Кратак увод: С обзиром да је сајт на којем је овај коментар објављен (WorldNetDaily, САД) један од најпосећенијих медијских сајтова на Интернету (по Alexa.com сервису за мерење посећености, (број 5. међу политичким / http://www.alexa.com/browse?&CategoryID=381 / и 12. међу медијским сајтовима / http://www.alexa.com/browse/general/?&CategoryID=116018&mode=general&SortBy=Popularity&mode=general&R=True&Start=11&BrowseStart=11&CategoryID=116018 /) а, поготову, најпосећенији амерички «конзервативни» сајт (http://www.alexa.com/browse?&CategoryID=29409), његова сврха била је да упозори Бушову «базу» да њен председник, у којег разочарење те базе иначе непрекидно расте, још једном издаје програме и начела због којих је и добио њене гласове. У исто време је то и опомена овој «верујућој» бази о томе шта се ради у њено име, и да је то тешко спојиво са вером коју исповедају.
WorldNetDaily је, иначе, током бомбардовања Југославије 1999. године први провалио причу о томе да у деску Си-Ен-Ен-а седе цензори из Пентагона и «надгледају» његово извештавање на ту тему. Такође је овај сајт провалио још прошле године одвијање полутајних састанака на високом нивоу на линији Мексико-Канада-САД о пројекту «Северноамеричке уније». Тренутно је најактуелнија тема на овом сајту нова предложена амнестија нелегалних имиграната у Америци (коју подржава Буш).
Сајт је основан још 1997. као независни медијски сајт конзервативног опредељења. Један од његових колумниста је и Петрик Бјукенон, а међу колумнистима је и некадашња звезда америчких борилачких филмова, Чак Норис.
А.П.
http://wnd.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=56084
КОМЕНТАР
БУШ ИЗДАО ХРИШЋАНЕ НА КОСОВУ (WorldNetDaily, САД)
Пише: Александар Павић
9. јуни, 2007.г.
Прво јасна и гласна порука дошла је посредством Стејт департмента, када је 15. маја, после састанка са руским председником Владимиром Путином, амерички Државни секретар Кондолиза Рајс изјавила да «Косово више никад неће бити део Србије». Затим, крајем маја, сам Џорџ Буш иступио је у корист такозваног Ахтисаријевог плана за српску покрајину Косово, названог по његовом творцу, Мартију Ахтисарију, бившем председнику Финске, по којем та покрајина треба да добије независност под «међународним надзором», што је и поновио на Састанку Г-8 групе најразвијенијих земаља света у Немачкој.
Од краја бомбардовања Југославије у пролеће 1999. под вођством Сједињених Држава и размештања 50.000 војника НАТО пакта на Косову које је уследило, 151 хришћанских цркава и/или манастира у косовској покрајини (чији је пуни назив «Косово и Метохија», а реч «метохија» потиче од грчке речи «метох», што значи «црквени посед») спаљено је од стране албанских терориста или руља, на десетине хришћанских гробаља је оскрнављено, споменици на њима разбијени и тела раскопана, док је око 250.000 Срба и других не-Албанаца протерано из својих домова. Многи од преосталих хришћана живе у гетоима који наликују на концентрационе логоре, без икакве слободе кретања ван строго ограниченог простора. Све покушаје да се организује масовнији повратак избеглица спречавају цивилна администрација У.Н. и НАТО трупе, који стоје скрштених руку док се анти-хришћански терор у покрајини наставља скоро несмањеном жестином.
До скоро су многи мислили да председник Буш није имао куд са Клинтоновим намештеницима у Стејт департменту и да је, приморан да се усредсреди на озбиљније међународне проблеме попут Ирака, Авганистана, Ирана, итд. једноставно препустио балканску политику Клинтоновим кадровима по некој врсти инерције. Међутим, то више не може да служи као изговор сада када је Буш отворено подржао косовску независност. И ово је моменат када треба да се упале светла за узбуну, не само у Србији и на Балкану, већ широм света.
