Матија Бећковић је песник, беседник, академик чији су стихови и речи ушле у народни говор и памћење, што је равно чуду у времену када се поезија све мање чита и слуша, а у мору изговореног и написаног једва препознаје смисао. Рекао је једном: ''Косово је најскупља српска реч'' и још: ''На Косову нико није закаснио и још увек сам може изабрати улогу и страну'', и многи су га разумели, а други нису хтели. У разговору за ''Правду'' говори и о ''најскупљој срспкој речи'' и о Црној Гори а поводом преименовања српског језика каже да ''српски језик дели судбину свог народа''. Када помислите да се о нечему више ништа ново не може рећи, Матија увек изненади и каже праву и чисту реч.

Преговори (ако се могу тако назвати) око статуса Косова и Метохије улазе у драматичну завршницу, Срби између страха и наде све више гледају ка Русији... Шта нам је чинити?

Можда је тачније ако кажемо да је реч о статусу Србије а не о статусу Косова и Метохије. И не само о статусу Србије него и о статусу Русије и статусу сваке суверене и међународно признате државе. Нити постоји Србија без Косова нити постоји Косово без Србије. Према томе, не постоји ни проблем Косова. Постоји проблем албанске националне мањине која живи на Косову и Метохији. Тој мањини Србија нуди степен самоуправе какав ни једна држава не нуди својим националним мањинама. И нуди све гаранције и пристаје на сваки облик међународне контроле. Једино не пристаје на на оно на шта не може пристати ни једна држава, да се мењају њене међународно признате границе и на њеној заветној земљи оснива туђа држава. Да се terra incognita за такав нечувен наум нађе у сред Европе, на тлу најскупље судбине, родном месту српске државе. Да се Србија нагрди и жигоше, да јој се веже трака око руке . Разуме се да се такво безакоње не може извршити вољом и рукама Уједињених нација. Али такав захтев се и не позива ни на какво право, па се највише и љуте кад право и правду неко спомене. Лансирају сe теорије како више нису важне ни границе ни територије, али те теорије важе само за територију Србије.

2. Како Ви видите могући исход или исходе?

Кажу да је Косово изгубио Милошевић. Али Косово није Милошевићево да би га могао изгубити ни Бушово да би га могао поклонити.

Бранећи Косово Русија брани и себе. И како је рекао председник Путин, то није ни национално ни етничко ни верско ни историјско него универзално питање.

И тако питање Косова постаје питање света. Отоманску империју замењују друге империје.

Једно је сигурно: Ако се слепа сила поузда у своје право косовско питање неће решити него увећати до неслућених размера. Уверен сам да бисмо у “независном” Косову зажалили и за данашњим Косовом!

Једна од највећих оптужби коју данас у Србији неко може добити јесте да је националиста, патриота, а Ви сте редовно под том ''оптужбом''. Како је такво нешто постало оптужба?

Теши ме чињеница да ме у добром делу наше земље сматрају издајником.Тако у крајњем збиру није све тако црно-бело као што изгледа.

Од референдума и отцепљења Црне Горе је прошло годину дана, многи који су били против тога данас лагано мењају мишљење, кажу – то и није нека промена, долазе са летовања и причају како је тамо све боље... Може ли у том отцепљењу бити нешто добро?

Можда, ако свет нагнају да се једном позабави и тим питањем. Тамошња власт је прва у историји која је дошла на идеју да си Црногорац једино ако ниси Србин. То је једини услов да будеш Црногорац и њега испуњавају сви осим Срба. Тако је и Црна Гора постала свачија само не онога чија је.

СПЦ има сталне проблеме у Црној Гори са такозваном непризнатом ЦПЦ, а када им бране да на силу улазе у храмове, позивају се на кршење људских права, демократију, право свакога да верује на начин на који хоће и слично...Каква је то демократија и људска права коју траже?

По логици да не можеш бити Црногорац ако си Србин дошли су на оригиналну идеју да Црногорско приморска митрополија Српске православне цркве није црногорска. И да Митрополит Радовић, унук војводе Мине из Мораче- није Црногорац. Па ипак не верујем да ће се толико прерачунати и славну и од свих признату митрополију трампити за сумњиву и самозвану братију.

6.Шта радите ових дана, спремате ли неку нову књигу, пишете ли и о чему?

На сајму књига у издању Матице Српске, појавиће се моја нова поема КАД БУДЕМ МЛАЂИ.

Када је недавно за наш лист митрополит Амфилохије давао интервју, питао је – ''Правда? Има ли на свијету правде?'' Шта мисли Матија Бећковић, има ли је и где?

Има, како да нема. И то сваки дан, на свим киосцима. И кошта само двадесет динара!

Маја Радонић (Правда)