Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида

Поделите:

( Dragan Djogovic) Драган Ђоговић: Истина о стравичном геноциду над Србима продире у свијет, – Хрвати кипте од бијеса

Многима је већ позната реакција хрватског Министарства спољних послова којом је оптужила Србију да изложбом о Јасеновцу, у сједишту УН у Њујорку, „манипулише и пласира лажне податке“, те да страдање жртава у том усташком логору из Другог свјетског рата користи у „пропагандне сврхе.“

Стога, не треба никога да чуди што је ова изложба Хрватима велики трн у оку, јер фалсификовање историје и прање мрачне прошлости, план је и програм, који све хрватске власти већ годинама спроводе, док Запад затвара очи и срамно ћути!

Де факто, илузорно је очекивати да ће се данашња Хрватска, (пријашња НДХ савезница нацистичке Њемачке у другом свјетском рату) икада постидјети своје злогласне прошлости, и својих бестијалних геноцидних злочина. Сходно томе, тезу поткрепљује шокантна чињеница да (показало је истраживање загребачког Јутарњег листа) више од 40 одсто Хрвата оправдава усташки геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Стравично! Чиме би се сав цивилизовани свијет дубоко срамио, ето, Хрвати се ликовањем поносе. Друштвени психолошки карактер, са којем би се сигурно и славни Сигмунд Фројд темељито позабавио, да је у данашње вријеме жив.

Зато, да би се спријечила ревизија историје, сачувало од заборава и гајило сјећање на све српске жртве геноцида,, неопходно је перманентно информативно извјештавати, да су у току двадесетог стољећа Хрвати три пута починили ужасне злочине над српским народом: 1914-1918, 1941-1945. и 1990-1995. – и да је током Другог свјетског рата извршен највећи геноцид над српским становништвом, у коме је између 900.000 и 1.200.000 Срба убијено на подручју НДХ и остатка окупиране Југославије.

Такође, врло битно је наглашавати, да је екстремне размјере геноцида над Србима 1941-1945 године, Титов комунистички режим свим средствима заташкавао и прикривао, а што прикрити није могао увелико је умањивао! Да никада у животу Тито није желио да посјети Јасеновачко стратиште, и да ода почаст побијенима, саставни је дио таквог чина.

Мало ко зна, да је Јасеновац остао оперативан још 10-ак дана после ослобођења, и да је Јосип Броз Тито (у кога се, нажалост, још многи Срби куну) усташама дао, 6 мјесеци временске форе, пре него што комунистичка нога крочи на простор фабрике смрти, да униште документацију, и побjегну без трага!

Осим тога, има много ствари које нису довољно разјашњење, као на пример, зашто Тито никада није дошао у сукоб са Павелићем ни у једној бици, и зашто никада није покушао да из концетрационог логора у Јасеновцу, (којег је контролисало само стотињак усташа) ослободи логораше, међу којима је било много жена и дјеце,), иако су се сво ратно вријеме неке партизанске јединице беспотребно мувале около у непосредној близини.

Сви Титови злочини над Србима од 1944 до 1948 године, као и захтјев англо-америчким ваздушним снагама да жестоко бомбардује Србе и Србију, што су ови и учинили 11 пута, током 1944 године, и сва његова антисрпска дјела, о којима би се могло километре редака писати, – посебна је тема и прича, и није главна поента овог текста.

***
На основу документоване историјске грађе, која је сачувана од комунистичког уништења, и свих других многобројних домаћих извора, долази се до сазнања, да су злочини Хрвата над Србима наjмонструознији злочини, икада виђени у историjи човјечанства.

Ову, и многе друге тезе, потврђују и оригинални извјештаји њемачких и италиjанских команданата похрањени у иностраним архивима: Воjном архиву у Фраjбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху, а које је српски стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске професор др Смиља Аврамов (током Другог свјетског рата, усташе су убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац.) истраживала и користила за писање њене двотомне књиге „Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године“, у којој је описала драматичне али и децениjама заташкаване размjере злочина над српским народом.

Пошто је хрватска и западна „кухиња“ у ревизији историје веома јака и продорна, најефикасније се од тих напада и замјена теза можемо одбранити усвајањем резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима, у Народној скупштини Србије. и формирањем Меморијалног центра српским жртвама геноцида.

Србија има историјску и националну обавезу да то изведе, – али, нажалост, све досадашње српске власти оглушују се на сваки апел ове врсте. Питамо се, зашто?

П.С. идејни нацрт за СРБОСЈЕК, осмислио је лично пглавник НД Хрватске, Анте Павелић – за клање Срба, Јевреја и Рома. Тај модел ножева производила је њемачка фирма „Solingen.“

Текст & илустрација оснивача наше иницијативе

Аутор: Драган Ђоговић

О аутору:
Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.

ЈАДОВНО

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here