Nezavisnost Kosova ce ugroziti stabilnost Balkana

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Kosovo ce verovatno dobiti neku vrstu nezavisnosti, ali to ce izazvati nestabilnost na Balkanu i stvorice presedan za ostale konflikte sirom sveta, kaze za Radio Slobodna Evropa Dzejms Biset (James Bissett), nekadasnji kanadski ambasador u Jugoslaviji pocetkom 90-tih godina, sada clan Americkog saveta za Kosovo. On smatra da su SAD vec napravile mnogo gresaka na Balkanu, sada su se zaglibile u Iraku, tu je i nuklearna pretnja Severne Koreje. Zato poslednje sto Vasingtonu treba, jesu nove tenzije na Balkanu, istice Biset.

RSE: Prema diplomatskim izvorima, izaslanik UN Ahtisari predlaze uslovnu nezavisnost za Kosovo, ali bez eksplicitnog pominjanja reci "nezavisnost". Da li je to najizvesniji ishod?

BISET: Ja sam veoma razocaran Ahtisarijevim radom. On je od samog pocetka usmerio pregovore tako kao da nema nijednog drugog resenja osim nezavisnosti za Kosovo. Smatram da bi se time prekrsila Povelja Ujedinjenih nacija i vazece medjunarodne norme koje se odnose na ocuvanje teritorijalnog integriteta zemalja. Princip ocuvanja suvereniteta drzava seze cak do Vestfalskog sistema iz 17. veka. Granice mogu biti menjane samo uz obostranu saglasnost, a ne na osnovu diktata bivseg finskog predsednika, Medjunarodne krizne grupe ili SAD.

RSE: Ali, kao sto ste videli tokom Vase diplomatske sluzbe u bivsoj Jugoslaviji, njene granice su izmenjene drasticno u krvavom ratu. Mnogi smatraju da nakon nedavne nezavisnosti Crne Gore, da ce verovatna nezavisnosti Kosova biti poslednji korak u dugom i bolnom procesu raspada bivse Jugoslavije.

BISET: Ne slazem se sa tim stavom. U pitanju je pogresna logika. Slovenija, Hrvatska, Makedonija nikada nisu bili delovi Srbije, vec Jugoslavije i oni su napustili Federaciju. Kosovo je bilo integralni deo Srbije. Tako da nije isto otcepljenje od Srbije i raspad Federacije drzava.

RSE: Srbija je u proslu nedelju potvrdila na referendumu novi Ustav kojim je Kosovo definisano kao njen neodvojivi deo. Da li ce to imati bilo kakvog uticaja na pregovore o statusu Kosova? Hoce li Zapad uzeti u obzir volju gradjana Srbije?

BISET: Portparoli americke administracije i Evropske unije vec su izjavili da to nece imati bilo kakvog uticaja. Medjutim, to bi itekako trebalo uzeti u obzir, jer je na referendumu iskazana volja naroda Srbije da se ne odrice Kosova, a odluka o njegovoj nezavisnosti znacila bi krsenje normi medjunarodnog prava o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje, utvrdjenih Helsinskom deklaracijom, zatim Poveljom Ujedinjenih nacija kao i raznim drugim dokumentima.

RSE: Premijer Kostunica je upozorio zemlje koje budu priznale Kosovo, da ce trpeti posledice u odnosima sa Srbijom. Da li je rec o praznoj pretnji, ocajnickom pokusaju da se u poslednji cas spreci neizbezno ili racuna na podrsku Rusije, uklljucujuci cak i njenu nedavnu najavu veta u Savetu bezbednosti ukoliko ne bude zadovoljna resenjem za Kosovo.

BISET: Mislim da Kostunicino upozorenje nema velikog znacaja, jer Srbija ne moze nikome da preti. Ona je sada demokratska drzava i predlozila je punu autonomiju Kosovu. Kostunicina izjava znaci da Srbija jednostavno nece prihvatiti nezavisnost Kosova. Postavlja se pitanje ako Kosovo postane nezavisno, zasto to pravo ne bi imali i svi drugi narodi sirom svete koji tome odavno teze. Ako Kosovo postane samostalno, zasto ne bi i Tajvan, Juzna Osetija, Abkhazija, Pridnjestrovlje, Tibet, Cecenija. Ta lista je beskonacna. Zbog toga je princip ocuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta drzava toliko dugo izdrzao probu vremena.

