ДЕДА МРАЗ И БОЖИЋ БАТА
Данашњи човек се веома мало разабира у свету модерних митова, митова који су настали као последица радикалног посветовњачења некад хришћанске културе. Ти митови су дошли да би заменили словесну стварност Хришћанства, његове благовести о појави Бога међу људима и о могућности да човек, од грумена иловаче, постаје усвојено чедо Небеског Оца. Зато их је каткад потребно тумачити и објашњавати, показујући шта се иза тих митова крије. Једном речју, пут је од мита ка Логосу, од самовољног тумачења света ка Смислу космоса и историје, Христу.
Сваке године, у оквиру прослављања календарске Нове године, деци се деле (у фирмама и другде) новогодишњи пакетићи. Пакетиће је, као и увек, делио Деда Мраз. Потписник ових редова се сећа свог детињства, и нестрпљивог хитања у Дом културе, где је била општа подела пакетића, уз претходно приказивање неког цртаног филма и, наравно, фотографисање са неизбежним Деда Мразом. Пошто се фотографије углавном чувају, највећи број наших суграђана и сународника има слику са овом личношћу. Нико се ни не пита како се она појавила међу нама.
Давање поклона деци и на Истоку и на Западу одувек је било повезано са хришћанском традицијом. Господ Исус Христос је говорио "Пустите децу да долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије"; деца су, због своје чедне поверљивости, не-престаног живљења у садашњости, лаког праштања увреда, постала хришћански узор одраслима. Црква је увек наглашавала да се срцем и духом треба преобразити у дете да би се ушло у Царство Небеско. Хришћанско васпитање и на Западу и на Истоку подразу-мевало је да ће деца бити награђена за своју доброту од Вишње Стварности. И тако је, на Западу, уочи Божића настао обичај да се деци под новогодишњу јелку остављају поклони које, док деца спа вају, доноси велики светац - Николај Чудотворац, једна од најомиљенијих ликова светског хришћанства. Николај - србски Свети Никола - на Западу је представљен у црвеној кардиналској одећи (пошто је био владика). Деца се изјутра буде, и под божићним дрветом налазе дарове. Код Срба су деца дарове добијала за предбожићне недељне празнике - Материце и Оце.Претходно, она су имала своју недељу - Детињце. И мајке и очеви су се деци “одрешивали", као и деца њима, неким, макар најскромнијим, знаком љубави. Родитељи су канапчићем везивали децу, а и деца њих, показујући тиме да су везани нераскидивошћу која потиче одозго, од заједничког Оца Небеског, Који је и дао заповест "Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи".
Па добро, откуд новогодишњи поклони и Деда Мраз?
На Западу се Деда Мраз појавио као секуларна варијанта Светог Николе - у оној мери у којој је Запад заборављао своје хришћанско предање, и у којој су мултинационалне компаније, типа Кока-Коле, саздавале своје комерцијалне митове, за бољу прођу сопствене робе. На Истоку је Деда Мраз уведен у Совјетском Савезу, опет као замена за Светог Николу и божићње дарове деци. Одатле је стигао и међу Србе.
Други загонетни лик коме се треба обратити је извесни Божић Бата. Откако су Срби почели да се враћају православљу (макар и традиционалистички), почело је усрдније слављење Божића, уз уношење сламе и бадњака. Поред божићње трпезе, требало је обновити и обичаје - спремање чеснице и улазак у кућу млађег мушког чељадета, тзв. полажајника. У ревности да се што пре обнови оно што је заборављено, неко се сетио и дотичног Божић Бате: мушког детета у србском народном оделу, које се појављује на ТВ-у и у сликовницама о Божићу.
Сама реч " Божић" је деминутив од " Бог", то јест "Богић". Тако су Срби просто тепали Богу Који је постао Човек од Духа Светога и Марије Дјеве и родио се, Свебогати, у убогој витлејемској пећини да људе поведе ка небу. Има једна народна песма која гласи: "Часне посте запостисмо/ нову грађу изнесосмо/ белу цркву саградисмо./ У њој поју светитељи:/ Свети Петар и Никола./ Две им сеје отпевају: /Анђелија Светом Петру, а Марија Николају./ Ту се дела бела стаза по њој шета Божја Мајка,/ води Бога за ручицу". Мајка води Бога за ручицу; Бог постао дете! Томе се радује свака православна душа.
Али, откуд божићњи бата?
