Trifković: Rusija privredni i geopoliticki partner Srbije Boba Borojevic
U srpskoj stampi se u poslednje vreme mogu procitati brojne analize, komentari i nagadjanja o tome da je proalbanski stav SAD po pitanju resenja za Kosovo i Metohiju i dugogodisnje ponizavanje Srbije od strane Zapada u celini a Amerike posebno, bio dovoljno jak razlog da Srbija pocne da trazi oslonac u Rusiji kao ekonomskom i geopolitickom partneru.
“Tu nema mnogo nagadjanja, taj je proces vec uveliko u toku” kaze Srdja Trifkovic, spoljnopoliticki urednik americkog casopisa “Hronike” (Chronicles). Trifkovic za “Glas kanadskih Srba” istice da je on ocigledan pre svega na ekonomskom planu.
Ruska vazduhoplovna kompanija Aeroflot vervatno ce postati vecinski vlasnik JAT-a. Oleg Deripaska je vec na putu da njegov koncern postane vlasnik Borskog rudarsko-topionicarskog kompleksa. Ruski energetski gigant Gasprom razmatra mogucnost izgradnje 400 kilometara dugog gasovoda kroz Srbiju u okviru projekta “Juzni potok” i da u Banatskom Dvoru, u Vojvodini, investira u dzinovski podzemni rezervoar za tecni gas koji ce predstavljati bitnu kariku u njihovom lancu snabdevanja centralne i zapadne Evrope gasom. To je veoma vazno, jer bi oni uz takav jedan objekat mogli da doziraju snabdevanje, da ga povecavaju u kriticnim trenutcima niskih temperatura ili da ga smanjuju u periodu manje potrosnje, sto trenutno nije moguce s obzirom na distributivnu mrezu. Iz politickih razloga smatraju da im je bezbednije da jedan takav distributivni centar bude u Srbiji nego u bilo kojoj drugoj zemlji “bliznjeg zarubeznjeg” (bliskog inostranstva) ili Centralne Evrope. U energetskom kontekstu velika je zainteresovanost Rusa za NIS (Naftnu industriju Srbije), najvece javno preduzece u Srbiji koje tek treba da bude privatizovano. Pomenimo i mogucnost ruskih investicija u izgradnju velikog kargo terminala na Beogradskom aerodromu.
“Sve ovo govori o ulasku ruskog kapitala na srpsko trziste na nacin koji je bio gotovo nezamisliv pre nekoliko godina”, dodaje Trifkovic. “U vreme Zorana Djindjica, srpski reformisti su prvenstveno tezili da privuku zapadni kapital. Tako je Smederevska zeljezara ustupljena americkom U.S. Steel-u za simbolicnu svotu, a pravljeni su planovi da Lufthansa uzme JAT, da BP-Shell uzme NIS itd. To sto su sada Rusi na sceni govori o promeni politicke klime u Srbiji. Ona se takodje odrazila i na jasno izrazene razlike koalicionih partnera, Demokratske stranke Srbije koja govori o “evropskim” integracijama i Demokratske stranke predsednika Borisa Tadica, koja govori o “evro-atlantskim intergracijama”, znaci i o integracijama koje ukljucuju i ulazak u NATO:
Sasvim je jasno da nema logike da Srbija sa jedne strane trazi oslonac u Rusiji za ocuvanje Kosova, a sa druge strane da tezi ulasku u Severnoatlantski savez, koji je posle kolapsa Sovjetskog saveza prestao da ima ma kakav razlog za postojanje – osim kao jedna inherentno antiruska alijansa koja tezi ka daljem prosirenju, cak i prema Ukrajini i Gruziji, sto nije nista drugo nego osmisljeno geopoliticko opkoljavanje Rusije.
