Muke starijih vozača u Japanu: Ako ne možeš da voziš, ne možeš da živiš svoj život

Loulou d’Aki for The New York Times Noboru Moriwaki, 90, a retiree in a rural area, has no plans to quit driving.
Podelite:

Svi vozači stariji od 75 godina moraju da polože testove kognitivnog funkcionisanja prilikom obnavljanja dozvole

GOCU, Japan – Pre nego što je Acumu Jošioka (81) odlučio da prestane da vozi, već su se bili pojavili znaci da je došlo vreme za to.

Prvo je zaboravio da povuče ručnu kočnicu tokom posete svetilištu zbog čega mu se automobil otkotrljao dalje. Drugi put, kada je išao u rikverc, udario je u urnu. Tada je Jošioka odlučio da odustane.

„Odlučio sam da ostavim vožnju pre nego što izazovem neku ozbiljnu nesreću“, rekao je on.

Japan ima najstariju populaciju na svetu sa gotovo 28 procenata stanovništva koje je starije od 65.

Vladini podaci pokazuju da će pre vozači stari između 16 i 24 godine izazvati saobraćajne nesreće od bilo koje druge starosne grupe. Ali prošle godine, vozači stariji od 75 su izazvali dvostruko više fatalnih nesreća na 100.000 vozača nego oni mlađi. Među vozačima starijim od 80, stopa je tri puta viša u poređenju sa onim mlađim.

Svi vozači stariji od 75 godina moraju da polože testove kognitivnog funkcionisanja prilikom obnavljanja dozvole. Oni koji ne prođu, moraju da odu do lekara, a ako se ispostavi da su dementni, policija može da im oduzme vozačku dozvolu.

Više od 33.000 vozača testiranih prošle godine pokazalo je ono što policija smatra kognitivnim poteškoćama i poslato je kod lekara. Policija je oduzela tek nešto više od 1.350 dozvola.

Osećaj gubitka kod vozača može da bude veliki. „Kao da sam izgubio suprugu“, prisetio se Jošioka kako se osećao prvih meseci.

Zagovornici prava starijih kažu da u ruralnim oblastima svaka mera na osnovu koje stariji moraju da odustanu od vožnje mora da bude izbalansirana kako se ne bi naškodilo kvalitetu njihovog života.

Za razliku od urbanih oblasti poput Tokija ili Kjota, gde ima dovoljno javnog prevoza, na selu ne postoji toliko opcija.

Odrasla deca više ne žive sa roditeljima ili blizu njih, zbog čega ovi moraju sami da se snalaze.

Oni koji su za strože restrikcije starijih vozača kažu da je opasnost od izazivanja nesreće važnija od brige o kvalitetu životnog stila. Štaviše, kažu oni, zakon se previše usko fokusira na kognitivne sposobnosti kada toliko mnogo drugih faktora, poput gubitka vida, može da utiče na vožnju.

Egzodus radno sposobnih ljudi iz ruralnih oblasti znači da nema mnogo onih koji mogu da voze autobuse, taksije i dostavna vozila i tako pomognu stanovništvu koje je moralo da odustane od svojih automobila.

U Kavamotu, gradu od 3.333 ljudi, gde je 45% starije od 65 godina, postoje samo tri taksija a autobusi retko idu. Mnogi stanovnici se osećaju tako da „moraju da budu nezavisni i brane svoje životne stilove“, kaže gradonačelnik Minoru Mijake.

Noburu Morivaki (90) kaže da ne planira da odustane od vožnje. On i supruga Jukiko (86) žive na brdu u predgrađu Kavamota. Nekoliko puta nedeljno, Morivaki, penzionisani direktor škole, svojom „tojotom korolom“ odlazi u prodavnicu, banku ili biblioteku. Jednom mesečno, suprugu vozi u bolnicu.

„Ako ne možeš da voziš, ne možeš da živiš svoj život“, kaže.

 

The New York Times

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here