Vidovdan.org

ЗЛОУПОТРЕБА ИСТОРИЈЕ?

У понедељак се на киосцима појавио „Историјски атлас света“ за школе и кућу београдског издавачког предузећа Monde Neuf. Такав начин приближавања историје ученицима, и одраслима који су већ помало заборавили „градиво“, био би за сваку похвалу да атлас не врви од грешака и да кроз њега не провејава дух једностраности и прекрајања прошлости.

Ево тек неких грешака и „превида“ које сам приметио:

Према картама посвећеним реформацији и католичкој обнови у Европи (16-17. век), на стр. 38-39, у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини, Влашкој, муслимани чине значајну већину становништва док су православци скоро безначајна мањина (да парадокс буде већи, у Влашкој где готово и није било муслимана они су на карти на стр. 39 приказани као стопостотна већина)! Опет, чињеница је да је према турском попису из 1468-69 године на простору средњовековне босанске државе било мање од 1% муслиманских домаћинстава, да би у време када је БиХ доспела под власт Беча удео муслимана достигао 39% (наспрам 43% православаца). Што се тиче Србије и Црне Горе, удео муслиманског становништва ни у 16-17. веку, ни касније, није достигао ни приближне размере.

У делу посвећеном жртвама у првом светском рату (погинулим и умрлим војницима), на стр. 65, стоји да је Србија имала 120 хиљада жртава! Ако број од 1,3 милиона укупних жртава може да буде дискутабилан (због пословичног мешања броја погинулих и демографских жртава, односно комбиновања тих података, на јужнословенским просторима) прецизан је број од око 370 хиљада погинулих српских војника. На другој стани, војни губици неких других земаља су предимензионирани, па је тако наведено да је В. Британија имала 1,85 милиона погинулих и умрлих војника а стварно је имала 1,1 милион жртава (укључујући и нестале).

Из карте која говори о распореду народа у Аустроугарској (1868-1918), на стр. 57, сазнајемо да већ тада постоји бошњачка нација. Ни накрај памети ми није да оспоравам Бошњацима право да се тако изјашњавају, али ради историјске истине, ниједан попис становништва спроведен у Аустроугарској не говори о Бошњацима.

Што се тиче наше новије (несрећне) историје, према карти посвећеној распаду Југославије (стр. 93) произлази да је једино подручје Републике Српске и, некадашње, Републике Српске Крајне, било захваћено ратним операцијама. Као да се и у другим крајевима БиХ и Хрватске нису одвијале ратне операције и етничко чишћење (нпр. рат Хрвата и Муслимана – Бошњака у Централној Босни или етничко чишћење Срба са простора под контролом Хрвата и Муслимана).

Аутори беспоговорно прихватају „теорију“ о илирском пореклу Албанаца (стр. 29, Насељавање Јужних Словена на Балканском полуострву). А како наводи врстан познавалац тог проблема Петер Бартл, аутор књиге „Албанци – од средњег века до данас“: „Слика коју албанска наука ствара о раној историји сопственог народа је поједностављена, некритичка и делује исконструисано. Језичких доказа о илирско-албанској сродности готово да и нема.“

Да не испадне да тврдим да је све само на штету Срба, на стр. 50, на карти посвећеној грађанским, националним и социјалним покретима који су потресли Европу око 1848, територија Србије је скоро дупло већа него што је у то време била. Уз то, грешке и грешкице нису резервисане само за нас. Тако је Пољска наводно постала руска провинција 1830. године, а тачно је да је потпала под власт Москве 1815 године (можда аутори мисле на уставне промене из 1831. којима је смањена „аутономија“ Пољске, али опет оне нису наметнуте 1830). Руска република Чеченија се, по мишљењу аутора, налази у јужном Сибиру, на граници Русије и Казахстана, а не на северу Кавказа. Из атласа „сазнајемо“ да је Царска Русија имала „аутономне покрајине“ уместо протектората у Средњој Азији (Хива и Бухара), итд.

Уз грешке, не могу да не споменем и поједине „једностраности“ и некоректне интерпретације:

Иако је једна карта посвећена историји Дукље (Зете) од 10 до 12 века (а узгред ништа се не каже о њеном етничком карактеру), историја друге моћне српске државе (и уз то прве по редоследу јер њом су владали потомци вође који је Србе довео на европски југ), Србије (Рашке), до 12. века као да не постоји! Као да су безначајни владари као што су Властимир, Мутимир, Петар, моћни Часлав. Аутори занемарују да је, захваљујући византијском цару Константну Порфирогениту и његовом изузетном „Спису о народима“ (чији значајан део је посвећен Србима и поготово раној историји балканске Србије), наша историја од досељавања Словена на Балкан па до средине 10. века далеко од тога да је непозната, а да за период до 12. века постоје други извори.

