Пленковић: Нећемо попуштати Србији само зато да би ушла у ЕУ

Поделите:

Пленковић: Са Србијом имамо двије разине односа. Једни су актуални и будући, а други су везани за прошлост. Све теме ставили смо на стол

Био је то интензиван дан у којем је колегиј Европских повјереника расправљао о вишегодишњем прорачуну ЕУ након изласка Велике Британије и о начину избора будућег предсједника Европске комисије након Европских избора у свибњу 2019. године – што су све теме које ће дефинирати Европску унију до краја 2024., баш отприлике до године кад, према недавно објављеној стратегији за западни Балкан, Црна Гора и Србија могу постати прве сљедеће пуноправне чланице.

Но, у тако интензивном дану хрватски премијер Андреј Пленковић, који је примљен на радни ручак колегија у Европској комисији, подсјетио је да његова Влада, иако снажно проЕвропска, нема намјеру попуштати Србији само зато што нешто лијепо пише у стратегији ЕУ за западни Балкан. Јункер: Треба стрпљења Начелно, хрватска Влада жели гајити добросусједске односе и помоћи свим сусједима на путу реформи и путу према ЕУ, рекао је Пленковић, но такођер и додао: – Са Србијом имамо двије разине односа. Једни су актуални и будући, а други су везани за прошлост. Све теме ставили смо на стол (тијеком Вучићева посјета Банским дворима, оп.а.), нашли методологију како да о њима разговарамо, укључујући и питања процесуирања ратних злочина, и питања заштите мањина, и питања несталих, и питања граница, и питања ратне одштете. Јесу ли то или не елементи стратегије, то није битно, то је нешто што Хрватска рјешава јер сматра да се треба ријешити. Само истином, закључењем тих процеса који су још увијек с нама јер нису до краја закључени, можемо ићи и према помирби и према сурадњи и према заједничком суживоту у оквиру ЕУ – рекао је премијер Пленковић одговарајући на питања новинара на заједничкој пресс конференцији с предсједником Европске комисије Жан-КлодЈункером и Европским повјереником из Хрватске, Невеном Мимицом. На изравно питање како коментира посјет предсједника Србије Александра Вучића Хрватској и, посебно, види ли отварање теме ратне одштете, коју је Вучићу успио наметнути Пленковић, као компатибилно Kомисијиној стратегији која позива на јачање добросусједских односа, Јункер је одговорио: – Био је то занимљив посјет. Бит ћу у регији крајем вељаче и почетком ожујка, па ћу тада о томе расправљати. Опћенито говорећи, склон сам томе да државе у регији јачају своје односе – рекао је Луксембуржанин на челу Европске комисије, а послије се присјетио још нечег: – У Европи увијек требамо имати и стрпљења. Посљедице рата, финанцијске и друге, између Њемачке и Луксембурга захтијевале су раздобље од 45 година да би биле ријешене. То је био један болан процес и то је увијек тежак процес – напоменуо је Јункер, поновивши још једном да државе западног Балкана које желе ући у ЕУ морају прије приступања ријешити сва билатерална гранична питања. Kомисија жели помоћи Повод за такво инзистирање у будућности је, наравно, за ЕУ помало иритантан сукоб између Хрватске и Словеније око границе. Јучерашњи сусрет Пленковића и Јункера у сједишту ЕK у Бриселу није донио никакав видљив помак у рјешавању тог хрватско-словенског спора. Јункер је поновио свој прије изречен став, иако формулација да Kомисија не каже да је Словенија у праву можда звучи јасније и повољније за Хрватску него пријашње формулације комунициране из Kомисије. – Kомисија је ту да помогне. Не кажемо да је Словенија у праву, не кажемо да је Хрватска у праву, него желимо помоћи да се то питање ријеши. И мислим да ћемо у томе успјети – рекао је Јункер. Премијер Пленковић надовезао се тврдњом да то “није била тема данашњег дневног реда”, али поновио је пред Јункером позицију Хрватске. – Хрватски сабор у љето 2015. донио је одлуку о изласку из арбитражног процеса и рачунати на опцију у којој бисмо сада тек тако могли прихватити арбитражну пресуду није реално. Оно што је реално је да постигнемо договор који би био међусобно прихватљив и Хрватској и Словенији. Представили смо словенској страни наш приједлог који би могао задовољити и Словенију и Хрватску – рекао је Пленковић и поновио да није добро подузимати једностране кораке и преносити проблем на рибаре, којима је Словенија почела слати казне. На самом почетку пресс конференције, предсједник Kомисије похвалио је Хрватску као “узор за многе друге земље”. “Сваки се пут заљубимо” – Хрватска је земља према којој нисам неутралан. Пратио сам Хрватску кроз многе године, од када сам био дијете, и пратио сам тешке кораке кроз које је Хрватска морала проћи. Тко би прије, рецимо, 30 година замислио да ће се Хрватска придружити Европској унији? Откад је ушла у ЕУ, Хрватска је доиста примјер коректног понашања и својим постигнућима Хрватска је показала да узима врло озбиљно своје обвезе према ЕУ – рекао је Јункер. Једна од тема разговора премијера Пленковића у Kомисији, и раније пријеподне у Европском вијећу с предсједником тог тијела Доналдом Туском, било је хрватско предсједање Вијећем ЕУ 2020. године. Јункер сматра да се хрватска Влада већ почела добро припремати за то. Премијер Пленковић, с којим су на радни ручак у Kомисију стигле и двије потпредсједнице Владе, Мартина Далић и Марија Пејчиновић-Бурић, донио је свим Европским повјереницима на дар лицитарска срца с натписом “Кроатиа”. Неки од њих одмах су се на својим Твитер-профилима похвалили тим даром који су добили на радном ручку баш на Валентиново. Љубав је у зраку, можда не интерперсонална, него љубав према ЕУ. А на ту тему нешто је имао рећи и Јункер пред новинарима с Пленковићем: – Угостио сам свог драгог пријатеља, премијера Хрватске. Сусрели смо се већ много пута и сваки пут се поново заљубимо један у другога – рекао је Јункер.

Вечерњи.хр

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here