Јер, оба мандата овог америчког председника обележена су једним идеолошким крсташким ратом, чији су окидач били догађаји од 11. септембра, а који је назван Глобалним ратом против терора (Global War on Terror). Овај Глобални рат је окарактерисан као «бескомпромисан», «неограничен временом или простором», вредан рата у Ираку, вредан бомбардовања Авганистана и Сомалије, вредан изазивања нуклеарне велесиле Русије новим ракетним штитом.
С друге стране, Косово, које врви од терориста, добија сасвим други третман. Ова територија, за коју се везују термини попут «црне рупе у Европи», «главна европска транзитна тачка за дрогу, трговину белим робљем и нелегалну имиграцију» и «Авганистан у Европи», сада добија подршку за пуноправну државност, од стране те исте америчке администрације чији је «Глобални рат против терора» буквално окренуо тај исти свет наглавачке током последњих неколико година. И зато ово више није само «америчка ствар».
И зато се чини да нешто дубоко није у реду.
Док се широм Сједињених Држава чују узвици о «издаји» због предложеног новог закона о амнестији нелегалних имиграната, нове националне личне идентификације, пузеће «Северноамеричке уније», нових диктаторских председничких овлашћења у «ванредним» приликама, насртаја на хришћанску веру у америчким школама и другим јавним институцијама, полако почиње да се назире и једна матрица. Стање није ништа боље ни у другим западним државама. Биометријске личне идентификације су на видику у многим западним демократијама, заједно са убрзаним гомилањем личних, медицинских, финансијских, професионалних и свих других могућих података о грађанима. Шпијунирање домаћег становништва поприма размере епидемије. Претресања путника постала су уобичајена. Уличне камере су свеприсутне – само у Британији их има преко 4 милиона. Државни апарати постају све моћнији, полицијски органи поготову. И све то у име «Глобалног рата против терора».
Жртвовање се може тражити и прихватити у име праве ствари. Захтевати од људи широм света, а поготову на Западу, да се одрекну тако драгоцених ствари као што су грађанске слободе и приватност је огроман захтев. За многе је и неприхватљив, јер без тих ствари живот можда и није вредан живљења. Могло би се можда и имати разумевања за оне који инсистирају на оваквим жртвама ако би се њихове акције виделе као прекомерна реаговања у доброј намери.
Међутим, случај Косова и подршке прављењу једне радикалне нарко-терористичке државе на тлу натопљеном хришћанским духом и крвљу хришћанских мученика, са преко 1.300 цркава на простору мањим од америчке државе Роуд Ајленд, указује на одсуство добрих намера у вођењу такозваног рата против терора. А, пошто је ово глобални рат, недостатак добрих намера на једном месту значи недостатак добрих намера и на свим другим местима. Јер, не само да именована спољна опасност (тј. «тероризам») треба да буде веродостојна, већ и одговор на њу такође мора да буде доследан. Иначе би се морали довести у питање мотиви оних који позивају на један, чини се, бескрајан рат. Тако то иде са крсташким ратовима – апсолути морају да буду обострани да би ствар функционисала.
А једина глобална сила која стоји на путу независног Косова јесте Русија, која блокира амерички-предвођене напоре да се косовска независност прогура кроз Савет Безбедности У.Н.
Чуда се стално догађају. У року од мање од 20 година, некадашњи светионик залагања за глобалну слободу почео је изгледа да се претвара у светионик сузбијања глобалне слободе, користећи се, како ствари изгледају, лажним поводима. С друге стране, под елитом израслом у недрима КГБ-а, некадашња «Империја зла» доживљава унутрашњи хришћански препород и спремна је да се суочи лицем у лице са Сједињеним Државама по питању једне мале, угрожене хришћанске енклаве на Балкану. Морамо се молити за још једно чудо – да ће председник Буш преиспитати своју анти-хришћанску политику на Балкану. Јер, не буде ли то урадио, то ће значити да је рат против терора – заправо терористички рат, у име неименованих циљева. И да ће, попут паганског Рима, Америка имати хришћанску крв на својим рукама.
(Аутор је вишегодишњи сарадник WorldNetDaily.com.)
