ОЛИВЕР ВУЛОВИЋ
Србија - мистерија умишљене ружноће
Пошто по вољи стручних европских и америчких посматрача Србије имасмо пар година на трону и психолога којег они одредише, јер памтите ли, психијатри које смо ми волели и желели су или прерано умрли или ако су још увек живи гоне их као дивље звери, наша по њиховој чврстој и већ 18 година непомерљивој дијагнози - колективна схизофренија - изазвана "грозним национализмом" ипак и даље траје, поменути стручни посматрачи су одлучили да нам поред константног карантина, лоботомије и најављене ампутације, одмах након избора седну и препишу нову и јачу дозу терапије уколико се 20.јануара одрекнемо њиховог психолога и по добром српском обичају који никада није омануо, кренемо да се надри лечимо. Одрицање од њихове терапије и њиховог психолога кажу не може нико да нам забрани али они имају право да од таквог непослушног болесника направе отклон и отклоном нам прете не би ли нас, пошто су нас већ већински убедили да смо шизоидни, патолошки нарцисоидни, генетски крволочни и евро-анксиозни и параноични, натерали да призовемо к свести макар оне делиће здравог што нам је по њима једва остало у колективном националном осећају и сећању. То мора бити тако јер оно што ми мислимо да је здраво у нашем националном сећању и осећању, историја, еп, религија, култура, важи по нашим стручним бриселско-вашингтонским посматрачима и контролорима у сваком другом случају на планети осим у нашем који је јединствен, непоновљив, нигде другде не применљив и самим тим безпреседана па им уопште није јасно што нам током нашег отимања из њихове лудачке кошуље уопште још неко прискаче у помоћ откопчавајучи по неко дугме са ње.
Чуђењу никако краја. Српско малигно ткиво је прецизно, ласерски навођено отклоњено где год се то могло / Хрватској, Космету, Ц.Гори и Федерацији БиХ/, имобилисано и агресивном седетацијом ошамућено у Српској и Србији са изузетком започете упалиће у Рашкој области колико да нам температура никако не спадне испод црвеног, а болесник и даље неуморно блебеће и иска нека своја умишљена права по свету. То је на светском нивоу започело широку расправу - да ли смо ми умишљено здрави а наши дијагностичари и пресудитељи безгрешни у терапији или смо ми заиста здрави а наши дијагностичари умислили да су Бог, јер једино он има ексклузивно право да кад крене да Вас уништава прво вам гађа памет.
Трансфузија коју нам нуде Руси "јужним потоком" а која би због силног 18-огодишњег урлања, брањења, бежања и осталог, наш ослабљени имунитет поставио поново на ноге је изазвала забринутост горе наведених дијагностичара јер је њихово мишљење да се тиме ништа не решава већ се болесном српском уму тако само даје здравије тело и ништа више. Тако телесно оздрављенији умислили би смо и да смо ментално како треба а то кад су Срби у питању већ бива алармантни проблем,јер вирус национализма не само да можемо не сметано носити него и не дај Боже још по некога и инфицирати уз пут. Руси су једноставно хтели да нас тако телесно оздрављене натерају да се поново и једном за свагда погледамо у огледало а не само овог 20. јануара и тамо неког фебруара, и тако ослободимо свих психолошких наметнутих хендикепа.
Под силином изјава да је питање болесног косметског стања у српском организму последица неодговорних терапија које смо сами себи до 2000-е године преписивали и да је до релаксирајуће и отрежњујуће менталне имплантације реторике у наш ум са од њихове стране одређеног психолга од 2004-е па до сада дошло до видног побољшања, бриселско-вашингтонском дијагностичком тиму чуђење због понашања њиховог пацијента је попримило галактичку величину. Истом интензитету чуђења придружили су Богме и исти интензитет одлучности да са овим болесником једном за свагда заврше како треба и одлучили су да се на свеца добрано потруде да нам не падне на памет да одаберемо неки други пут, који они називају оним старим и болесним, изласка из криза за које смо са њима у дубоком несагласју да ли су оне заиста урођене у српском бићу или су у њега искреирано и технички угуране током силних њихових опита над нама који никако да донесу неки закључак базиран на емпирији - коју ми називамо међународним правом.
Ментална ружноћа којом смо огађени у сваком кутку Васељене јер се тако мислило стати на пут још једино нашем, још увек незавршеном српском процесу националне и државне ренесансе,за разлику од свих других на Балкану којима је за такав процес и дата дозвола и неограничена помоћ, је по писцу ових редова заиста умишљена и наметнута са стране и ја ћу 20. јануара и тамо неког фебруара ипак пружити руку за инфузију која ће када тада доћи са истока и при том сигурно не мислити да оном другом претим онима који су мене и мој народ до тада кињили, јер су то су ожиљци који требају да изазову понос а не стид и гнев и који ће нас увек подсећати да смо у последњим трзајима неухватљиве представе о себи, на њу ипак налетели и спасли се.
