MOLITVA

Podelite:

 

Čovek: Oče naš koji jesi na nebesima…

Bog: Da?

Čovek: Ne smetaj mi. Vidiš da se molim.

Bog: Ali zvao si me.

Čovek: Zvao? Nikog ja nisam zvao. Samo se molim: „Oče naš koji jesi na nebesima“

Bog: Evo opet!

Čovek: Opet, šta?

Bog: Pa zvao si me. Rekao si: „Oče naš koji jesi na nebesima“. Evo me, šta želiš?

Čovek: Ali ja nisam ništa time mislio. To je samo svakodnevna molitva, shvataš? Ja se redovno molim molitvom ‘Oče naš’. Od toga se osećam bolje. To je kao kad obaviš neku dužnost pa se bolje osećaš.

Bog: Pa dobro, nastavi.

Čovek: Da se sveti se ime Tvoje!

Bog: Čekaj! Stani! Šta si time mislio?

Čovek: Mislio čime?

Bog: Pa s tim ‘Da se sveti ime Tvoje’.

Čovek: Pa to značiiiiiii to Bože, ja ne znam što to znači. Otkud bih ja to znao? Pa to je samo deo molitve. Nego, daj mi reci šta to znači.

Bog: Budi svet, uzvišen, poštovan.

Čovek: Vidi stvarno, pa to ima smisla. Zapravo nikada pre nisam o tome razmišljao.

Bog: Dobro, nastavi.

Čovek: Da dođe carstvo Tvoje. Da bude volja Tvoja, i na zemlji kao i na nebu

Bog: Ti to stvarno misliš?

Čovek: Naravno, zašto ne?

Bog: A šta preduzimaš u tom pogledu?

Čovek: Preduzimam? Pa ništa valjda. Ja sam mislio da bi bilo lepo da ti imaš sve pod kontrolom tu dole kao što imaš tamo gore.

Bog: A da li imam pod kontrolom tebe?

Čovek: Pa, ja idem u crkvu.

Bog: Ne pitam te to. Nego, šta ćemo s tvojim pljuvanjem po bližnjima? To ti je ozbiljan problem, znaš. Pa onda, način na koji trošiš novac: samo na sebe, lažeš, kradeš, osuđuješ, tučeš svoju ženu i decu….! A da ne govorim o filmovima koje gledaš.

Čovek: Čekaj, stani malo! Što si se okomio na mene? Nisam ja ni bolji ni gori od drugih koji idu u crkvu.

Bog: Oprosti, mislio sam da hoćeš da ‘bude volja Moja’. A ako je to cilj, onda treba početi od onih koji to mole. Kao npr. od tebe.

Čovek: Slušaj Bože, moram završiti sa ovim, i onako traje duže nego inače.

Bog: No dobro, hajde dalje. Čovek: Hleb naš nasušni daj nam danas.

Bog: Trebao bi malo popustiti s tim hlebom. Predebeo si!

Čovek: Ma čekaj malo, što je ovo? Dan za kritiku? Ja lepo krenem da obavim svoje svakodnevne verske dužnosti a Ti iz čistog mira ovako baneš i počneš da me podsećaš na moje nesavršenosti.

Bog: Molitva je ozbiljna stvar. Mogao bi se zaista promeniti. To ti svo vreme pokušavam objasniti. Zvao si me i evo Me. Tu sam. Nastavi s molitvom. Da čujem sledeći deo molitve.

Čovek: Strah me je.

Bog: Strah? Od čega?

Čovek: Znam šta ćeš reći.

Bog: Hajde, proveri me!

Čovek: Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima našim

Bog: A šta je bilo s Ivanom?

Čovek: Evo, vidiš! Znao sam da ćeš i njega odnekud izvući. Bože, zašto govori laži o meni? Zašto širi priče lažne o mojoj porodici? Nikad mi nije vratio dug. Zakleo sam se da ću s njim izravnati račune.

Bog: A tvoja molitva? Što ćemo s tvojom molitvom?

Čovek: Pa nisam mislio ozbiljno.

Bog: Eto, bar priznaješ. Ali nije ti baš neki štos vući okolo taj teret u sebi, zar ne? Čovek: Ne, ali bolje ću se osećati kad izravnam račune s tim komšijom.

Bog: Nećeš se osećati bolje nego gore. Osveta nije slatka. Pomisli samo kako si već nesrećan. No, Ja to mogu promeniti.

Čovek: Kako?

Bog: Ti oprosti njemu, a Ja ću onda oprostiti tebi. Tada će mržnja i greh biti njegov problem a ne tvoj. Ti ćeš naći mir u srcu.

Čovek: Ma da, u pravu si. A i više nego što se želim osvetiti njemu, želim biti OK s tobom (uzdah) no dobro, opraštam mu. Svakome ko ide i naokolo pravi ljudima svinjarije kakve on radi treba pomoći da se izvuče iz tog. Pokaži mu nekako pravi put.

Bog: Evo vidiš. Super. Nisi još gotov sa svojom molitvom. Nastavi.

Čovek: I ne uvedi nas u iskušenje, nego izbavi nas od zloga. Bog: Dobro, dobro, učiniću to. Samo se ne dovodi u situacije u kojima možeš pasti u iskušenje.

Čovek: Šta s time misliš?

Bog: Pa recimo, ne pali TV kad znaš da trebaš da obaviš još neke druge stvari. Isto tako, što se tiče vremena koje provodiš s prijateljima u kafiću, ako ne možeš uticati na razgovor da ide u pozitivnom smeru, možda bi trebao još jednom razmisliti o vrednosti tog prijateljstva. Takođe, ne bi se trebao takmičiti i upoređivati sa komšijama i prijateljima. I molim te, nemoj Me koristiti kao izlaz za nuždu.

Čovek: Ne razumem ovo zadnje.

Bog: O znaš, ti, znaš! Učinio si to već sto puta. Uvališ se u neprilike i onda dotrčiš k meni vičući ‘Bože pomozi mi da se izvučem iz ove frke i obećavam Ti da to više nikad neću učiniti!’ Sećaš se takvih dogovora koje si pokušao sklopiti sa mnom?

Čovek: Da, sećam se. Zaista se stidim. Bog: De, de hajde, završi s molitvom.

Čovek: Amin.

Bog: Znaš li šta to znači?

Čovek: Ne, ali voleo bih da znam. Želeo bih da Ti ugodim. Vidim kakvu sam zbrku napravio od svog života. I vidim kako bi bilo super da postanem jedan od tvojih sledbenika.

Bog: Upravo si odgovorio na svoje pitanje. E pa sad, kad su neki od starih greha izvučeni na površinu i uklonjeni, teško je naći reči da se opiše šta sve možemo zajedno.

Čovek: Bože, hajde da učinimo nešto od mene, je li dogovoreno?

(opet čovek tera po svome)

Nepoznat autor

Podelite:

1 komentar

  1. Greškau koracima Nepoznatog autora, na samom početku.
    Molitva je OČE NAŠ, a ne OČE MOJ, pa se kao sagovornik
    ne može pojaviti čovek, već ljudi. Dakle: dijalog je trebalo
    da bude između Boga i ljudi, a ne pojedinca – individue i Boga?!

    Dragan Slavnić

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here