O poverenju prema Bogu – Saveti svetogorskih staraca

Podelite:

Čovek strada zbog tuge, umora i problema. Na koji način možemo da se izbavimo od stalnog stresa, da pronađemo duševni mir i spokoj? Gospod Isus Hristos nas priziva: „Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.“ (Mt 11:28).

Redakcija portala „Ruski Atos“ odabrala je deset pouka svetogorskih staraca o poverenju prema Bogu.

1. Najčešće ljudi prvo traže saosećajnost i pomoć od drugih ljudi, a kada ne dobiju ono na šta su računali, tek onda se obraćaju Bogu. Međutim, stradanje je moguće izbeći samo kad pritrčavamo Božanskoj pomoći, jer je jedino ona istina. Nije dovoljno verovati u Boga, potrebno imati poverenja u Njega. Dobijamo Božiju pomoć, zahvaljujući našem poverenja prema Njemu. Vernik, kada predaje celog sebe Gospodu, čak i pre smrti, oseća na sebi spasonosnu desnicu Božiju. (Prepodobni Pajsije Svetogorac)

2. Čovek koji se, ostavivši svoje planove, u potpunosti preda Gospodu, živi po Božijem planu. U kolikoj se meri čovek uzda u sebe samog, toliko je odbačen unazad. On ne napreduje duhovno, jer ometa Božansko milosrđe. Za uznapredovanje, neophodno je bez ostatka verovati Bogu. (Prepodobni Pajsije Svetogorac)

3. Onaj ko nema poverenja u Boga i planira svoj život drugačije, a posle već utvrđuje šta je to volja Božija, besovski uređuje svoja dela i uvek strada zbog toga. Ne shvatamo, do kog stepena je Gospod moćan i milostiv. Ne dozvoljavamo Mu da nam bude gospodar, da upravlja svim našim delima, pa se zato i mučimo. (Prepodobni Pajsije Svetogorac)

4. Kada se duša svecelo preda volji Božijoj, tada Sam Gospod počinje njom da rukovodi, i duša se neposredno uči od Boga… Ipak, retko se dešava, da Učitelj duše bude Sam Gospod Svojom blagodaću Duha Svetog, i malo ko zna o tome. Samo onaj ko živi po volji Božijoj. Gordi čovek ne želi da živi po volji Božijoj: on voli sam sobom da upravlja; ne shvata da čoveku nedostaje razum da bi sam, bez Boga, rukovodio sobom. I ja, kada sam živeo u svetu i kada još nisam poznao Gospoda i Njegov Sveti Duh, uzdajući se u svoj razum, nisam znao koliko nas Gospod voli; ali kada sam Duhom Svetim poznao Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina Božijeg, moja duša se predala Bogu. Od tada, sve tužno što mi se dešava, prihvatam i govorim: „Gospod me gleda; čega se bojim?“ Ranije nisam mogao tako da živim. (Prepodobni Siluan Atonski)

5. Odlučimo da se bacimo u neizvesnost, prizvavši Sveto Ime Isusa Hrista, Boga Spasitelja. Šta onda? Umesto da se razbijemo glavom o skrivene stene u mraku, pojavljuje se neka nevidljiva ruka koja nas brižljivo drži iznad propasti… Najbolji „rizik“ je da detinje verujemo Promislu Božijem u potrazi za životom, gde je prvo mesto ustupljeno Hristu. (Arhimandrit Sofronije (Saharov))

6. Predaj se Bogu, Onome čija se stvorenja nalaze pod Njegovim starateljstvom, jer ni list sa drveta ne pada bez Njegove Božanske volje. Tim pre čovek, Sin Njegov po blagodati, hrišćanin, da li će biti lišen Njegovog Promisla? Ne, ali đavo, svestan tvoje nemoći, kušaće te kako bi te stavio na muke. Kada smo nadom utvrđeni u Bogu, onda osnovu, koja je založena na kamenu, sve i da počnu vetrovi ili naiđu reke, neće je pomeriti. Kada smo nadom utvrđeni u svoje napore, osnova je naša pesak i mi lako tonemo. (Arhimandrit Jefrem (Moraitis))

7. Zar ne znaš da je Isus u svakom slučaju lek za svaku nesreću? To jest, hrana gladnom, voda žednom, zdravlje za bolesnog, odeća za nagog, glas za pojućeg, vesnik molitveniku, svima za sve za spasenje. Poveruj mi, čedo moje, ma od čega da stradamo, Hristos je u svemu jednini lekar duše i tela. Dovoljno je imati potpuno samootricanje, savršenu veru, i predanost Njemu bez kolebanja. (Starac Josif Isihasta)

8. Prostota je sveto smirenje, to jest potpuno poverenje u Hrista. Hajdete da predamo Hristu sav svoj život! Govorimo za Božanskom liturgijom: „…sav život naš Hristu Bogu predajmo!“ I na drugom mestu: „Tebi predajemo sav život naš i nadu, Vladiko Čovekoljubče, i prosimo, i molimo, i činimo dobro“. (Prepodobni Porfirije Kavsokalivit).

9. Kako On (Bog) blagorodno kuca na vrata naše duše, tako ćemo i mi, blagorodno, tražiti ono što nam je potrebno. Ako Gospod ne odgovara, prestaćemo da molimo za to. Ako nam Bog ne daje ono što tako usilno tražimo, On ima razlog zbog čega je tako. Bog isto ima Svoje „tajne“ (ta mistika), pod navodnicima. Ako verujemo u Njegov blagi promisao, ako verujemo u to da je Njemu poznato sve u našem životu i da nam On uvek želi dobro, zašto Mu se ne prepustimo? (Prepodobni Porfirije Kavsokalivit).

10. Kada smo apsolutnim poverenjem vezani za Hrista, tada smo srećni i radosni. Onda prebivamo u rajskoj radosti. To je tajna (mistična). Ona se sastoji u poverenju. I tada govorimo sa apostolom Pavlom: „Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak“ (Flp. 1, 21). “ A živim – ne više ja nego živi u meni Hristos “ (Gal. 2, 20).(Prepodobni Porfirije Kavsokalivit)

Sa ruskog Iva Bendelja

«Russkiй Afon»

Pravoslavie.ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here