SRPSKO KOSOVO POSTALO JE DEO BALKANA KOJI NA KARTAMA SVI RAZLIČITO CRTAJU. ZAŠTO NA ZAPADU CRTAJU KARTE U KOJIMA JE KOSOVO U OKVIRU „VELIKE ALBANIJE”? ZAŠTO SE NE PRIHVATAJU MEĐUNARODNO PRIZNATE GRANICE? BUDUĆNOST KOSOVA I METOHIJE ZASAD PREDVIĐAJU (SPREMAJU) U „BELOJ KUĆI”.

Još 1994. godine SAD i Nemačka vrebale su greške Srba iz RSK kako bi se lišili problema nastalih formiranjem srpske autonomne pokrajine u Hrvatskoj. Pominjano je Kosovo kao „novo žarište”. Predviđana su rešenja za Kosovo po ugledu na rešenja u RSK pod firmom „modus vivendi”. U martu 1997. godine „procurela” je informacija iz američkog Kongresa (objavljena u niškim „Pogledima”), da postoji scenario za razbijanje SRJ po kojem Kosovo i Vojvodina neće biti u sastavu Srbije i Jugoslavije. Sve više zapadnih medija nije skrivalo „zabrinutost” zbog „situacije na Kosovu”. Pojavile su se i geografske karte u stranim TV programima i štampi u kojima su provokativno nacrtane granice SRJ i Srbije. Neke mape nađene su u privatnim sefovima uticajnih ljudi zapadnog političkog miljea. Suština sadržanih informacija bila je da postoji američki stav po kojem Srbiju treba svesti u granice koje su postojale pre 1912. godine. Brojne diplomatske aktivnosti najavile su sledeću fazu razbijanja SFRJ: razbijanje SRJ, preko SCG, koje su, čak i po imenu, bile jedini nerazbijeni ostatak prethodne Jugoslavije. Razbijanje SFRJ, podsećalo je na razbijanje SSSR i ČSSR. Čak je i dokument Direktiva 20/1 „Ciljevi SAD u odnosu na Rusiju”, usvojena u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD 14. avgusta 1948, slutila na uništavanje „Juge”: „Naše je da radimo i uspemo u tome da se tamo zbivaju unutrašnji događaji... Naćićemo svoje istomišljenike u samoj Rusiji. Kroz epizode će se odigravati grandiozna tragedija pogibije najnepokornijeg naroda, konačnog, nepovratnog gašenja njegove samosvesti...”

Njima je nemoguće oprostiti.

Ideje o razbijanju SFRJ bile su dugo prisutne u Vatikanu, Nemačkoj, SAD i mnogim drugim zemljama Zapada. Spominjane su u filmovima o temi „Jugoslavija posle Tita”. U Americi su dečije igre i simulacije na računarima imale još 1977. godine veoma kvalitetne scenarije za rat na tlu socijalističke Jugoslavije. Na primer, njujorška firma za publikacije simulacija (SIMULATIONS PUBLICATIONS INC., NEW YORK) već duže od četvrt veka izbacuje na tržište dečje igre na bazi scenarija za buduće ratove (MODERN BATTLES). Slično je sa video i kompjuterskim igrama. Zanimljivo je da se scenariji igara za decu zasnivaju na stvarnim vojnim procenama objavljenim u veoma uglednom časopisu STRATEGY & TACTICS MAGAZINE.

Često su scenariji za razbijanje Jugoslavije spominjani od političara i diplomata (na primer, od Zbignjeva Bžežinskog, Henri Kisindžera, Van den Bruka, Đani de Mikelisa i drugih). Kosovo i Metrohija su neprestano nili dežurni sadržaj izjava diplomata zaduženih za „političko muljanje”. Problem je što je njihovim najavama trebalo verovati, jer su one imale ulogu prepariranja javnosti za prihvatanje i realizaciju pripremljenih scenarija.

