Конрадин Вигњевић: Поигравањем добрим имиџом немачке привреде

Поделите:

 

Данас Србија и Немачка имају врло солидне политичке односе али чињеница је и да су Срби и Немци током прошлог века више пута дошли у стање војно-политичког конфликта. То је свакако битно утицало на међусобну перцепцију и вредновање. Но, и поред негативних политичких утицаја и контекста, српска јавност је у економском погледу увек високо ценила немачке компаније, производе, пословни морал.

За Србе је факат да је нешто немачко, од роба до фирми, својеврсни синоним за квалитет и гарант кредибилитета. Високо се цени немачки професионализам и менаџмент, и то како у самој Немачкој тако и када немачке фирме раде код нас. То је свакако додатно допринело великом успеху компанија из Немачке на српском тржишту током последње две деценије.

Српско-немачка трговинска размена износи око 4 милијарди евра а Немачке компаније су до сада у Србију инвестирале око 2 милијарди евра. При томе не ради се о учешћу у приватизацији великих српских компанија или улагању у мега инфраструктурне пројекте, већ о отварању низа, по правилу производних, фирми. Ту у дисперзованом виду долази до изражаја све оно што смо навели као синоним пословног квалитета.

Такве немачке инвестиције су од великог значаја за привреду и друштво Србије, али и обрнуто, свакако су битне за Немачку. Тамошњи бизнис долази у Србију ради профита а у старту је привилегован због доброг немачког пословног имиџа. Нове немачке компаније на српског тржишту, у старту имају пола посла обављеног. Само зато што су немачке добијају оно зашта фирме из других земаља морају да се саме изборе: почетни кредибилитет.

То је сјајна одскочна даска које немачке компаније на српском тржишту чини конкурнтнијим од фирми из других земаља које, објективно, чак могу да имају идентичне пословне квалитете али не и самим тиме отворен пут ка врху. То Немци имају. Немачким привредницима тако нешто пружа моћ доброг имиџа која је произашла из савесног и експертски утемељеног деценијског пословања стотине немачких компанија у Србији. Тако је створен огроман пословни капитал: поверење па и позитивни стереотип о немачком бизнису.

Немачке фирме су се, да поновим, за то избориле зато што су саме по себи квалитетне али и стога што су настојале и успеле маркетиншки да искористе добре стране свог пословног профила. Имиџ се мукотрпно гради, и Немци то добро знају, па су у тај посао уложили велике напоре. Из свега тога произлази и велика пословна корист. Међутим, цела прича има и други, мрачнију страну.

Мало је тога у свету што се тако напорно гради и одржава а тако лако руши, и то са трајним ефектима, као што је имиџ. Много времена треба да прође да би се у духу моћи генерализације створио позитиван имиџ националне привреде у другој земљи, док у кратком року њему могу да буду нанесене озбиљне штете. А онда је потребно доста времена да прође да би се одстраниле те флеке.

Лепота доброг имиџа националне привреде је што од њега почетну корист имају и они који му нису допринели. Наличје тога је да несавесни или неозбиљни играчи могу лако да изазову озбиљне негативне ефекте и за оне који се професионално понашају и на тим основама су допринели креирању позитивног имиџа. То је бумеранг генерализације који због пар лоших играча угрожава стотине добрих.

Зато је јако битно за немачку привреду, односно институције које се на националном нивоу баве подршком њеном пословању у Србији, да реагују ако виде да разни мешетари угрожавају оно што је напорним радом савесних фирми и појединаца створено. А да ствар буде за Немце гора, често су угрожени не због деловања својих сународника већ напротив због њиховог неделовања на адекватан начин. Немачке фирме које раде на нашем тржишту, како у централама у Немачкој тако и на терену у Србији, имају бројне српске менаџере. Неки од њих се дубински не понашају на немачки начин.

Када раде са Немцима или тамо где мисле да њихово неодговарајуће понашање може да буде опажено, понашају се у складу са немачким стандардима. Међутим, када послују са Србијом, ту се у њима пробуди сво оно негативно балканско наслеђе. Наравно, далеко је да то важи за већину немачких менаџера српског порекла или грађана Србије који раде за немачке компаније, али тога нажалост ипак има. И као црни облак се надвија над читавим позитивним имиџом немачке привреде.

Сликовитости ради навешћемо један пример.

Тренутно се у српској пословној јавности спомиње у веома негативном контексту једна позната Немачка компанија која успешно послује већ дужи низ година у Србија на тржишту каблова. Заузима озбиљан удео тржишта и до сада се показала као компанија са озбиљним намерама која је радила само са провереним фирмама на територији Србије које су их заступале, градиле свој и њихов имиџ и освајале све већи део тржишта Србије и региона. Због нејасних околности веома сумњивих намера све је то у опасности да се уруши јер је пословање пребачено да функционише преко једне новоосноване фирме чији је власник под истрагом тужилаштва за привредни криминал због бројних малверзација, проневера и фалсификовања.

У Србији смо у ранијим годинама имали случајеве да се нове фирме стварају и у истој години добијају послове. У свим таквим случајевима, показало се да је ту интерес појединаца испред било ког другог интереса. Наравно у овим случајевима се радило о грађанима Србије са обе заинтересоване стране па су такве случајеве решавале наше службе за борбу против организованог криминала и штета је увек локализована само на оне који се баве криминалом. У овом случају који смо навели сиутација неће бити локализована већ ће рушити углед немачких компанија и привреде у Србији. Просто као да су све осмисли наши људи са обе стране а не немачки менџмент.

У сваком случају очекујемо епилог ове ситуације јер су бројни новинари почели да се интересују о овом случају са веома очигледном намером да покваре добар имиџ Немачке привреде у Србији.

У томе свему је примарна одговорност наших људи који у пословном смислу нису постали „Немци“ као што се од њих очекивали. Али секундарна је одговорност и њихових виших немачких менаџерских структура. Поверење је у послу добра ствар, али оно мора да се надовезује на систематску контролу. Недостаци у пословању, поготово они који праве далекосежну штету морају се детектовати и отклонити. Ако се то не учини саучествује се у прављењу штете.

Када је она ограничена на једну фирму, већ то је велики проблем. Но, када је она у сфери где се пројектује на целокупни имиџ националне привреде онда су ствари много опасније. Зато је ту потребна интервенција немачких институција. Несавесни појединци због својих личних рачуна не смеју бити дугорочно у прилици да разарају оно што су генерације честитих професионалаца створиле мукотрпним радом. А што се нас у Србији тиче ми не треба да олако угрожавамо добар немачки пословни имиџ. То није праведно а и штетно је за нас саме. Али зато је важно да сваку негативну појаву персонализујемо и упорно медијски циљамо како би се, како наш народ каже, кукољ одвојио од жита. Случај о коме смо причали добра је прилика за то.

Конрадин Вигњевић

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Тренутно се у српској пословној јавности спомиње у веома негативном контексту једна позната Немачка компанија која успешно послује већ дужи низ година у Србија на тржишту каблова. Заузима озбиљан удео тржишта и до сада се показала као компанија са озбиљним намерама која је радила само са провереним фирмама на територији Србије које су их заступале, градиле свој и њихов имиџ и освајале све већи део тржишта Србије и региона. Због нејасних околности веома сумњивих намера све је то у опасности да се уруши јер је пословање пребачено да функционише преко једне новоосноване фирме чији је власник под истрагом тужилаштва за привредни криминал због бројних малверзација, проневера и фалсификовања.

    ovo je sustina
    muljanje ce unistiti sve
    propada sve polako od toga i dugovanja medjusobnih

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here