Висока представница Европске Уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, осамнаестог новембра ове године, организовала радну вечеру за премијере Западног Балкана. Ова радна вечера је организована у формату “Западнобалканске шесторке“, делу Бриселског процеса, у циљу јачања сарадње и размене мишљења о најактуелнијим темама у региону,био је присутан Јоханес Хан европски комесар за суседску политику и проширење. И док се у српским медијима расправљало о томе о чему су разговарале Ана Брнабић и Федерика Могерини, приштински медији на албанском језику су се бавили једном сасвим другачијом темом, односно питањем зашто је изостала тзв. косовска застава у Бриселу. На Косову и Метохији албанска јавност је подељена: неки сматрају да нема потребе расправљати о томе зашто се у Бриселу није могла видети само застава самопроглашеног Косова, док други сматрају да се то није могло десити случајно. Бечка конвенција о дипломатским односима или просто “дипломатски протокол“ јесте скуп правила о понашању у међудржавним односима, церемонијама, дипломатском опхођењу и куртоазији. Постоји одређени образац понашања према независним и деколонизиваним државама који је утврђен тзв. дипломатским протоколом или Бечком конвенцијом о дипломатским односима, а тај образац, између осталог, подразумева и истицање националог грба и заставе. Но, овом приликом то је изостало. Неко би рекао да је реч о “пропусту“, но, ипак је необјашњиво како је се тај пропуст десио само у случају тзв. Косова, али не и у случају других балканских држава,посебно оних које су се отцепиле од Србије, нарочито ако узмемо у обзир да су застава ЕУ и тзв. Косова врло сличне: пошто ЕУ нема грб, али има заставу сачињену од плаве позадине на којој се налази 12 златних звезда која се свуда где је потребно представити ЕУ појављује у својству грба; Оно што је кључно јесте да је ова застава инспирисала оне државе у којима је већ дуже време присутна ЕУ као што су тзв. Косово и Босна и Херцеговина. Но, према Ахтисаријевом плану, застава самопроглашеног Косова није смела да садржи боје ниједне националне заједнице Косова, већ се састоји од плаве позадине која подсећа на заставу ЕУ, али је разлика у томе што се на застави тзв. Косова налази и златна мапа Косова, али и шест белих звезда које симболизују шест највећих националних заједница на Косову и Метохији- албанску, српску, турску, бошњачку, црногорску и ромску. На први поглед, док се рукују Могиренова и Харадинај, чини се да иза њихових леђа, са леве и десне стране, налазе две сличне заставе, тј. заставе Европске уније на коју подсећа застава тзв.Косова. Међутим, кад мало боље погладамо, схватићемо да се застава тзв. Косова не налази иза Харадинајавеих леђа, како проткол налаже, него застава Европске уније.У мају ове године албанске власти са КиМ ангажовале су Мартија Ахтисарија, финског дипломату који је био изасланик УН за статус Космета. Наводно, Ахтисари је саставио тим који треба да “натера“ ЕУ да притисне Београд да убрза преговоре са Приштином што би довело до потписивања споразума о нормализацији односа Србије и самопроглашеног Косова, а саветодавну улогу у овом пројекту требало би да има и Мадлен Олбрајт, бивши државни секретар САД. Такође, спекулисало се да би се у преговоре могла укључити и Кондолиза Рајс у својству представника Беле куће, али и специјалног изасланика за Балкан. У том случају Рајсова би имала много важнији задатак него што је активно учешће у преговорима између Београда и Приштине: један од њених задатака би био да изврши притисак на српске власти да признају независност Косова и престану да се противе његовом пријему у пуноправно чланство УН, други задатак би био елиминација руског утицаја у Републици Српској, као и што брже уклањање Додика са власти и унитаризација БиХ.
“Још од завршетка југословенских ратова, Американци на Балкан нису слали “јаче“ име од Рајсове. Реч је о жени која у америчкој администрацији, пре свега, важи за одличног познаваоца прилика у Русији и која је, то вам говорим из сто одсто проверених извора, годину дана пре америчког признања независности Косова о томе лично обавестила руског председника Владимира Путина. Поновно активирање Рајсове једино може да значи то да ће поново уследити притисци на Србију да призна независност Косова, а затим ће се вероватно ангажовати на сређивању стања у БиХ по америчком укусу.“, објашњава Срећко Ђукић стручњак за међународне односе и бивши амбасадор Србије у Белорусији.
“Не можемо наставити са дијалогом, ако Америка није за столом.“, једноставно је објаснио Харадинај у емисији “Рубикон“ на Кохавизион(КТВ).