Na kraju 1992. godine Džordž Buš Senior je upozorio: „Kosovo može da bude povod za intervenciju”. Za Kosovo-metohijski slučaj, stvaran na „Klintonov američki način”, presudna je bila 1993. godina. U februaru 1993. objavljen je plan Klintonove administracije, za rešavanje sukoba na tlu bivše Jugoslavije u kojem se deo treće tačke odnosi na Kosovo. U dokumentu je zapisano: „Spremni smo i da odlučno reagujemo protiv Srba u slučaju sukoba na Kosovu, koji bi bio izazvan srpskom akcijom”. Posle neuspeha u prisiljavanju bosanskih Srba da potpišu „Vens-Ovenov” plan, sredinom maja iste godine, pominje se nova inicijativa SAD da pošalju svoje trupe u Makedoniju i na Kosovo (kao da je to isto i kao da je Kosovo ničija zemlja). U okviru realizacije plana predloženo je raspoređivanje snaga UN duž granice albanije i „srpske provincije Kosovo”. Zadnjeg majskog dana albanski predsednik Sali Beriša apelovao je na SAD i NATO da pošalju oružane snage na Kosovo, iako se ništa posebno u to vreme tamo nije događalo.

Juni je „obeležen” izjavom generala Džona B. Dejvisa (vojni vrh Atlantskog saveza) da „nije pitanje da li će, već kada će rat doći na Kosovo”. Zanimljivo je da je lord Oven početkom jula predložio, pa odustao od predloga, da se u KEBS-u formira posebna radna grupa za SRJ sa podgrupom za Kosovo (ustuknuo je posle brze reakcije jugoslovenske vlade i njenog odbijanja da prihvati takav predlog). Međutim, to je učinjeno u vreme pritiska SAD i grupe G-7 da Srbija dozvoli nastavak rada predstavnicima KEBS-a za ljudska prava na Kosovu i čak pristane na znatno povećanje njihovog broja. U Ženevi su ponovo aktivirali „Kosovski dosije”.

Potkomisija UN za zaštitu prava manjina usvojila je Rezoluciju kojom se SRJ osuđuje za „diskriminacione mere i kršenje ljudskih prava etničkih Albanaca na Kosovu”. Zadnju sugestiju za ponašanje u vezi jugozapadnog dela Srbije predstavnici vlasti SRJ dobili su srediniom septembra preko Benjamina Andreate. Sve navedene „najave” začinio je šiptarski lider Škeljzen Malići upozorivši: „pitanje je samo ko će otpočeti treći balkanski rat između Srbije i kosovskih Albanaca u kojem će na stranu šiptarskih ustanika stati Amerika, Italija, Austrija i Nemačka”. Učestalost pominjanja naziva Kosovo opominjala je i primoravala na oprez.

Uz navedene „najave” sukoba na Kosovu ili oko njega, ne može se prenebregnuti činjenica da je najavljen scenario za stvaranje „Velike Mađarske” na uštrb teritorija susednih zemalja, što nagoveštava, a možda i potvrđuje, da je pretpostavka o postojanju scenarija za izdvajanje Kosova i Vojvodine iz Srbije negde već projektovan. Verovatno s prethodnim u vezi učestale su provokacije i teroristički napadi secesionističkih snaga u toku 1998. godine na organe vlasti na području Kosova i Metohije.

Scenariji o Kosovu i njegovom izdvajanju iz Jugoslavije nastali su mnogo pre navedene izjave Džordža Buša seniora. Ta bivša jugoslovenska autonomna pokrajina dugi niz godina predmet je različitih vojnopolitičkih analiza. Praćenjem razvoja događaja i analizom sadržaja, analitičari koji se bave prognoziranjem kriznih žarišta, davali su mnogo ranije elemente za postavke zadataka, planove, dejstva i kontrolu krizne kosovo-metohijske situacije.