Сви који су окретали свети хлеб овог дана, чесницу, знају да се том приликом пева песма: "Божић, Божић бата,/ носи киту злата,/ да позлати врата и обоја побоја,/и сву кућу до крова". Овде "бата" није именица, него презент глагола "батати", што значи "ступати, корачати". То јест: Божић долази да би нам донео радост, и златом те радости позлати сву кућу "до крова", и сва срца до врха испуни милошћу. "Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добри воља", кличе Црква у Божићне дане. Нема, дакле, никаквог бате; али зато и бате и секе, и очеви и мајке, и деде и бабе дочекују Богића, Бога Који је постао наш брат и позвао нас свом Небеском Оцу. Знајући ту тајну, међу Србима је све, вековима, било "свето и честито, и миломе Богу приступачно".
Владимир Димитријевић
Преузето из књиге ЦРКВА И ВРЕМЕ, Београд 2000.
Dragan Milanović: Ne verujte Deda Mrazu ni kad poklone donosi
http://www.vidovdan.org/article382.html
Dragan Milanović: Božić bez Božića
http://www.vidovdan.org/article383.html
Еп. Амфилохије: Деда Мраз
http://www.vidovdan.org/article371.html
Ево и Чеси се буне против Деда мраза као културног империјализма Америке, а пре су покушали да се одупру комунистичком и совјетском Деда морожчику који је долазио из Москве.
Изгледа да је Деда Мраз који се везује за нову годину а не за Божић комунистички изуме да се до краја одвоји од религијске традиције која стоји иза њега.
Дуга је "еволуција" Светог Николе епископа Мирликијског који је све своје имење разделио сиромашнима а нарочито деци, до данашњег Деда Мраза који је заправо "икона" потрошачког света.
.......................................
ko-devla (student) -
neki tekstovi su na srpskom a neki na engleskom.
Halloween -
http://www.sv-luka.org/articles/haloween.htm
Saint Nicholas -
http://www.stnicholascenter.org/Brix?pageID=23
helovin -
http://www.vidovdan.org/article224.html
valentin i deda mraz -
http://soz-rs.org/forum/viewtopic.php?p ... 6fd392b07a
deda mraz -
http://www.vidovdan.org/topic878.html
-
http://www.vidovdan.org/article371.html
da dodam da su neokapitalisti u ovome vidi priliku za stvaranje novih trzista. djete se navadi na slatkise a i ljudi ne vole da se razlikuju od okoline. strah ih je da ne budu smatrani cudnim i lošim ljudima iako je upravo to kreiranje praznoslavlja radi vece zarade jer ljudi „moraju” da kupuju sve te diza midze. sa porastom potrosnje, raste i potreba za novcem. a odakle novac? dakle, mora se raditi prekovremeno da bi se zaradilo za to. covjek postaje rob marketa i time se narusava odnos u porodici. roditelji umesto da provode vise vremena sa djecom kupuju ljubav slatkisima, igrackama i slično. i tako do beskonacnosti.
nemojte ovo shvatati kao neku teoriju zavere ili šta go. isto tako glupo bi bilo sada optuzivati „zapad” za te stvari jer je i njima nametnuno kao i „istoku”, samo mnogo pre. novac ne poznaje naciju i tako neokapitalizam nije nazionalan nego upravo protiv nacija i država jer mu to ogranicava moc delovanja. obični ljudi kako u americi tako i u srbiji [dakle svugde] su žrtve svoje pohlepe i ne znanja. svi bi vise i vise svega. oni koji su to shvatili resili su da zarade na tome...nikad do sada [mislim od stvaranja neokapitalizma] nije drustvo bazirano na ekonomskim osnovama [čitaj potrebama] nego je ekonomija bazirana na osnovu potrebe drustva. da problem je u nama i mi treba da to resimo. mi smo navikli da živimo potrosackim zivotom: poput pusaca koji ne može da se odvikne cigara ni mi ne možemo da se odviknemo da kupujemo razne poklone jedni drugima, i ako kojim slučajem poklon ne zadovolji osobu kojoj je kupljeno onda je kupac okarakterisan kao losa osoba koja ne brine u opste o toj drugoj osobi. dakle totalno je zanemarena svrha proslave. svrha svega je „poklon”.
zar nije cudno da ljudi poznaju Bozic po deda mrazu, vasrks po cokoladnim jajima, da znaju za dan zaljubljenih umesto Svetog Trifuna itd? Pa da li mi na Bozic proslavljamo rođenje Bozije ili deda mraza?
niko covjeku ne može nauditi do on sam sebi.
Molimo se Bogu da nas sacuva od nas samih, jer izgleda da mi sami sebe unistismo raznim praznoverjem i slabostima da nosimo svoj Krst.
ima onih koji znaju i bolje i vise od mene, ali nadam se da sam bar malo pomogao.
moglo bi se još o ovome po dosta napisati, ali eto to je to u glavnim crtama.
vas brat u Hristu.