“Могу да вам потврдим да је потпредседник Пенс јасно изјавио да ће САД бити директно укључене у постизање коначног споразума. Сам потпредседник Пенс биће посвећен томе и максимално укључен у процес.“, рекао је Тачи, додајући да ће “то прекинути замрзнути и веома опасни статус кво Косова у региону“. Није тешко закључити да Европска унија не жели да увезе проблем звани “Косово“, нарочито ако узмемо у обзир да пет држава чланица не признаје самопроглашено Косово, а у случају да Србија постане чланица ЕУ, онда би их било шест. Такође, откако је тзв. Косово прогласило независност као један од кључних циљева за Косово наводе се европске интеграције које подразумевају свеопште реформе, али и признавање од стране свих држава чланица ЕУ, што није могуће, нарочито не данас, имајући у виду случај Каталоније и Кипра. Косметски Албанци, сасвим очекивано, не рачунају на подршку ЕУ, али се надају да ће САД, као и до сада, бити на њиховој страни, односно бранити њихове интересе у циљу остваривања властитих интереса на Балкану.
“Постигли смо неку врсту договора, ако буде покушаја и намере да се шири формат учесника и посредника у разговору између Срба и Албанаца, Београда и Приштине, ако би Американци желели да постану део тог формата. Питали смо да ли бисмо смели да кажемо да би се са наше стране укључила и Руска Федерација и он(Путин) је потврдно одговорио. За нас је то логично, јер Русија није признала једнострано проглашену независност Косова. Само тражимо равноправан однос по том питању. О овоме нисмо могли раније да говоримо, јер нисмо имали зелено светло руских државних органа. Сада имамо и можемо да говоримо о томе.“, објаснио је Александар Вучић након састанка са Владимиром Путином.
“Очигледно је да би учешће Америке у овим преговорима променило распоред снага и било штетно за Србију. Наравно, САД не жели да се Русија у било ком облику врати у преговоре о Косову, нарочито ако узмемо у обзир то што последњих неколико година Америка покушава да потисне Русију са Балкана. Ни ЕУ неће благонаклоно гледати на евентуално укључење Русије у дијалог Београда и Приштине.“, тврди Георгије Енгелхард са Института за славистику Руске академије наука. Јасно је зашто косметски Албанци желе да се у преговоре између Београда и Приштине укључе САД, јер би то просто значило да се преговарају САД и Србија, што никако није добро за Србију, али ни за Брисел, јер би то значило да су сви претходни потези Брисела били неуспешни. Ако изузмемо ову непријатност са тзв. косовском заставом, не можемо а да не приметимо да су односи Приштине и Брисела затегнути о чему је говорио и Хашим Тачи, оптужујући међународну заједницу да није испунила ниједно обећање које је дала косметским Албанцима као компензација за оснивање Специјалног суда за ратне злочине.
“Међународна заједница нам је обећала да ћемо моћи да аплицирамо за брзо учлањење у Савет Европе, да ће либерализација визног режима бити убрзана, да ћемо имати широку подршку за чланство у УНЕСКО, да ћемо брзо формирати војску Косова и да ћемо имати нова признања. Косово је одржало реч и формирало суд, док међународна заједница није испунила ниједно од ових обећања. Напротив, евроатлантски пут Косова је отежан.“, жалио се Тачи, почетком октобра ове године. Ипак, ситуација међу Албанцима на Космету се није променила, па су се сетили да покрену иницијативу за укидање Закона о Специјалном суду коју је потписало 43 посланика.
“Одлука да се укине Специјални суд означила би заокрет од владавине права, Европе и Сједињених Држава. Косово , немој да изабереш такву будућност за своју децу!“, кратко је поручио Грег Делави амерички амбасадор у Приштини.
“Русија није део дијалога Београда и Приштине, да је она хтела да буде део тога- била би и укључена. Не знам зашто би сада то била.“, огласио се и Харадинај поводом изјаве Александра Вучића да ће Руска Федерација, уколико буде покушаја да се прошири формат дијалога и у њега се укључе Сједињене Америчке Државе, бити спремна да се укључи у овај дијалог. Очигледно,косметски Албанци нису очекивали “контранапад“, односно позив Русији да се укључи у преговоре на линији Београд-Приштина. У том случају, утицај Брисела би био знатно умањен, односно за преговарачким столом би се налазиле две нуклеарне силе које би се бавиле питањем Косова и самим тим би Косово са једног регионалног питања прешло на глобални терен, на светско питање, али и не само то-руска и америчка копља би се укрстила на Косову, негде баш на оном Косову пољу које је као ниједно, јер је над њим небо, а под њим небо.
М.Ћ.
ВИДОВДАН
