Razgovor nedelje: dr Dzonatan Levi
Levi protiv Vatikana
Tri puta je Sveta stolica trazila odbacivanje tuzbe dr Dzonatana Levija protiv Vatikanske banke, koji tvrdi da je ova banka posle 1945. ‘prala’ novac iz NDH

Slobodan Kljakic

Doktor Dzonatan Levi od 1998. bije tesku sudsku bitku u SAD. Hoce da istera na cistac da je preko Vatikanske banke, zahvaljujuci pripadnicima Franjevackog reda pre svega, posle 1945. godine "oprana" velika suma novca koja je iz NDH preneta u Vatikan (proces poznat kao "Alperin protiv Vatikana"). Tuzbom kojoj se do danas pridruzilo na desetine pojedinaca i udruzenja Srba, Ukrajinaca, Jevreja i drugih zrtava genocida u Drugom svetskom ratu, danas gradjana SAD, trazi se utvrdjivanje krivice Vatikanske banke u ovom slucaju i obestecenje zrtava i opljackanih.

Proces traje dugo, odugovlacenje je (ne)objasnjivo, ali je dr Levi optimista.

Dok razgovaramo u prostorijama Srpsko-americkog centra u Beogradu, gde nam je domacin kolega Dusan Zupan, saznajemo ponesto i iz biografije dr Levija koji je clan Medjunarodne krivicne advokatske komore u Hagu. Razume i poneku rec srpskog, jer je njegova supruga Ruskinja iz Ukrajine. Nismo ga pitali da li je ona uticala da dr Levi predje u pravoslavlje.

Sudski spor protiv Vatikanske banke, koji je Levi pokrenuo 1999. godine, sud u San Francisku je konacno prihvatio tek 2006. godine i sada je taj proces u toku.

Nas sagovornik je doputovao u Beograd, ne samo zato da bi saznao i nove, dragocene cinjenice, koje ce mu posluziti u ovom slozenom i teskom sudskom postupku, nego i da oslusne lokalnu atmosferu, da se uveri da li u Srbiji uopste postoji spremnost da dobije vise od simbolicne podrske za ono sto cini.

Gospodine Levi, koje su najsvezije vesti o sporu "Alperin protiv Vatikana"?

Sada cekamo na odluku drugostepenog suda, jer je Vatikan podneo zahtev da sudjenje bude obustavljeno.

Zbog cega?

Argument glasi da je Vatikan suverena drzava, a suverenoj drzavi ne moze da se sudi, osim pred medjunarodnim sudom. U ovom slucaju, proces je pokrenut nasom tuzbom i vodi se pred pred americkim sudom.

Ali, vi i niste podneli tuzbu protiv Vatikana kao drzave, vec protiv Vatikanske banke i Franjevackog reda, ako se ne varam?

Bas tako, nasa tuzba je usmerena protiv Vatikanske banke i Franjevackog reda, zato sto su posle 1945. godine oni organizovali "pranje" novca opljackanog od zrtava genocidnih zlocina u Drugom svetskom ratu, u NDH, u Sovjetskom Savezu, u Ukrajini i drugde.

Kada ocekujete odluku drugostepenog suda?

Iskren da budem, ne znam.

Kako to?

Zato sto ovo nije obican slucaj. U prethodnoj fazi postupka, na jednu odluku suda smo cekali punih 18 meseci.

Uprkos tome, jeste li zadovoljni ucincima svoje tuzbe?

I da i ne. Srecan sam sto je sudski postupak uopste pokrenut, sto traje, ali ne mogu da budem zadovoljan zbog odugovlacenja tog procesa. Godine prolaze, ljudi koji su podrzali nasu tuzbu umiru. Vremensko rastezanje sudskog postupka znaci da mnogi od njih nece docekati povoljan ishod ovog spora.

Kako ste, kada i zasto zapoceli ovaj spor protiv Vatikanske banke?

Pocetkom devedesetih radio sam neke poslove za ukrajinsku vladu. Trazili su od mene da ispitam da li se moze uci u trag tzv. ustaskom blagu jer su i Ukrajinci stradali u Jasenovcu i u drugim logorima u NDH. Odgovorio sam da Srbi o tome treba mnogo vise da brinu, ali da i pitanje koje postavlja Ukrajina ima smisla, zato sto je ona bila u sastavu SSSR-a u Drugom svetskom ratu, a hrvatska ustaska legija ratovala je na Istocnom frontu, kod Lenjingrada.