Три карте су посвећене проблемима хрватског и словеначког рубног етничког подручја, у вези са разграничењем Краљевине СХС са Италијом односно Аустријом, а ниједна за нас до данас деликатном проблему Косова и Метохије! Узгред, нашу јавност сигурно више занимају и гранични спорови Србије са Бугарском у вези са Македонијом и југоисточним крајевима Србије, или питање разграничења са Мађарима у Војводини 1918. године, од граничних спорова који су у вези са нашим западним јужнословенским комшијама.

Други светски рат обрађен је као да је атлас издат 1965. године! Све се посматра искључиво кроз призму партизанског покрета, Тито нам се осмехује са страница атласа … само још фали слика „издајника“ Драже Михајловића. Узгред, на карти која приказује Европу 1942. године не прави се разлика између савезничких држава Трећег Рајха (нпр. НДХ поглавника Павелића или Мађарске адмирала Хортија) и окупираних подручја (као што је Француска, Грчка или Србија), већ су све то земље „под надзором осовинских снага“. С друге стране, пристојни светски атласи (нпр. енглески „Тајмсов историјски атлас“) не пропуштају да истакну разлику између савезница нацистичке Немачке и оних земаља које су биле под окупационом управом.

Две карте се баве историјом Далмације и суседних хрватских и словеначких крајева, а једна Дубровачком републиком, док се Војна Крајна, област од битног значаја за српску историју, и не спомиње! Уједно, ниједна карта није посвећена сеобама Срба или историји Војводине. Уз то, целокупној историји Србије од 1804-1914 године посвећена је само једна посебна карта.

На први светски рат као да се гледа из перспективе Аустроугарске! О збивањима на ратишту те царевине са Италијом говоре две карте, а једна је посвећена нашем фронту, и то неутрално као „балкански фронт“. Читаоци имају прилику да виде како је изгледао прослављени аустроугарски фелдмаршал, додуше српског порекла, Светозар Боројевић фон Бојна или светли цар и краљ Фрања Јосиф, али нема слика српког краља Петра или наших војвода Путника, Мишића …

На крају, надам се да се ради о неупућености и немару аутора (Дениса и Демира Шехића), рецензента (проф. Томажа Вебера) и стручног сарадника (Мидхата Шехића), а не о малициозности. Но, како год било, не би требало да наша деца и остали заинтересовани, код куће или у школи, уче историју на основу оваквог атласа!

Драгомир Анђелковић, дипл. историчар

Вести СПЦ

Ovo ne cudi, makar mene, pa kakv drugaciji atlas mogu napraviti osobe sa imenima Denis i Demir a saradnik im Midhat!!!

Naravno da su namerno gresili. Posle Maji nek kaze da sam surova i gruba, ali za ove bezobrazluke sa dalekoseznim posledicama, i Denisa, Demira a i Midhata, treba na dozivotnu robiju u neki lepi sibirski rudnik, pa nek se tamo uce postenju u nauci. Eto, Maji, bila sam fina nisam ih poslala na vesala. A da zaboravih i recezenta, o o o, njemu za pouku takodje rad u rudniku, ali samo 20 godina.
A i Andjelkovica treba malo "protresti" u rudniku, on se skoro izvinjava sto je to rekao uz glup komentar da nije rec o malicioznosti autora, nego eto, upala im trepavica u oko, pa nisu videli. Andjelkovicu, u rudnik, malo da utvrdis istoriju.

Надо, апсолутно си ме купила, и ако дозволиш, шаљем ти један, другарски пољубац, у образ

ИСТОРИЈА БЕЗ СРБА
"Историјски атлас света за школе и кућу" који је пласиран уз дневни лист Политика препун је грешака и фалсфиковања српске историје