Pojedine zemlje u svetu smatraju se pozvanim i odgovornim da „preduzimaju sve što je u njihovoj moći da se žarišta ne prošire i ne ugroze ostali svet”. Vodeće mesto među njima zauzimaju Sjedinjene Države. One imaju snage za intervenciju izvan svoje teritorije za, takozvano, gašenje požara gde god se pojavi. Naravno, da takve snage moraju da budu uvežbane za intervenciju, a da je za to ključna osposobljenost komandnog kadra. Na komandno-štabnim ratnim vežbama često se proigravaju borbena dejstva u kriznoj situaciji, u raznim regionima sveta. Da bi uvežbanost bila što bolja planovi su realni sa realnim predviđanjem odnosa snaga u sukobu. Zato su snage koje prikupljaju i obrađuju podatke o svemu što se događa na eventualnom žarištu, ogromne. I zato su zadaci na komandno-štabnim ratnim vežbama zasnovani na predviđanjima najeminentnijih vojnih stručnjaka.

Zbog navedene aktuelnosti Kosova i Metohije, prilika je da se nešto kaže o britanskoj komandno-štabnoj ratnoj vežbi „Tri ptice” („Three birds”), koja je više godina proigravana kao upad Bugarske u Veliku Albaniju sa intervencijom NATO-a, na poziv Velike Albanije i Grčke. Zanimljivo je da italijanske snage trenutno locirane u Albaniji nose naziv „Pelikani” što koincidira sa glavnim kodiranim nazivom na navedenim vežbama. Te vežbe organizovane su s ciljem proigravanja NATO – strategije „elestičnog odgovora” i doktrine „isturene odbrane” na Južnoevropskom vojištu.

Scenario je razrađen na fonu „Balkanskog problema”. Zamisao dejstva strana sadrži: NATO na Balkanu, Veliku Bugarsku i Veliku Albaniju. Zamišljen je sukob Bugarske, koja teži da opet bude velika, i već velike Albanije. Na kartama nepostoje Jugoslavija i Makedonija, nedostaju veći deo Crne Gore i južni delovi Srbije. Na bugarski upad reaguje NATO alijansa. Domaćin invazionih snaga je i ovog puta Italija.

Mora se priznati da je zamisao veoma maštovita. Reč je o pravoj veoma kvalitetno pripremljenoj ratnoj igri. Scenario za 21. vek. Tako se niz godina „igraju” „Tri ptice” u komandno-štabnoj akademiji sva tri vida oružanih snaga Velike Britanije. Osnovna zamisao je iz godine u godinu gotovo ista, samo se podaci ažuriraju u skladu sa izabranim promenama.

Jugoslavije nikada nije bilo u njihovoj zamišljenoj ili zacrtanoj budućnosti. Nisu je priznavali niti njene granice. Više ne mora mnogo toga da se dogodi da zadatak bude realan. U svakom slučaju zamisao je zanimljiva, kada se zna procedura u kojoj se dolazi do postavke zadatka. Možda je zadatak podmetnut? Možda su analize odstupile od realnosti? A možda analitičari znaju nešto što Srbi ne mogu ni da sanjaju?

Je li slučajnost da se granice, na pomenutoj karti zamisli dejstva, gotovo poklapaju sa granicama italijanske Velike Albanije od 3. maja 1941. godine. Tada je Italija anektirala taj prostor, a potom predala civilnu vlast albanskim kvislinzima. Karte su slične i onim koje je, tako zvani, „Savez Kosovara” doneo u Njujork krajem novembra 1986. godine, s ciljem da ih podeli po Ujedinjenim nacijama.