Tužbu ste podneli, ako se ne varam, 1999. godine?

Upravo tako, s nadom da ce joj se odmah prikljuciti i Srbi, zrtve genocida u NDH, ali se to nije dogodilo.

Kako to objasnjavate?

I sami znate kako su tada bili losi odnosi izmedju SAD i SR Jugoslavije, sta se sve desavalo u to vreme. Ipak, stvari su krenule nabolje. Prvo su se nasoj tuzbi prikljucili americki Srbi, a onda i Srbi iz Srbije.

Da li je to uticalo na sadrzaj tuzbe?

Od kada je podneta, tuzba je imala cetiri verzije. Prvo je bio iznet uobicajeni zahtev za restituciju, kao sto su to radile mnoge grupe Jevreja u SAD. Onda je tuzba dogradjivana. Mi smo ocekivali da ce Vatikan na te zahteve pozitivno odgovoriti, kao sto su ucinile Nemacka i Svajcarska, kada su izasle u susret zahtevima za restituciju zrtava holokausta i ropskog rada u nacistickom Trecem rajhu.

Vasa ocekivanja su bila izneverena?

Pokazalo se da Vatikan nije isto sto i drugi kada je rec o Srbima. Suprotstavili su se tuzbi, zalili su se drugostepenom, Apelacionom sudu, a on je presudio da nije dozvoljena tuzba kojom se trazi utvrdjivanje istine o genocidu u Drugom svetskom ratu, o Jasenovcu, o NDH i ustasama...

Zato sto su to politicka pitanja...

Kako je onda proces po Vasoj tuzbi zapocet?

Tako sto je Apelacioni sud presudio da je tuzba validna u onom delu u kome se trazi utvrdjivanje istine o zlatu i novcu NDH koji su prebaceni u Vatikan, a posle Drugog svetskog rata korisceni u velikoj operaciji "pranja" novca. Sud je dozvolio da se o tome raspravlja, a mi smo tuzbu podneli pre osam godina. Danas raspolazemo sa sto puta vise informacija nego na pocetku o ulozi Vatikanske banke i franjevaca u "pranju" novca iz NDH posle 1945. godine.

Sta je na strani Vase tuzbe bio odlucujuci argument? Da li je to bio neki arhivski dokaz, neko svedocenje ili nesto trece?

Pored razlicitih dokumenata, uspeli smo da dobijemo svedocenje samo jednog, ali izuzetno vaznog svedoka, Vilijama Gauona. On je imao 19 godina kada je kao obavestajni oficir vojske SAD delovao u Rimu 1946/47. godine. Tada je istrazivao ustase i njihove veze, pa je svedocio da je kod njega dosao fratar Krunoslav Draganovic, ponosan sto je spasao blago iz trezora NDH. Pomenuo je deset kamiona koje su britanski vojnici, ili Hrvati obuceni u britanske uniforme, dovezli u samostan San Djirolamo, a odatle su to blago prebacili u Vatikan Draganovic i Djovani Montini, kasniji papa Pavle VI.

Vrhunski, visestruki obavestajac Krunoslav Draganovic je tada neposredno radio i za CIA?

To dokazuju dokumenti iz tajnih arhiva americkih obavestajnih sluzbi koje smo uspeli da dobijemo u postupku po tuzbi Levi protiv CIA iz 2001. godine, na osnovu Zakona o slobodi informacija. Trazili smo pristup dosijeima americke tajne sluzbe. Dokumenti iz americkih arhiva potvrdjuju da je Draganovic radio za Montinija, a bio je i americki agent. Nisu mu sasvim verovali, zabelezeno je da je bio nepouzdan, jer je uglavnom pomagao ustasama.

Da li su se americke sluzbe, ipak, okoristile uslugama Draganovica?

On je, da pomenem to kao primer, predao Amerikancima borbena pravila sluzbe ondasnje JNA, s tim sto je ostala sumnja da li ih je pre toga frizirao u nekim segmentima.

Pomenuli ste Vilijama Gauona. Da li je njegovo svedocenje imalo odlucujucu snagu u prihvatanju tuzbe koju ste podneli protiv Vatikanske banke i Franjevackog reda zbog "pranja" novca posle 1945. godine?

