Piše: Emil Vlajki

Posle 18 godina američke supremacije nad svetom, Putin je simbolički, nakon što je prozvao u Minhenu SAD kao bezobzirnu neokolonijalnu silu, ponovo uspostavio bi-polarni sistem. SAD koje žive od ratova i ratnih tenzija, a i znatan deo prihoda im dolazi od trgovine oružjem, spremno su prihvatile ovu činjenicu. Pritom su najavile, na planetarnom nivou, Drugi hladni rat, posebno onaj protiv Rusije koji bi, s obzirom na postojeća žarišta, lako mogao prerasti u Treći, vrući, svetski rat. SAD su izabrale ovaj momenat nakon što je Sarkozi, koji je njihov čovek, izabran u Francuskoj za predsednika čime je labilni trijumvirat Pariz - Berlin - Moskva uništen. Dani, kada su se Putin i Buš nazivali prijateljima, nepovratno su prošli. Hipokrizijskih osmeha je nestalo, a na scenu su postavljeni suprotstavljeni balističko-atomski "štitovi" koji će od sada visiti kao Damoklov mač nad uplašenim čovečanstvom. Još više će se zaoštriti žarišta oko Rusije u bivšim sovjetskim republikama gde živi visok postotak ruskog stanovništva, posebno u Ukrajini, Moldaviji, Azerbejdžanu i Gruziji, a stvari su se zakomplikovale i u Belorusiji.

Ujedinjeni Zapad sa SAD na čelu još uvek sanja o komadanju Ruske Federacije, o uspostavljanju kontrole nad Evroazijom i svim silama pomaže čečenski terorizam i sve druge antiruske pokrete. Sada, kada su maske skinute, bliži se i dan vojne intervencije u Iranu, a i Sirija je pod stalnom pretnjom.

Pre nego što se Putin usprotivio američkom ekspanzionizmu, SAD su bile odlučile da ponize i raskomadaju sve što je srpsko. Smatrajući Srbe potencijalnim prijateljem Rusije, bez obzira na to što je na vlasti u Srbiji proamerička ekipa, prvo su, razbijanjem srpsko-crnogorske države, odvojili Srbiju od Jadrana. Zatim su preko svoje marionete Ahtisarija predložili oduzimanje Kosmeta matici zemlji, a u korist balkansko-islamskih tvorevina u formiranju, kako bi se iskupili za antiislamsku politiku koju vode na Bliskom i Srednjem istoku. I da nije bilo Putina, Kosmet bi danas već bio nezavisan uz puni blagoslov takozvanih Ujedinjenih nacija. U Bosni i Hercegovini SAD duhovno i institucionalno uništavaju sve što je srpsko, zakačivši usput i Hrvate, oštećujući ih takođe u korist "građanskog" islama.

Međutim, nakon Putinovog NJET novom svetskom poretku, stvari se radikalno menjaju, naizgled u korist Srbije. Želeći, doduše deklarativno ("bez vođenja rata"), da sačuvaju Kosmet, Srbi su se privremeno okrenuli Rusiji koja ih je u tome podržala. Od tog trenutka, Srbija je prestala pričati o ulasku u NATO pošto je NATO neprijatelj Rusije. Pošto se čini da bi u sadašnjem Drugom hladnom ratu Srbija mogla postati saveznik Rusije, Zapad je odjednom promenio ploču i postao prema njoj blagonaklon:

"Dobro, izgubit ćete Kosmet, ali će te zato, bez problema, ući u Evropsku uniju".
U novoj priči Zapada, Karadžić i Mladić kao da su prestali biti problem. Situacija je postala u toj meri tragikomična, da se čini da bi obojica mogla doći na čelo Srbije, a da bi Zapad i to prihvatio. Ipak, najkomičnije bi bilo to da "Velika Srbija", ta "genocidna tvorevina", koja je odjednom posmatrana kao "kooperativna" i "superdemokratska", bude ozbiljniji kandidat od Hrvatske za ulazak u Evropsku uniju!

Ali šalu na stranu. Nakon što su maske definitivno skinute, situacija sa Kosmetom je kristalno jasna. Bez obzira na činjenicu što sa velikim stupnjem verovatnće američka rezolucija o ("kontrolisanoj") nezavisnosti Kosmeta neće proći u Savetu bezbednosti, Zapad će unilateralno priznati tu nezavisnost. U svetlu ovakve konstatacije, sadašnja srpska politička elita ima više opcija:

1. Da od sada bude sa Rusijom i da, kada bude u toj interesnoj sferi, za dogledno vreme uspostavi kakvu-takvu kontrolu nad svojom južnom provincijom;
2. Da i dalje priča kako ne priznaje nezavisnost Kosmeta i da ostane na toj priči, a da se ničim tome stvarno ne usprotivi, nadajući se da će je služinčadski odnos prema Zapadu dovesti ubrzo u Europsku uniju.
3. Da nakon unilateralnih priznanja Kosmeta, vojno zaposedne deo Kosmeta koji je sada većinski naseljen Srbima i da definitivno odredi ovaj deo granice prema budućoj Velikoj Albaniji.
S obzirom na stanje podaničkog duha sadašnje političke elite prema Velikom bratu i njenog antiruskog stava, druga je varijanta gde će se mnogo pričati, a ništa ne uraditi, najverovatnija. Tako će Srbija izgubiti Kosmet, u sledećoj deceniji neće ući u Evropsku uniji, a daljnja dezintegracija Srbije će se nastaviti. Naime, ako se unilateralno može priznati Kosmet, nema nikakvog razloga da se to ne desi i sa jugom uže Srbije (Bujanovac, Medveđa, Preševo), ili sa Raškom, gde je u ovom času situacija krajnje teška, skoro identična sa kosmetskom.

I, na kraju, jedna "pikanterija". Službeni mediji marionetske ekipe u Beogradu prenose vesti o tome kako se Albanci ozbiljno ljute zbog navodnog oklevanja "međunarodne zajednice" da proglasi nezavisnost Kosmeta; kažu, neće oni to više trpeti i otpočet će novi talas nasilja prema Srbima! Pitanje je, kada će se Srbi konačno naljutiti i odlučiti da silom odbrane ono što im se silom želi oduzeti?

Glas Javnosti