RSE: Da li je nedavno upozorenje ruskog predsednika Putina da bi nezavisnost Kosova mogla da stvori presedan i da ce Moskva mozda upotrebiti veto u Savetu bezbednosti, istinska pretnja ili politicki manevar da bi Kremlj dobio od Zapada koncesije na drugoj strani?

BISET: Moze biti i jedno i drugo. Poznato je da je Rusija davala mnogo bombasticnih izjava iza kojih potom nije stala u praksi. Medjutim, ako Kosovo dobije nezavisnost, onda ce Putin dobiti odresene ruke da to isto trazi za Juznu Osetiju, Abkhaziju i Pridnjestrovlje, sto bi izazvalo probleme na Kavkazu i istocnoj Evropi. Dakle, narusavanje teritorijalnog integriteta moze imati ozbiljne posledice po bezbednost sveta. Zato treba tragati za drugim resenjima za Kosovo, koja ne podrazumevaju njegovu nezavisnost. Problem je medjutim sto nije bilo sustinskih pregovora. Dosadanji proces koji je kanalisao Marti Ahtisari ima unapred odredjeni cilj – nezavisnost Kosova. To moze izazvati probleme na Balkanu, jer ako se Kosovu da nezavisnost, zasto onda Srbima u Bosni ne bi bilo omoguceno da se prikljuce Srbiji. Ovako ispada da medjunarodna zajednica dozvoljava da se granice svuda menjanju, jedino to nije moguce ako ide u prilog Srbima.

RSE: Lideri Albanaca tvrde da ce nezavisnost Kosova doprineti stabilizaciji Balkana. Srpski zvanicnici pak smatraju da ce to izazvati nove tenzije, imajuci pre svega u vidu situaciju u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

BISET: Ako Kosovo postane nezavisno, sledeci korak su Albanci u Presevskoj dolini, zatim u Makedoniji. Time bi se otvorila Pandorina kutija nestabilnosti na Balkanu. Imajuci u vidu mnoga krizna zarista u svetu, sa Severnom Korejom koja ima nuklearno oruzje, pobunjenicima u Iraku, koji, kako stvari sada stoje, imaju izgleda da pobede u tamosnjem ratu, poslednje sto je medjunarodnoj zajednici protrebno jesu ponovno problemi na Balkanu i istocnoj Evropi.

Postavlja se pitanje da li Albanci zasluzuju nezavisnost, jer je od dolaska medjunarodnih snaga spaljeno oko 150 hriscanskih crkava, izbeglo je vise od 200 hiljada Srba i ostalog nealbanskog zivlja. Istovremeno, zivotni standard na Kosovu je kao na Haitiju. To bi bila bankrot drzava, preko koje ide znacajan deo trgovine drogom za Zapadnu Evropu, zatim oruzjem i ljudima. Zasto bi mu ona trebalo dati nezavisnost?

RSE: Medjutim, mnogi smatraju da je takvom stanju prethodila Miloseviceva vladavina nad Kosovom, i da korene dobrog dela sadasnjih problema treba traziti upravo u nacinu na koji se Beograd odnosio u to vreme prema ovoj regiji.

BISET: Znam da svi krive Milosevica. Medjutim, on je zbacen sa vlasti 2000. godine. Pre nego sto je oduzeo autonomiju Kosovu, nijedna etnicka grupa na Balkanu nije bila bolje tretirana nego Albanci u Srbiji. I danas Albanci koji zive juznoj Srbiji i drugim mestima mnogo bolje su tretirani nego Srbi i ostali nealbanci na Kosovu. Takodje, Ujedinjene nacije su Rezolucijom 1244 garantovale suverenitet Srbije nad Kosovom. To je sada potpuno zaboravljeno. Sta je sa odlukom Saveta bezbednosti da treba ispuniti standarde na Kosovu, pre bilo kakve odluke o statusu, koja bi ukljucivala i nezavisnost. U nedavnom izvestaju UN veoma je jasno predoceno da pomenuti standardi nisu ostvareni. Sada je odjedanput na veoma cudan nacin odluceno da treba prvo odrediti status pa onda ispuniti standarde. Ako ti kriterijumi nisu ostvareni pre sticanja nezavisnosti Kosova, kakve garancije postoje da ce ih njegovo vodjstvo ispuniti nakon proglasenja samostalnosti?

