Онда је „неко“ одлучио да „уштеди“ на војном буџету. Како? Једноставно! Отпустити „прекобројне“ у органима који обављају послове војне обавезе. При томе „великодушно“ изнајмљен сателит од стране екс министра Давинића за „тричавих“ четрдесет пет милиона евра и „нешто мало мућке“ око набавка опреме од компаније „МД“ Зрењанин, где је војска требала да плати „само мало више од стварне цене“, па афере око „цвећара“ е то није било скупо. Сто би рекао Сир Оливер „а цена ситница“.

Неко је рекао: „Овакво решење је одлично, паметно, храбро, објективно, најбоље, ... укинути неке војне одсеке и одељке, одмах!“ Нека „паметна глава“ која појма нема шта је то војна обавеза и како функционише војна обавеза у војном одсеку и одељку. И „укинути“ су неки одсеци ( Панчево, Сомбор, Кикинда ), а са њима и половина одељака у седиштима многих општина. Сада регрут из Вршца, нпр, за неки посао војне обавезе „часом скокне“ до Зрењанина, јер када је укинут одсек Панчево његову „територијалну и стручну надлежност“ је преузео – Зрењанин.

У Чоки је нпр без посла остао човек коме је до пензије остало 3 године, човек који је знао о регруту готово све: ко су му деда, отац, мајка, комшија, које је дечије болести прележао, које школе је завршио, буквално све о регруту ... и тог човека је „реформа“ отерала на улицу!

У Кикинди је нпр, човек најстручнији за регрутне послове отеран на улицу, сада ради као физичко обезбеђење у банци. И овај посао тај човек уверени смо обавља врхунски коректно и поштено! У Сремским Карловцима исто, у Ади исто, у Петроварадину исто... Тако су многи поштени, искусни и вредни људи буквално отерани на улицу. Како ће они и њихове породице преживети ове „реформе“ то „паметне главе“ не занима.

Ово су неправедно заборављени људи, на њима почива „дика“ нашег министра Шутановца о „…далеко већем проценту реализације упута у јединице војске…“. То је највећи успех наше војске – Војске Страдије. То долази у време кад се Албанци оружано спремају да прогласе независност а ко зна шта још при том да ураде. При томе министар војни и председник упорно говоре да нећемо ни у сну помислити да користимо силу у борби за очување државе, јер смо ми превазишли те примитивне методе решавања проблема којима се служе неке земље попут Америке или Русије.

У исто време у војсци имамо све мање и мање људи, млађи и способнији су је већ напустили тако да је квалитативни губитак већи од квантитативног. Слично је и у војним одсецима. Сада њих 50% мање морају да обаве сав посао који су и ови радили.

Попред тога морају да се баве и највећим достигнућем нове демократске власти, тзв „служењем војног рока у цивилној служби“. А то је тек – позориште. Често је и буквално реч о позоришту нарочито кад чујемо да неки глумац служи војску цивилно у позоришту. Па то је тако изругивање са српским војничим традицијама да се не можемо отети утиску да је то и са тим циљем смишљено.

Док се смањује број регрута и оних који „војно“ служе војску у тој мери да младом и интелигентном момку који изрази жељу да на „класичан начин“ служи војску официри стегну руку као да је реч о некаквом јунаштву. Готово би требало измислити и неки орден који би давали сваком ко и поред све те пропаганде и реално лакшег „цивилног“ служења (па још кад негде имате „везу“) одабере да служи онако како му је и отац војску служио.