Биће неки јужни ток: Нови Гастранс води Бајатовић

Поделите:

Фирма Јужни ток, која је требало да гради истоимени гасовод за руски гас у Србији, преименована је у Гастранс.

Фирма Јужни ток, која је требало да гради истоимени гасовод за руски гас у Србији, преименована је у Гастранс.

Нова-стара фирма регистрована је у Новом Саду а градиће гасовод кроз Србију којим ће руски гас из Турског тока од бугарске границе бити транспортован кроз Србију до Мађарске, објавио је данас портал БалканМагазин.

Банатски Двор тесан
Додаје се да је сада битно да Србија што пре са Гаспромом договори повећање капацитета Поџемног складишта гаса Банатски Двор са садашњих 450 на 750 милиона метара кубних, а можда и више, што зависи од техничких могућности. Проширење Банатског Двора је битно због тога што ово скадиште гаса после изградње гасовода за транзит овог енергената из Турског тока више неће бити само резерва за потрошаче у Србији у ванредним ситуацијама. „Са продужетком друге цеви Турског тока преко Балкана, ма како се тај копнени део гасовода буде звао, Србија не само да ће постати транзитна земља за гас већ са адекватним капацитетима за складиштење гаса може да буде значајно гасно чвориште“, оцењује БалканМагазин и подсећа да од Гаспрома прошле године добијена дозвола за реекспорт (препродају) руског гаса, што пружа додатне могућности за трговину тим енергентом.

Промена пословног имена Соутх Стреам (Јужни ток) у Гастранс забележена је у Агенцији за привредне регистре 30. јануара ове године.

Директори Гастранса су стари: директор Србијагаса Душан Бајатовић са српске и Александер Сиромјатин са руске стране, а фирма остаје у мешовитом српско-руском власништву.

Како пише портал, гасовод који ће градити Гастранс ће ићи трасом предвиђеном за изградњу гасовода Јужни ток, пројекта који је „угашен“ због противљења Европске уније руском власништву и над гасом и над гасоводом.

У Србију ће улазити код Зајечара, а капацитет тог цевовода биће најмање 12 милијарди кубних метара годишње (капацитет једне цеви Турског тока је 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а Бугарска троши око три милијарде), с тим што коначна одлука није још донета.

Некадашња траса Јужног тока је у Србији дефинисана, за неке деонице је урађена и експропријација, терен је очишћен од мина… Та деоница дуга је 421 километар, а била је предвиђена и градња два крака Јужног тока: за Хрватску дугог 52 километра и за Републику Српску дугог 105 километара.

И Бугарска и Србија, како подсећа портал, потписале су са Гаспромом прошле године мапу пута за изградњу гаснотранспортних капацитета на својим територијама. Српски документ су 27. јуна 2017. године, у присуству председника Србије Александра Вучића потписали српски министар рударства и енергетике Александар Антић и Алексеј Милер, председник Управног одбора ПАО Гаспром.

„Иако је све извесније да ће гас из Турске ићи кроз Бугарске па кроз Србију ка Мађарској и даље – како би се надоместио престанак транзита руског гаса кроз Украјину наредне године, нема још информација из Брисела хоће ли ЕУ поново покренути своју ‘машинерију’ против гасовода којим ће руски гас стизати у овај део Европе“, наводи БалканМагазин.

Аутор: Бета

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here