Језива истина о бомбардовању која се 17 година чува од срба: ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА НАМ ЈЕ НАТО УРАДИО!

Поделите:

НАТО пакт је током бомбардовања Србије 1999. године на нашу земљу бацио чак 15 тона радиоактивног отпада из својих нуклеарних електрана, кажу за Информер доктори Даница Грујичић и Слободан Чикарић и генерал Слободан Петковић!

Према њиховим речима, НАТО је искористио агресију на нашу земљу да се ослободи смртоносних материја које није знао где да складишти, па их је ставио у бомбе и посејао их по Србији. Ти отрови су нам трајно контаминирали ваздух, воду и земљу и утицали на праву епидемију карцинома.

Страшне последице

Наш чувени неурохирург, проф. др Даница Грујичић каже да постоје докази да је НАТО нуклеарни отпад из електрана разбацао свуда по Србији.

– НАТО је на Србију бацио око 15 тона нуклеарног отпада или око 30.000 такозваних пенетратора. То су убојити делови муниције са радиоактивним пуњењем који се стављају у бомбе. То је доказао и Институт у Винчи, који је само око Врања пронашао око 400 пенетратора из пројектила и сви су били направљени од нуклеарног отпада. Проблем је што се већина тих делова муниције после експлозије бомбе зарила у земљу и тамо остала трајно. На тај начин су нам годинама контаминирали не само земљу већ и поџемне воде, а касније и ваздух – каже Даница Грујичић.

– Ове радиоактивне материје су директно утицале на пораст карцинома у Србији, нарочито на југу наше земље. Наиме, када се те материје забију под тло, кородирају, а затим се шире путем земље и воде, док преко прашине доспевају у ваздух. Људи то удишу, а радиоактивне честице се лепе за плућа, а затим путем крвотока долазе до осталих органа и изазивају рак – додаје докторка Грујичић, и напомиње да је посебно тешка ситуација међу косовским Албанцима, које је НАТО, те 1999. године, наводно, штитио.

Проф. др Слободан Чикарић каже да је радиоактивни отпад из бомби НАТО пакта директно утицао на знатан пораст леукемије и лимфома у Србији.

– Радиоактивно зрачење, када делује на тело, највише удара на најосетљивија ткива, а то су коштана срж и лимфни чворови. На тај начин настају леукемија и лимфоми. Ако вам кажем да је оболевање од та два малигнитета од 1999. до данас у Србији скочило за 110 одсто, а смртност од њих за чак 160 одсто, зар вам је потребан бољи доказ о томе да је НАТО на Србију бацио тоне радиоактивних и канцерогених материја – напомиње Чикарић.

Даница Грујичић открива да је НАТО део радиоактивног отпада који није изручио по Србији, избацивао из авиона у Јадранско море по повратку авиона у базу Авијано у Италији.

– То је јавна тајна, али о томе се ћути, нарочито у Хрватској, која је члан НАТО. Замислите шта би се десило са туристичком сезоном у Хрватској када би се обзнанило да су авиони НАТО бацили тоне нуклеарног отпада у море где се данас туристи купају – каже Даница Грујичић.

Намерно тровање

Генерал Слободан Петковић, који се већ 17 година бави проучавањем последица бомбардовања 1999. на здравље у Србији, каже да нема никакве сумње да је НАТО плански бацио радиоактивни отпад на територију Србије.

– НАТО је све своје циљеве током бомбардовања Србије могао да остварује конвенционалним средствима, али се свесно одлучио да користи осиромашени уранијум и радиоактивни отпад. О томе постоје и докази, који су касније избацивани из извештаја Светске здравствене организације – открива Петковић.

Српски војници који су ратовали на Косову тврде: Отрови из бомби су нам уништили плућа!

Бобан Алексић и Срђан Ђорђевић из Сврљига, који су 1999. ратовали на Косову у саставу „Малчанског одреда“, остали су тешки инвалиди јер су током бомбардовања дошли у контакт са канцерогеним отровима из НАТО пројектила!

Већина припадника овог одреда је умрла од карцинома изазваног осиромашеним уранијумом из бомби, а Бобан и Срђан су међу реткима који су и данас живи. Међутим, како кажу, отрови из НАТО бомби су им потпуно уништили плућа и они данас живе са тешким здравственим проблемима.

– Док смо боравили на ратишту на Косову, НАТО авиони су нас непрестано засипали бомбама, а тада нисмо ни слутили какве ће то последице имати. Мисли смо да смо срећни што нас те бомбе нису побиле одмах тамо, на лицу места. Најгоре је било једне вечери код места Српски Бабуш, тада су бацили највише бомби.

Некако смо преживели, али од тада наше здравље више није било исто. Осећао сам да имам проблем са дисањем, плућа су ми била у јако лошем стању. Послали су ме у Приштину, па на ВМА, где су установили тешко тровање неком непознатом материјом.

Плућа су ми била готово спржена. Са сто килограма врло брзо сам пао на 40, био сам живи костур. Преживео сам низ операција, прогласили су ме инвалидом, данас сам под сталним терапијама и строго ми је забрањен сваки физички рад. Живот не могу ни да замислим без пумпице за дисање, каже Бобан Алексић из сврљишког села Драинац. Његов саборац Срђан Ђорђевић каже да су му рекли да ће последице НАТО бомби осећати до краја живота.

– Преживео сам бомбардовање на Косову, али су последице остале трајне. Удисао сам ваздух затрован разним материјама из бомби и плућа су ми готово отказала. Пет година сам ишао по болницама, нису знали да ми кажу од чега ми је то, све док није откривено да смо удисали осиромашени уранијум. Право је чудо да сам уопште жив, јер од мојих сабораца већина је умрла од рака или се тренутно лечи од њега – објашњава Ђорђевић.

Извор: Информер.рс

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here