БЕОГРАД - "Историјски атлас света за школе и кућу" издавачког предузећа "Монде Неуф" који је пласиран уз дневни лист Политика препун је грешака! Аутори Денис и Демир Шехић и стручни сарадник Мидхата Шехић саставили су штиво кроз које провејава дух једностраности и прекрајања прошлости.
Историчар Драгомир Анђелковић упозорава да на картама посвећеним реформацији и католичкој обнови у Европи у 16. и 17. веку, на странама 38. и 39, у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Влашкој муслимани чине већину становништва, док су православци скоро безначајна мањина.
- Такав приказ нема везе са истином. У Влашкој у то време готово да и није било муслимана, а на карти на 39. страни приказани су као стопостотна већина. Према турском попису из 1468. године на простору средњовековне босанске државе било је мање од 1 одсто муслиманских домаћинстава, да би у време када је БиХ доспела под власт Беча удео муслимана достигао 39 одсто, наспрам 43 одсто православаца. Што се тиче Србије и Црне Горе, удео муслиманског становништва ни у 16. и 17. веку, а ни касније, није достигао ни приближне размере - наводи Анђелковић.
Он упозорава да у делу посвећеном војним жртвама у Првом светском рату, на 65. страни, стоји да је Србија имала 120 хиљада жртава, док је тачан број 370 хиљада погинулих. Просто је невероватно да се на страни 57, на којој се налазе карте о распореду народа у Аустроугарској (1868-1918), говори о Бошњацима, иако ни у једном попису становништва у Аустроугарској Бошњака нема.
Анђелковић каже да постоје и низ других грешака и некоректности.
- Две карте се баве историјом Далмације и суседних хрватских и словеначких крајева, а једна Дубровачком републиком. Војна крајина, област од великог значаја за српску историју, и не спомиње се! Ниједна карта није посвећена сеобама Срба или историји Војводине. Уз то, целокупној историји Србије од 1804. до 1914. године посвећена је само једна посебна карта. Испада да атлас уопште није прилагођен за наше тржиште, док је у Хрватској он неких тридесетак страна дебљи због посебних осврта на хрватску историју - огорчен је Анђелковић.
Да не испадне да је све само на штету Срба, на 50. страни је приказано да је 1848. године територија Србије скоро дупло већа него што је у то време била. Такође, Пољска је наводно постала руска провинција 1830. године, а тачно је да је потпала под власт Москве 1815. Руска република Чеченија се, по мишљењу аутора атласа, налази у јужном Сибиру, на граници Русије и Казахстана, а не, како каже наш саговорник, на северу Кавказа. Из атласа још "сазнајемо" да је царска Русија имала "аутономне покрајине" уместо протектората у Средњој Азији (Хива и Бухара) итд.
ГДЕ СУ СРПСКЕ ВОЈВОДЕ?
На Први светски рат као да се гледа из перспективе Аустроугарске, указује историчар Драгомир Анђелковић.
- Читаоци имају прилику да виде како је изгледао прослављени аустроугарски фелдмаршал, додуше српског порекла, Светозар Боројевић фон Бојна или светли цар и краљ Фрања Јосиф, али нема слике српског краља Петра или наших војвода Путника, Мишића... - набраја Анђелковић.
Денис Шехић: Атлас је добар!
Аутор атласа и директор издавачког предузећа "Монде Неуф" Денис Шехић сматра да његово дело сасвим солидно обрађује историјске догађаје од праисторије до периода криза у свету после 1993. године.
- То је историјски атлас света и не бави се баш свим детаљима. То што се не помињу сеобе Срба и поједини српски владари, то је зато што то није српски већ светски атлас. На стотинак страна требало је сместити целокупну светску историју и мислим да је то одлично урађено. Радио сам на књизи скоро три године и сад се неко нашао да загледа све у детаље - киван је Шехић.

KURIR

Денис Шехић је компетентан за српску историју, колико и моја баба за авијатику! Ово што ради је злочин. Тако га треба третирати и упутити министарству просвете упозорење да се деца у школама не служе његовим издањима јер су научно неупотребљива.

Надо, ево сајта министарства просвете, ту се налази и контакт е-мајл, па их можеш обавестити о свим штетним работама
http://www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=306

Мени се чини да је овај "историјски атлас" у ствари плагијат Тајмсовог, али и оног "повијесног" који се користио у школама у Хрватској и БиХ током осамдесетих. Избор садржаја ми је био однекуд познат...

Уопште ми није јасно како ме то не чуди... Нисам знао ал сам тако нешто очекивао.

Mi smo jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj nije regulisana upotreba prideva "skolski". Npr. u Rusiji prvo mora da se dobije odobrenje ministarstva prosvete da se neki udzbenik ili pomocno nastavno sredstvo koristi u nastavi, pa tek onda sme da se navede da se radi o skolskom altasu ili necem drugom. Kod nas svako moze da stampa bilo sta uz pridev "skolski", i da tako ljude dovede u zabludu da se radi o nastavnom sredstvu. Tako, bez ikakvih prepreka neko bi mogao da izdaje "Skolski porno magazin" ...

Na stranu nepostojanje pravne regulative, ipak je nedopustiva inercija nadleznih institucija koje ne prate sta se objavljuje uz dodatak skolski. Makar da bi se ogradile tj. upozorile potencialne kupce da se ne radi o zvanicnom nastavnom sredstvu. Tako bi se umanjio prostor za manipulaciju navedene vrste ako vec nema zakonske prepreke za nju.

Konacno, prosto je nenormalno da Politika koja se prodavala uz taj atlas (a nije bila samo obican distributer), kada vec na neki nacin zalaze svoj ugled ne konsultuje pre toga domace recenzente. Tu se ne radi o cenzuri vec o elementarnoj ozbiljnosti.

:wink: е тука едни българин обеснява някой работи по-просто -


Преди много години имах приятел сърбин, та като му ходех на гости, дядо му ни казваше-Ща су срби ща су бугари то е едно кравешко лайно дека е минала каруцата през нега и го е разделила на две. Стар човек ,така си обясняваше произхода им.