Kosovska situacija je doprinela kako polarizaciji na domacoj politickoj sceni Srbije, smatra Trifkovic, u smislu sve veceg razocaranja u evropsku, a kamoli u nekakvu “evro-atlantsku opciju”. Stice se utisak da je Moskva donela stratesku odluku da sa ozbiljnim investicijama udje na srpsko trziste i sebi obezbedi dugorocno energetsko i transportno-komunikaciono uporiste, sto ce neminovno imati efekta i na dugorocnu spoljnopoliticku orijentaciju srpske drzave. “Ovo bi nesumnjivo pomoglo i srpskoj privredi koja uopste nije profitirala od pokusaja predhodnih vlada – od oktobra 2007. naovamo – da se strateski oslanjaju na EU i zapadni svet. U pogledu ekonomske razmene, povratka srpskih firmi na ona trzista gde su one bile aktivno prisutne pre raspada SFRJ, postignuto je razocaravajuce malo,” naglasava Trifkovic.
Pitanje statusa Kosova i Metohije bice jedna od glavnih spoljnopolitickih tema o kojima ce Putin razgovarati s vodeæim evropskim zvanicnicima tokom samita EU koji se 26. oktobra održava u portugalskom gradu Mafra. Da li ce doci do zblizavanja stavova dveju strana, EU i Rusije, o tome kako resiti pitanje Kosova-Metohije? Trifkovic smatra da je vec doslo do izvesnog priblizavanja stavova:
Ako pogledamo cetrnaest tacaka koje je pregovaracka “Trojka” iznela 23. oktobra kao okvir za dalje traganje za resenjem, interesantno je da se u njima ne pominje rec “nezavisnost”. Te tacke predstavljaju u opstem tonu i duhu odgovaraju ruskim kljucnim tezama, koje su saglasne sa srpskim, o nenametanju resenja i o potrebi direktnog dijaloga izmedju Beograda i Pristine, o ekonomskim, socijalnim i pitanjima pridruzivanju Evropi itd. Ono sto bi celnici EU trebalo da shvati jeste da nece moci da postignu saglasnost unutar Unije o priznanju eventualno samoproglasene drzave Kosovo. Stoga bi bilo u interesu zajednicke politike EU da se ide na zajednicki imenitelj, koji bi mogao da bude prihvatljiv i Rusiji i Srbiji i onim clanicama EU koje nisu sklone nezavisnom Kosovu, kao sto su Spanija, Slovacka, Grcka, Kipar , Malta itd. Treba shvatiti da bi insistiranje na americkom modelu “resenja” izazvalo podele unutar EU, cime bi se citav koncept zajednicke spoljne politike EU pokazao kao neodrziviv i nepostojeci. U interesu mnogo hvaljenog jedinstva EU, a pre svega njenog godinama isticanog ideala zajednicke spoljne politike, da u slucaju Kosova tezi kompromisnom resenju koje ne bi nateralo one zemlje clanice nesklone americkom konceptu da otvoreno izraze nesaglasnot. Podleganje americkom pritisku bi izazvalo podele i rasprsilo bi mit zajednicke evropske spoljne politike poput mehura od sapunice.
EU je svesna da mnoge njene clanice zivotno zavise od ruske energije, od ruske nafte i jos vise prirodnog gasa, koji za neke od njih cini trecinu, pa i polovinu svih energetskih potreba. Eskaliranje napetosti u odnosu na Moskvu kroz grubo ignorisanje i zaobilazenje ruskog veta u SB UN bi bilo krajnje neuputno. Znacajno je sto su na proslonedeljnim izborima u Poljskoj pobedile snage koje se okrecu Evropi i vide buducnost Posljske u tesnjim evropskim integracijama, a manje u bespogovornom sledjenju americkih diktata. “To je vazno jer je Poljska najveca i najmnogoljudnija od bivsih clanica Varsavskog pakta u EU. Ona ce moci, sa svojom novom vladom, da ponudi jedan novi ton i drugim istocnoevropskim zemljama koje su do sada bile spremne da bez pogovora slede americki, pre negoli briselski model,” zakljucio je Trifkovic.
Boba Borojevic je glavni i odgovorni urednik radia na srpskom jeziku "Susreti ponedeljkom" iz Otave (Kanada) i pise kolumane na http://serbianna.com/columns/borojevic/
