„Торлак“ живи од страних вакцина

Поделите:

ИНСТИТУТ „Торлак“, у који су без јасне стратегије протеклих година уложени милиони евра, да би се у међувремену испоставило да су неке велике инвестиције, као рецимо у погон за производњу полио вакцине против дечје парализе биле чист промашај, обезбедио је, изгледа, себи бар још две године преживљавања. Уместо од производње вакцина и серума које је некад извозио у чак 120 земаља, живеће од трговине, на разлици у цени вакцина које купи од светских произвођача, а онда, скупље, препрода држави.

– Можемо да се похвалимо тиме да смо добили одлуку Републичког Фонда за задравствено осигурање да ће „Торлак“ у наредне две године дистрибуирати вакцине за обавезну имунизацију, чиме је обезбеђена континуираност и сигурност у пословању – каже за „Новости“ др Вера Стоиљковић, директор.

Генерално, међутим, тешко да „Торлак“ било чиме може да се похвали. То је утисак већине имунолога и епидемиолога. Већ пуну деценију не производи ни вакцину против грипа. Нови погон за грип, свечано отворен још крајем 2009. године, изгледа само за сликање, још није покренут. У њега је већ доста уложено, а према незваничним информацијама „Торлак“ сада од државе тражи додатних 1,5 милиона евра да покрене производњу. И други погони углавном су празни.

– Ништа се тренутно не производи, ниједна активна супстанца, користе се само залихе супстанци за неколико вакцина – наводи наш извор из „Торлака“.

Професор Зоран Радовановић, наш признати имунолог, сматра да „Торлак“ као произвођач вакцина више нема апсолутно никакве шансе: нити сам може да освоји савремену производњу за постојећом технологијом и кадром, нити може да се пробије на страно, између великих светских произвођача већ подељено тржиште.

МАЊЕ РУКОВОДИЛАЦА – ЗАПОЧЕЛИ смо преговоре са синдикатима како би се закључио колективни уговор и преговори теку у добром смеру, што појединим руководиоцима не одовара јер нова органзациона шема подразумева мањи број људи на руководећим местима, и то синдикати подржавају, па су вероватно због тога руководиоци поднели оставке – каже директорка Стоиљковић. – Не постоји ниједна тужба за мобинг нити молба за утврђивање мобинга. Пословање Института „Торлак“ је стабилизовано у последње две године, плате се редовно исплаћују.

– Добро је имати националног произвођача, али ни неупоредиво богатија Немачка нема своју производњу вакцина – каже проф. Радовановић. – Штета би, међутим, било угасити целу кућу. У „Торлаку“ је референтна вирусолошка лабораторија и она добро ради. То би требало сачувати. У супротном било би много компликовано, и далеко спорије, ако бисмо користили стране лабораторије. Важно је да на „Торлаку“ опстане и производња серума. Вакцине смо, чини ми се, нажалост, већ изгубили. Није постојала јасна стратегија, у међувремену је застарела технологија, осуо се кадар, тако да ни технолошки, ни кадровски, више не можемо да ухватимо корак у производњи вакцина.

Својевремено је идеја била да се за „Торлак“ нађе стратешки партнер. Било је и заинтересованих, светски признатих произвођача као што су „Глаксо Смит Клајн“ и „Санофи Пастер“.

– Тако смо релативно добро могли да прођемо и сачувамо „Торлак“ – сматра проф. Радовановић. – Ми бисмо производили, а они би то под њиховом или чак заједничком фирмом пласирали на тржишта. Али, као да се намерно одуговлачило са тим, јер „Торлак“ има и више хектара земљишта на атрактивној локацији. Сад светске фирме нису заинтересоване за стратешко партнерство, него евентуално само да им „Торлак“ буде дистрибутер и да пакује њихове производе. Чак у таквом аранжману са мудром политиком би могли добро да прођемо, јер у овако јадном стању у каквом је, „Торлак“ више није нека „удавача“. Проблем је што се ни то не схвата као шанса.

Чак и кад би се неким чаробним штапићем „Торлак“ са колена подигао на ноге, тешко да би било велике вајде. И да произведемо вакцину против грипа она би била скупа, можда и скупља од увозне, јер би се радила мала серија од око 250.000 доза, колико је нашем тржишту потребно.

Др Вера Стоиљковић

– Кад на место директора поставља партијске кадрове, држава свесно урушава кућу и то је случај и са „Торлаком“ којим су руководили гинеколози, хирурзи, а сад физијатар из Хитне помоћи – каже проф. Радовановић. – Изјаве тренутне директорке да од трокомпонентне вакцине додавањем још две компоненте „Торлак“ може да направи петовалентну заштиту су популизам за лаике. Реч је о две потпуно различите технологије. Производња свега што се у „Торлаку“ радило освојена је пре четири-пет деценија, од тад се штошта технолошки променило и тврдим да ми више нити можемо да произведемо вакцине, нити можемо да их продамо.

ОСТАВКЕ

У „ТОРЛАКУ“ није запело само у производњи, већ изгледа и у међуљудским односима. Иако директорка Стоиљковић, која је по доласку на ову функцију затекла око 3,5 милионе евра дуга, за „Новости“ тврди да је стање „уобичајено“, запослени кажу да је атмосфера усијана: свих седам помоћника директора поднело је почетком недеље оставке – они којима је директорка понудила њихова места, сви одреда су, под различитим изговорима то одбили.

Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here