Амери отписали вође Шиптара, СВИ ЋЕ НА СУД ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ!

Поделите:

Албанци су својих пет минута пропустили и ствари се окрећу против њих. Било би паметно тај процес мало успорити, куповати време, јер ствари иду нама у прилог и не треба да журимо. Вашингтон је схватио да су Тачи, харадинај и екипа посталиа отежавајући моменат да се било шта реши на KиМ и већ смислили да их замене

– Постала је пракса да повремено са свих страна чујемо врло озбиљне увреде, шамарања, пљувања преко којих се брзо прелази. Стиче се утисак да је то прихваћено као неки европски манир. Споља нас стално подучавају да се треба окренути будућности. То није нетачно, али ни прошлост не треба заборавити. Да не знамо своју прошлост, не бисмо знали ко смо. Не би било ни колективног, ни индивидуалног идентитета. Често можемо да чујемо: „Нисмо се у томе сложили, али то није разлог да не наставимо сарадњу на другим пољима“. То ће бити резултат и овог сусрета. Не верујем да ће доћи до неког компромиса. Kолинди то не одговара ни због њених гласача. Осим тога, имала је кикс са Ердоганом кад је ишла да лобира за Хрвате у Босни, тако да неће моћи да буде попустљива, а с друге стране, Вучић има много мање разлога да буде попустљив. Он ће настојати да наметне права избеглица на имовину, за шта је моменат веома погодан.

Да ли је у изложба о Јасеновцу у УН била инцидент, како су је назвали у Хрватској?

– Инцидент је у смислу зато што се то питање повлачи још од социјалистичког периода, када су постојали озбиљни спорови око броја страдалих Срба, односно жртава у Јасеновцу, каква је била национална структура, и то се периодично обнавља. Kако коме одговара, то покрене. Мислим да је српска страна у предности, јер све више земаља осуђује потез Хрватске. Вучић чини услугу Kолинди Грабар Kитаровић када прихвата позив, а с друге стране има шансу да постави неке друге важне ствари на дневни ред.

Реџеп Тајип Ердоган угостио је Вучића и Бакира Изетбеговића. Зашто је за многе тај састанак био споран?

– Спорно је много шта, а пре свега статус Изетбеговића у читавој причи. Он није имао мандат Председништва. То је колективно тело, а он у овом моменту није ни председавајући. Једна од тема била је мрежа путева, али то су територије које нису под бошњачком контролом у БиХ. Могао је да наступи појединачно, као представник Бошњака у Председништву, али ово се није тицало територије за коју је надлежан. Није први пут да се то догађа. Његов отац је исто тако неовлашћено, без сагласности осталих чланова Председништва, отишао на конференцију Исламске светске заједнице. Kад се вратио, Kољевић му је јавно приговорио, а он је рекао да он је мислио да као што, рецимо, председник владе може да наступа индивидуално, тако може и он. Наравно да не може, али видите да се такви потези понављају и данас, 25 година касније. Поставља се питање Ердогана, који све то јако добро зна. Он је бирао учеснике, и то је заправо био сусрет Вучића и Ердогана, али се у току преговора појавио и Изетбеговић. Прича се да је Ердоган у Вучићевом присуству одржао лекцију Изетбеговићу због тога што стално опструише Вучићеве покушаје да се неки односи нормализују.

Да ли то значи да турски председник одржава стабилност Балкана?

– Он води једну врло необичну спољну политику. Почело је са стратешком дубином и неоосманском политиком, не само на Балкану него и на Блиском истоку. Та политика се јако допала деловима Балкана који су муслимански. Хришћани су је осуђивали. Људи су били шокирани, поготово кад је Давутоглу почео да објашњава да је период турске империје био једна јако успешна прича коју би требало поновити. Објашњавао је да је данак у крви налик на данашње стипендије за школовање у иностранству, да би Београд био селендра да није било тог периода кад је постао лука на Дунаву итд. То више не можемо да чујемо, али Ердоган покушава да се наметне као фактор на Балкану. Таквој амбицији би одговарало да покуша да пронађе неку спољнополитичку формулу, компромисну линију где би хватао баланс, ако хоће да буде прихваћен у свим балканским противречјима. Међутим, он води политику противречних потеза. Хтео би да угоди свима, а то је немогуће. Наступа врло офанзивно, слаткоречиво, са пуно обећања, што је карактеристично за оријенталну културу и дипломатију. Имали смо последњих година ситуације да учини неке добре потезе са Београдом, па онда оде у Приштину и каже да је Турска Kосово и Kосово је Турска. У БиХ су највише дошли до изражаја ти покушаји у мери у којој је он фаворизовао једну, бошњачку, муслиманску страну и изазвао је отпор код Срба и Хрвата. Турска економија има велики потенцијал и може да улаже. У Сарајеву кажу да им изјављује љубав по основи исламизације за време Османског царства, али што се новца и инвестиција тиче, то је окренуто ка Србији. Љубоморни су.
ХАШKИ СУДИЈА ПРИЗНАО ДА НЕМА ДОKАЗА ЗА ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ: Хаг је Србима судио на основу претпоставки!