Kosovo i Metohija, na kojem veći deo albanskog stanovništva teži separaciji, postalo je strategijski problem tri strane: srpske, albanske i američke. Nekad je Kosovo bilo srpsko, sada postoji Kosovo i Metohija kakvo verovatno odgovara američkoj administraciji, hoće li sutra zbilja biti albansko? Zna američka administracija da su Kosovo i Metohija dva puta pod prisilom naseljavani Albancima. Prvi put za vreme, tako zvane, „Velike seobe Srblja”, pod najezdom Turaka; drugi put tokom Drugog svetskog rata, pod patronatom Italije. Znaju i da su Crnogorci i Srbi iseljavani sve to vreme, a i posle Drugog svetskog rata (pod Titom) i naročito posle 1981. godine, kada su na čelu Federacije bili konfederalisti i separatisti. U svetu se, inače, prenebregava činjenica da su Albanci na Kosovo i Metohiju došli do toga da otimaju srpski prostor, posle nasilnog naseljavanja i osvajanja, namernim i planiranim povećavanjem nataliteta. Prihvata se jedino trenutna činjenica da su oni de facto najbrojniji na Kosovu i Metohiji.

Američka administracija podržava Albance u osvajanju Kosova i Metohije mirnim putem (tzv. fundamentalističkim metodom). Ta podrška je očevidna, budući da su se Bil Klinton, Vesli Klark i Ričard Holbruk srdačno grlili i ljubili sa Tačijem, Čekuom, Haradinajem i Rugovom.

Bod Dol je predvodio lobi u američkom Kongresu. Merlin Olbrajt je pretila Srbima da će zbog Kosova piti vodu iz njene šake. Haradinaj je posle priznanja da je izazvao rat na Kosovu i Metohiji pozvan na predsednički doručak u Belu kuću. Klinton je uz to saopštio svetu svoju istoriju Kosova i Metohije i muslimana. U američkim dečijim časopisima zlovolja prema Srbima ugrađena je pred napad Natoa na Jugoslaviju i u generacije koje tek treba da sazru. Pisali su „na desetine hiljada Albanaca je izbačeno iz svojih kuća na Kosovu od strane srpskih snaga. Mnogi će umreti po hladnim šumama ukoliko Srbi ne odu”. Sidni Šeldon je napisao „Nebo pada” o ugroženim muslimanima i pokvarenim Rusima, u filmu režisera Džona Mura „Iza neprijateljevih linija”, prvi put prikazanom na nosaču aviona „Karl Vinson”, hrabri marinci ubijaju „snažne, zle i glupe Srbe”, koji im prete i obaraju avione. U crtanim i video filmovima za decu, Srbi su „loši momci”... Sigurno je samo da sa Srbima stradaju istina, čast, sloboda, dostojanstvo, pravda... ko zna ko i šta još.

Uostalom, ukoliko kosovo-metohijski Albanci zarade republiku, biće to prvi put legalizovana pobeda fundamentalista i terorista u Evropi. Iz nekih neobelodanjenih interesa, ekonomskih ili političkih, ili i jednih i drugih, SAD, EU i OEBS održavaju Kosovo kao plamičak i stalno ga potpiruju. Znaju da su tu, na Kosovu i Metohiji, srce i utroba Srbije i srpskog naroda.

Stradanje ljudi, koje po nekima završeno agresijom na SRJ, a po nekima tek sledi, dodatno optužuje politiku tvoraca najnovijeg „novog svetskog poretka”. No, postoji i ovde jedno srpsko „ali”. Ali šta je sa istinom da je cena razbijanja SFRJ i SRJ sve veća. Povećava se od Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije prema Srbiji.

Mnogima se čini da će cena eventualnog izdvajanja Kosova biti neizrecivo veća. Bilo bi dobro da to svi na vreme shvate. Svi znaju da su Sjedinjene Države na Kosovu i Metohiji zbog budućih ratova. Nemoćne da kontrolišu Evropu, Mediteran, Biski istok i delove bivšeg SSSR, primorane su na flote i baze. Za bazu na Kosovu i Metohiji borile su se sve vreme „hladnog rata”, a kako će se tu provesti pokazaće sve bliži novi „hladni rat”.