Zahvaljujuci Gauonovom svedocenju, mi smo konacno mogli da nastavimo taj proces. Gauon je ostao cvrst, jer su advokati Vatikana na njega puna tri dana vrsili pritisak da odustane od svedocenja. Medju njima je bio i Tomislav Kuzmanovic, nosilac odlikovanja Franje Tudjmana za ucesce u borbama u Vukovaru, advokat odbrane u nekim sporovima koji se protiv gradjana Hrvatske danas vode pred Haskim tribunalom.

Da li je protiv Vase tuzbe intervenisano i direktno iz Vatikana?

Cak tri puta je vatikanski sekretarijat za inostrane poslove, preko americkog Stejt departmenta, trazio da nasa tuzba bude odbacena. Stejt department, srecom, te zahteve nije uvazio.

Jeste li Vi trazili pomoc americke vlade u ovoj stvari?

Jesam, bas od Stejt departmenta, ali nisam dobio nikakav odgovor.

Kako saradjujete sa srpskim organizacijama u SAD?

To je vrlo komplikovano pitanje. Pomoci ima, ali izostaje snazna podrska. Kada je proces pokrenut, 1999. godine, Srbi su u SAD imali druge prioritete, Milosevica, opoziciju u Srbiji, dijasporu... Posle oktobra 2000. godine krenulo je nabolje.

Da li ste zadovoljni nacinom na koji mediji prate ovaj proces?

Mislite na medije u SAD?

Prate tesko, jer ne razumeju istoriju Balkana. Korektno, sazeto izvestavaju o onome sto se desava na sudu. Ipak je to za americke medije nesto sto interesuje Srbe u SAD. Nije to problem uzdignut na nivo americkog interesa.

A mediji u Srbiji, da li oni prate to sto radite?

Nastoje, ukljucujuci i „Politiku".

Vec nekoliko dana ste u Beogradu. Da li je ovo dobar trenutak za posetu ove vrste?

Vreme za posetu je vrlo dobro. Mislim da je svim stranama u interesu da sporna pitanja budu resena, jer se time eliminisu problemi koji opterecuju. A tema ustasa svakako opterecuje ljude na ovom prostoru.

Nesumnjivo, ali kakve veze to ima sa americkim sudovima?

Odluke americkih sudova imaju tezinu i van SAD. Americki sudovi su resili slucajeve jevrejskih zahteva protiv pocinilaca holokausta, jermenske zahteve prema Turskoj, kao i druge slicne slucajeve. Ti sudovi imaju iskustva u ovakvim stvarima i svojim odlukama doprinose pomirenju van granica SAD.

Kako doci do pomirenja ako prethodno nije utvrdjena krivica?

Krivice su utvrdjene, ali je danas, kao jedino otvoreno pitanje, ostalo ono sto su pocinili NDH, ustase i Vatikan u Drugom svetskom ratu. Rekao sam, pred americkim sudom o tome ne moze da se raspravlja, pa zato nasom tuzbom zelimo da isteramo na cistac odgovornost Vatikana, odnosno Vatikanske banke i franjevaca, za pranje novca NDH posle Drugog svetskog rata. Odluka suda bi trebalo da utvrdi krivicu, a onda je to korak do pomirenja. Sudovi u SAD imaju dosta iskustva u slicnim procesima. Pomenucu strasne zlocine pedofilije medju katolickim svestenicima.

Mislite da Srbija i ovdasnja javnost mogu da doprinesu rasplitanju tog cvora i utvrdjivanju krivice Vatikana?

Svakako da mogu. Zato pozivam Srpsku pravoslavnu crkvu, politicare, medije i sve one koji se osecaju zainteresovanima, da postave pitanje Vatikanu zasto i dalje negira, ne priznaje istinu? Vatikan se izvinio Jevrejima i drugima, jedino se nije izvinio Srbima.

Da li se Vi nadate konacnom pozitivnom ishodu?

Naravno, uveren sam u takav rezultat. Argumenti su na nasoj strani, nasa tuzba ce pobediti na sudu. Ako treba, na taj povoljni ishod cemo cekati i narednih deset godina.

Videti originalni tekst:

- Politika http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33089&lang=2 [objavljeno: 01.07.2007.]