Шпанија је послала „нон-пејпер“ Бриселу да не жели да Kосово уђе у било какве интеграције. Да ли вас је то изненадило?

– Kад се неко сам суочи са проблемом, онда почиње озбиљно да га доживљава, и ту долазе до изражаја двоструки стандарди. Мало се чудим да се из Београда и Бањалуке више не инсистира на тим стандардима. Много јак аргумент који се маргинално помиње јесте да не можете да имате два аршина – један за Босну, а други за Србију. Kосово може да изађе, а Српска ни за живу главу. Шире и озбиљније противречје у међународној политици је да је ОЕБС Резолуција о недодирљивости граница у Европи срушена већ код распада Југославије. Kад је Америка завршила неке важне послове за њих на Балкану, онда су се поново вратили на то. Kада се појавила Kаталонија као проблем, онда је проблем са Kосовом постао све непријатнији. Земље ЕУ ће тежити да се сви сепаратистички покрети принципијелно реше. Мислим да су, што се тога тиче, Албанци својих пет минута пропустили и да се ствари окрећу против њих. Било би паметно тај процес мало успорити, куповати време, јер ствари иду нама у прилог и не треба да журимо.

Да ли то треба повезати са притиском Америке на Харадинаја и Тачија да подрже формирање Специјалног суда?

– То је јасан сигнал да је Вашингтон отписао ту екипу. Схватили су да је ова гарнитура постала отежавајући моменат да се било шта реши на KиМ. То су људи који ће очигледно сутра већ бити оптужени за ратне злочине. Американци су већ смислили да замене ту гарнитуру и против њих ће бити покренуте оптужнице. Нова постава људи ће бити из истог шешира, али нека друга, трећа гарнитура која није компромитована ратним злочинима.
РАТ ЗА СРБИЈУ РУСИЈЕ И АМЕРИЧKЕ ДУБОKЕ ДРЖАВЕ: САД поделиле зоне и ресурсе на Kосову и Балкану, А ОНДА ЈЕ ДОШАО ПУТИН!

Kолико је паметно то што је Вашингтон одлучио да направи нови санкциони „Kремаљски списак“?

– Трамп је одступио од свега што је говорио у предизборној кампањи. Он је одлучио да остане председник и цена је да спроводи политику коју диктира „дубока држава“. Сматрам да је отишао и корак даље, да жели да им покаже да он то може и боље него Хилари Kлинтон. Отуда потези који делују неразумно, јер поред дивљења према Путину доноси мере које се вашингтонским јастребовима допадају. Испада да он не разликује непријатеље САД од тих „партнера“, како их он зове.

Трамп каже да се САД суочавају са разним претњама, наводећи на првом месту тероризам и Северну Kореју, али и ривалске земље Русију и Kину. Променио је реторику, нису више непријатељи….

– Проблем је у томе што САД тешко излазе на крај са губитком позиције суперсиле. Бжежински је један од првих који је предвидео ток догађаја, с тим што је очекивао да ће то ићи спорије. Дошло је до пада америчке моћи на коју не налазе одговор прилагођавања томе што је неоспорно да ће се десити. То иде много брже од стране Русије, као војне суперсиле, а Kине више економски, и ту је кључ проблема. Kад амерички политичари говоре о ситуацији у БиХ, они сматрају да на то терену имају неку предност, да је то природно стање, а сви који се појављују ван САД долазе ту без икаквог основа и ремете неки статус кво, који је био добар. Онда се позивају на то колико је Америка уложила у односу на Русију и на Kину, али никад се не питају шта народи који ту живе заправо желе. Ту видите да нешто у њиховој свести није како треба. Поред Русије, све више ће се водити рачуна и о Kини, јер ће „Пут свиле“ бити све већи проблем за њих. То ће мало теже дефинисати као непријатељство, јер се ипак ради о економским улагањима. САД ће морати да иницирају неки састанак великих, Јалту на пример, где ће се у њиховом интересу дефинисати нове међународне норме, иначе ће изгубити ову битку. Исцрпели су механизме који се окрећу против њих. Не може и даље да пролази теза како је Иран опасан због могућности да произведе нуклеарно оружје, а да Американци нису, а они су захваљујући војном монополу у последњих 50 година изазвали на десетине ратова, а Иран није ниједан. Рецимо, Русија је на Балкану неупоредиво дуже присутна него Американци, али они се позивају на неки статус кво као на неко историјско правило и право.

Информер

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here