезболах у Либану?
У Босни и Херцеговини је и Бин Ладен био амерички савезник. У Босни и Херцеговини су у питању били Срби, а у Либану Јевреји. На Балкану је Америка доследно следила политику Организације Исламске Коннференције која је била за независност Босне и Херцеговине и Косова и поделу Македоније. Није било много двоумљења јер су у питању били петро-долари и нафта.
Како Ви видите односе између Саудијске Арабије и САД?
Америка је створила Саудијску Арабију као „петролистан”. Док год је нафта преко потребна Западном енергетском систему и док год се петро-долари инвестирају у Америци, односи ће бити присни и затвараће се очи и уши у погледу терориста Вахабита и прозелитизма вахабитске верзије ислама.
Каква је била њихова сарадња за време грађанског рата у БиХ?
Блиска. Саудијска Арабија је преко тако званих хуманитарних организација инвестирала око милијарду долара у џихад у БиХ.
Како тумачите то да САД нису предузеле никакве санкције против Саудијске Арабије иако је петнаест њених држављана умешано у напад од једанаестог септембра 2001. године?
Петро долари и нафта су важнији. Трговина има преимућство у односу на заштиту становништва. Петролејске компаније су међу највећим донаторима у изборним кампањама.
Шта мислите о глобалном рату против тероризма?
Са мањим изузецима као што је уклањање терористичких кампова у Афганистану, то је фикција и обмана америчких пореских обвезника. Наставило се са америчком политиком глобалне хегемоније. Случај Ирака то најбоље илуструје с тим што фијаско у Ираку вероватно представља крај Америке као једине светске супер силе. Кризе у погледу Ирана и Северне Кореје показују да Америка мора да придобије и друге светске силе уколико жели да оствари сопствене циљеве.
Зашто председник Буш настоји да прикаже Шиите као исламске фашисте?
Председник Буш је одредио америчке непријатеље: Ирак, Иран и Северну Кореју. Ирак је скинут са листе. Сада се демонизирају лидери Ирана и Северне Кореје. Као део тога ирански режим, а поготову председник Ахмадинеџад се карактеришу као исламски фашисти.
Бошко Јовановић
[1] Министарство спољних послова САД
[2] Звање које имају професори у пензији у САД
[3] Oвим термином се означава инцидент који се догодио 1979
