20. септембар 2007. године
Поводом учешћа Епископа Артемија на међународној конференцији на Криму, доносимо Саопштење о излагању Епископа Артемија, и у прилогу, његов текст у целини.
ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ НА КРИМУ
„Улазак Србије у НАТО био би највећи суноврат“
Епископ Артемије на Криму изразио уверење да Србија никада себи неће дозволити улазак у НАТО.
На међународној конференцији у Украјини под називом „Натовски или ванблоковски вектор за Украјину: перспективе и ризици“, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски др Артемије иступио је са предавањем „НАТО на делу – Случај Косова и Метохије“.
Конференција која се одржава 19. и 20. септембра у Симферопољу на Криму, уз учешће експерата из Велике Британије, САД, Грчке, Русије, Белорусије, Србије и других држава, разматра перспективе партнерства Украјине у Северноатланској алијанси, сценарио очувања Украјине у ванблоковском статусу, као и међународне последице стицања Украјине статуса „младонатовца“.
Епископ рашко-призренски Артемије
Епископ Артемије пред многобројним учесницима изнео је најновија искуства српског народа на Косову и Метохији, које се већ осам година налази под протекторатом међународне заједнице и где НАТО трупе чувају мир.
„Захваљујући деловању НАТО савеза, прети опасност да нестану и последњи трагови нашег хиљадугодишњег постојања на Косову и Метохији“, истакао је Епископ Артемије.
Епископ Артемије је најпре подсетио на рат који је НАТО водио против СРЈ 1999. године, када је „НАТО пуних 78 дана потпуно бесправно, безразложно, бездушно и дивљачки разарао моју отаџбину, рушећи далеко више цивилне (болнице, породилишта, стамбене четврти...) него војне објекте, намерно гађајући возове и аутобусе пуне путника, и убивши око две и по хиљаде цивила“.
„Са посебним ужитком иживљавале су се НАТО убице над небом Косова и Метохије, пружајући ваздушну подршку терористичкој организацији тзв. ОВК-а, засипајући свету Косовско-метохијску земљу свим и свачим, касетним бомбама (забрањеним за употребу) и ракетама „обогаћеним“ осиромашћеним уранијумом, чије пагубно дејство и данас многи трпе на Косову и Метохији“.
„Лагали су да су тим бомбардовањем, под називом „Милосрдни анђео“ спречили хуманитарну катастрофу, која тада није ни постојала, већ су је својом агресијом на нашу земљу сами изазвали (и вешто изрежирали са вођама ОВК-а и лидерима косовских Албанаца)“.
Meђутим, права катастрофа за Србе на Косову и Метохији настаје тек након завршетка бомбардовања у јуну 1999, када «НАТО злочини долазе до пуног изражаја».
„Тек доласком НАТО-а на Косово у лицу КФОР-а, као и цивилне управе УН, УНМИК-а, произведена је не само хуманитарна катастрофа, него и невиђено етничко чишћење покрајине, јединствен геноцид над српским народом у мирнодопско време, што је непознато у историји света, јер су и КФОР и УМНИК себе ставили у службу подршке албанским екстремистима и терористичкој ОВК-а и омоућили им да изврше прогон и погром две трећине хришћанског српског народа (250.000), али и других неалбанских заједница: Рома, Египћана, Ашкалија, Горанаца», упозорио је Његово Преосвештенство.
«Све тачке из Конвенције УН о геноциду, које карактеришу геноцид, извршене су над српским народом на Косову и Метохији у протеклих осам година, а у присуству и под «заштитом» НАТО трупа», био је јасан у свом излагању Епископ Артемије.
«Иако НАТО трупе (16.500 војника) и даље бивакују у својим базама на Косову и Метохији, по њему се и даље слободно крећу стотине и хиљаде терориста и злочинаца, довршавајући свој монструозни злочин – потпуног искорењивања Срба хришћана са Косова и Метохије“, тако да „ових задњих осам година, под „заштитом“ НАТО-а и под влашћу УНМИК-а, превазилазе својом суровошћу све што је до сада доживљено и записано у историји».
Небројени су злочини над Србима хришћанима на Косову и Метохији, према сведочењу Епископа Артемија, које су од јуна 1999. па до данас извршили терористи Шиптари муслимани, „убијања, одсецање глава, паљевине, бомбашки напади, касапљења, силовања, киднаповања, тортуре, рушење и скрнављење светиња – цркава и манастира (преко 150), крађе, сакаћења, застрашивања, прогони...“.
Горе од тога је, међутим, што је «све то НАТО омогућио, злочинце толерисао, правду газио. Хладна дистанца снага КФОР-а, сигнал непогрешиво и намерно дат злочинцима УЧК-а, био је, уствари, сигнал за извршење тихог и методичног програма елиминације. Тај програм је кулминирао у мартовском погрому 2004. године, када је цело Косово било у пламену, док је НАТО то мирно посматрао».
«НАТО је дошао на Косово да донесе мир, а створио је пакао за све сем за Шиптаре», истакао је Епископ Артемије.
И поред толиких злочина «данас НАТО (САД и ЕУ) настоји свим силама да све те злочине почињене на Косову и Метохији од стране албанских терориста, а под њиховом моћном заштитом, крунише тако што ће све те злочине над Србима и њихове починиоце наградити дарујући им независно Косово, противно свим међународним конвенцијама, резолуцијама и опште важећем међународном праву...», закључио је Епископ Артемије.
„Уцењују нас безочно нудећи нам да за пристанак на Независно Косово (пакет Мартија Ахтисарија), по краћем поступку будемо примљени у чланство НАТО-а».
Међутим, поручује Његово Преосвештенство, «у Србији нема те спремности. Жртве НАТО бомбардовања из 1999. године, као и оне пале под НАТО „заштитом“ од злочинаца УЧК-а, поручују нам да их не смемо заборавити ни изневерити. Они су сада наша савест... уз поруку да никада не будемо у друштву са њиховим убицама».
На крају свога излагања, Епископ Артемије поставио је питање: «Зар трчати у сусрет онима пред чијим су очима и под чијом је „заштитом“ убијено или киднаповано око 2500 српских мученика са Косова и Метохије, а да за ових осам година нико за то није одговарао?“
Свим учесницима Конференције Епископ Артемије пренео је поруку из Србије: «Српски народ сматра да је боље и да нестанемо са лица земље, него да на то пристанемо, јер човек (и народ) без части, поноса и националног достојанства је једно велико ништа, обична крпа за пљување. Улазак Србије у НАТО био би највећи суноврат, несрећа и највеће понижење српског народа у његовој историји. Уверени смо да Србија то себи никада неће дозволити»
Прес одељење Епархије рашко-призренске