RSE: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je ubrzo nakon sto je Crna Gora proglasila nezavisnost, postavio pitanje pozicije bosanskih Srba. U medjunarodnoj zajednici isticu, medjutim, da se ne moze praviti paralela izmedju Republike Srpske i Kosova.

BISET: Mislim da mnogi politicari u SAD i Evropskoj uniji smatraju da njihove izjave automatski odrazavaju i stanje na terenu. Stvarnost Bosne i Hercegovine je da ona na duze staze tesko moze da opstane kao funkcionalna drzava. Svakako postoji paralela, da u slucaju nezavisnosti Kosova i Srbi u Bosni i Hercegovini imaju pravo da se prikljuce Srbiji. Zato bi nezavisnost Kosova samo izazvala lancanu reakciju slicnih zahteva i time nove probleme na Balkanu.

RSE: Na Zapadu i na Balkanu mnogi smatraju da ne postoji paralela izmedju ova dva slucaja. Kosovo je kroz istoriju postojalo kao poseban entitet, dok Srbi u Bosni nikada nisu imali takav status. S druge strane, po tim ocenama Republika Srpska je "genocidna tvorevina", s obzirom na odgovornost Srba za ratne zlocine.

BISET: U Bosni i Hercegovini je vodjen gradjanski rat koga nisu zapoceli Srbi. To je zaista tragicna epizoda u istoriji bivse Jugoslavije, u kome su sve strane cinile ratne zlocine. Sada je cinjenica da tamosnji narodi verovatno ne zele da vise zive zajedno.

RSE: Sta bi, po Vama, bilo najbolje resenje za Kosovo?

BISET: Smatram da bi predstavnici Srba i Albanaca trebalo da se nadju za zajednickim stolom i ozbiljno pregovaraju. Na primer, mozda bi se dogovorili o podeli Kosova duz reke Ibar, tako da severni deo ostane u Srbiji, a ostatak postane nezavisna drzava Kosovo. Postoje i druge opcije, ali o tome treba da istinski pregovaraju predstavnici ova dva naroda, a ne da im strani izaslanici poput Martija Ahtisarija odredjuju sta moze a sta ne.

RSE: Medjutim, Albanci ne pristaju na nista manje od nezavisnosti.

BISET: Naravno, oni tvrde nista manje od nezavisnosti. Ali zasto mora da se ide tim putem. Vodjstvo Albanaca to nije zasluzilo, jer nicim nije pokazalo da je spremno da se ukljuci u zajednicu demokratskih drzava.

RSE: Kakav ishod ocekujete imajuci u vidu geopoliticki raspored snaga?

BISET: Ovakva pitanja se ne resavaju pregovorima na konferencijama, vec o tome odlucuju velike sile. Zato pretpostavljam da ce SAD insistirati da Kosovo dobije nezavisnost i to je verovatno neizbezno, ali ce posledice biti veoma ozbiljne i ugrozice stabilnost Balkana. Treba podsetiti da su SAD napravile krupne strateske greske na Balkanu. Podrzavali su Muslimane u Bosni, izazvale su dobar deo problema na Kosovu, preterivanjem da su Albanci drasticno ugrozeni od rezima u Srbiji. Tadasnji americki sekretar odbrane tvrdio je da je ubijeno sto hiljada mladih Albanaca. Forezincki tim koji je dosao sa NATO-om nije uspeo da pronadje ni dve hiljade leseva. Svet je obmanut da bi NATO intervenisao u cilju obnove njegovog kredibiliteta. To su sve bile velike greske i sada se priprema nova davanjem nezavisnosti Kosovu. SAD su se sada zaglibile u Iraku i zabrinute su zbog nuklearnog programa Severne Koreje. Zbog toga zele da se otarase Kosova sto brzim donosenjem resenja, bez obzira na posledice. U tom slucaju postoji rizik od novih tenzija na Balkanu. Pomenuo bih cuvenu Bizmarkovu izreku da Balkan nije vredan kostiju jednog pomeranijskog grenadira. Medjutim, on je istovremeno upozorio da ako u Evropi bude novog rata, on ce poceti na Balkanu zbog neceg besmislenog. A ta besmislica ce se ponovo desiti sa nezavisnoscu Kosova.

Dragan Stavljanin