Последњи ковач у Сонти

Поделите:
СОНТА –

Данас је све мање оних који се баве традиционалним занатима, па је права реткост наћи ковача и поткивача. Са последњим ковачем у Сонти прети гашење овог заната. Скромна кућна занатлијска радионица у овом селу, једна је од ретких у Западнобачком округу.

Врелину ковачке пећи одлично подноси 75-годишњи Мане Клипа, последњи ковач у Сонти, који је цео свој живот посветио овом занату. Док обликује потковицу за коња, машице и чекић са којим удара о наковањ још увек му чврсто стоје у шаци. Здравље га добро служи и није му проблем да и данас поткива коње без грешке.

„Мене неће ни један коњ да удари, па ни онај најопаснији. Знам како прилазим коњу. У свом дворишту сам пре три године преврнуо коња, узео га за ногу и окренуо. Питали су ме. Колико имам година када могу тако са коњем. Док сам био млађи, могао сам у једном дану потковати четири пара коња и урадити 16 потковица и још се одморити“, прича Мане Клипа.

Муштерије су све ређе, а када се најаве код чика Мане дођу у његово двориште да поткују коња.

„Коњи не могу без потковица боси да иду. Свака три месеца се морају прекивати, а ковач је за то неопходан“, каже он.

Иако му је отац био ковач, овај времешни занатлија изучио је занат за ковача и поткивача. Када закива ексер у копито при поткивању увек води рачуна да не повреди коња. Међутим, данас за овај занат нема шегрта.

„Занат изумире, јер неће млади да уче занат за ковача. То је за младе прљав посао и није господски. Ја волим свој занат и волим коње, а радићу га док сам жив“, истиче ковач Мане.

Удари чекића по усијаном гвожђу са последњим ковачем у Сонти одлазе у историју, као и занат за који нема заинтересованих.

 

 

РТВ

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here