Хан: Што се тиче слободе медија у Србији није ни боље ни горе него у другим земљама!

Поделите:

Европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан је одговарајући на тврдње да је слобода медија у Србији угрожена 2015. године изјавио да је „више пута чуо те примедбе“, али да су му „потребни одређени докази“. На питање новинара Инсајдера да ли је у међувремену, након многобројних критичних извештаја и домаћих и страних организација које се баве медијима, пронашао доказе за угрожавање слободе медија, Хан признаје да је та изјава била „провокативна“, али да ЕУ не бежи од питања о слободи медија.

„Па, у међувремену сам добио извештаје о стању и ми то стално пратимо. То ћете видети и у следећем извештају о напретку Србије. Ми не бежимо од тог питања. Ја разумем да је у то време то била веома провокативна изјава, али је одражавало оно што сам хтео да постигнем“, рекао је Хан.

На питање новинара Инсајдера да ли је променио мишљењу о томе да нема доказа за угроженост слободе медија, Хан одговара да нема потребе да мења мишљење, јер је увек спреман да се тиме бави због генералне посвећености владавини права.

„Није било потребе да мењам мишљење. Моје разумевање тога је да ја могу само да делујем ако имам доказе за нешто. Онда сам спреман да се тиме позабавим, јер сам веома посвећен владавини права. Владавина права, по мом мишљењу, укључује и слободу изражавања, независност медија, независност судства. Постоји јасан каталог европских вредности чији је циљ да помогне земљи да напредује и у том смислу је неопходно указати на такве ствари“, изјавио је Хан.

Новинар Инсајдера је питао Хана да ли је задовољан ситуацијом у медијима у Србији, међутим, модераторка је проценила да је било довољно питања за Хана. Ипак, новинар Слободне Европе који је био следећи на реду поновио је исто питање, на које је комесар Хан поново избегао директан одговор:

„Па, то је посао који је у току. Постоје недостаци, али постоје недостаци и у другим земљама. То се такође мора напоменути. Постоје не само проблеми са медијима који су политичке природе, већ и они економски. Потребна нам је повољнија економска ситуација која ствара услове за медијску утакмицу и охрабри новинаре да раде за независне медије, али је важно и да се направи добар законски оквир за јавне сервисе. Такође, значајно је уређење финансирања јавним новцем. Постоје добри примери у неким другим европским земљама. Лично, мислим да не постоји савршени модел, али треба учити од других земаља. То је све процес који је у току“, рекао је Хан.

ЕУ и европске новинске организације критично о стању у медијима у Србији
Подсетимо, у последњих неколико година многе домаће и стране организације које се баве медијима, истицали су да је слобода медија у Србији угрожена.

Експертска мисија за заштиту новинара у Кривичном закону (ТАИЕX), која делује при Европској комисији, оценила је у извештају за Србију у новембру ове године да су медији под сталним притиском власти.

„Због контроле коју влада има над телевизијама и радијским станицама, онлајн медији постају веома важни извори вести, али је проблем у томе што су ти медији под сталним притиском владе и локалних власти“, наводи се у извештају ТАИЕX-а.

У извештају се, између осталог, наводи и да „додатни проблем представља чињеница да је од укупно 191 конкурса за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса, у чак 132 уочена нека врста неправилности“.

Такође, Европска комисија је у свом извештају о напретку у поглављима која се тичу владавине права, крајем прошле године навео да се Србија и даље суочава с крупним изазовима кад је реч о слободи медија и изражавања и успостављању ваљаних услова за плуралистичку медијску позорницу.

У извештају се наводи и да се пореске инспекције користе да би се „вршио економски притисак на медије“, а упозорава се и РЕМ да „мора зајамчити пуну примену закона о равноправном приступу медија свим кандидатима у изборним кампањама“, што је једна од главних критика опозиције у Србији.

Такође, Међународна федерација новинара (ИФЈ) и Европска федерација новинара (ЕФЈ) у септембру прошле године, након што су угашење Врањске новине, а главни уредник Вукашин Обрадовић започео штрајк глађу, позвале су српске званичнике да јавно осуде претње за слободу медија и нападе на новинаре.

Новинари Инсајдера о „медијском мраку“ у Србији
Новинари редакције Инсајдер, након што су одлучили да подрже акцију „Овако изгледа медијски мрак“ у којој је учествовао преко 130 медија и организација, истакли су неколико разлога због чега су медији који промовишу одговорно новинарство у Србији озбиљно угрожени:

– Представници власти отворено се залажу за таблоидно новинарство.

– Са грађанима комуницирају искључиво преко медија који их промовишу уместо да им постављају питања.

– Представници власти на питања, свих осталих медија, одговарају али само на конференцијама за новинаре где једноставно није могуће, додатним питањима, инсистирати на одговору.

– Готово да није могуће добити било какав одговор од било које надлежне институције или министарства осим по Закону о доступности информација. То значи одговор на актуелну тему новинари могу да добију у најбољем случају за 15 дана, а можда и никада.

– Представници власти поделили су новинаре, сада и отворено, на грађане првог и другог реда.

– Злоупотребом података из надлежних институција, медији блиски власти обрачунавају се са свим новинарима који укажу на проблем или открију неку злоуптребу.

– Опстанак медија би требало да зависи пре свега од тржишта. Међутим, у контролисаним околностима само одређени медији имају могућност опстанка и профита. Код подобних медија сви без страха могу да се рекламирају док они који инсистирају на новинарству у интересу јавности, као по правилу, остају ускраћени за рекламе.

Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре након акције „Овако изгледа медијски мрак“ изјавио да закључци редакције Инсајдер о кључним проблемима који гуше одговорно новинарство нису тачни. Након констатације новинарке Инсајдера да има десет потпитања у вези оним што је навео у свом одговору, председник Вучић је јавно обећао да ће до 25. октобра одговорити на сва питања редакције Инсајдер.

Интервју који је након тога са Вучићем радила ауторка Инсајдера Бранкица Станковић је изазвао бројне реакције већ од саме најаве емитовања – од подршке до оптужби да је све унапред договорено.

Међутим, то је једини интервју у последњих шест година интервју у коме је Александар Вучић одговарао на питања о конкретним аферама, а која се до тада нису могла чути ни на једној телевизији са националном фреквенцијом.

Подсећамо на интервју који је практично доказао да је Србија изразито поларизовано друштво, а у којем је председник Србије одговарао на питања о неиспуњеним обећањима, спорном начину финансирању СНС-а, пореклу новца за стан министра Вулина, стручности Братислава Гашићу, брату.

Извор: nuns.rs

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here