Догодило се на данашњи дан, 18. март

Поделите:

1229. Римско-немачки цар Фридрих ИИ крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.

1584. Умро руски цар Иван ИВ Грозни, први руски владар крунисан за цара. Успешно ратовао против Татара и спровео унутрашње реформе, али због окрутности према бојарима добио надимак Грозни. 1553. подигао прву штампарију у Русији, а 1584. ради јачања трговине са западном Европом изградио град Архангелск на ушћу Северне Дивне у Бело море.

1768. Умро енглески књижевник ирског порекла Лоренс Стерн, који је романима „Сентиментално путовање“ и „Тристрам Шенди“ знатно утицао на развој европске књижевности. Приказујући „ток мисли“ својих јунака антиципирао неке облике прозе XX века, па се сматра и претходником Џејмса Џојса и Вирџиније Вулф.

1780. Рођен Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, обновитељ државности Србије. Српски кнез од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1860, изборио Србији аутономију у оквиру Отоманског царства, а за себе наследну титулу кнеза. После устанка, борбу за аутономију водио дипломатским средствима, у споразуму с Русијом и Турцима. Монополом над извозом постао један од најбогатијих људи на Балкану.

1848. У Милану избила побуна против Аустрије, аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.

1871. Радници Париза почели прву пролетерску револуцију, познату као Париска комуна, чији је непосредан повод био француско-пруски рат. Наоружани радници, названи „комунари“, створили Националну гарду, Централни комитет као врховно тело, расписали изборе и прогласили комуну. Побуна угушена крајем маја.

1913. У Солуну убијен грчки краљ данског порекла Ђорђе И, који је владао Грчком од 1863.

1921. Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Kронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Kронштатски морнари и лучки радници, који су 1917. снажно подржали Октобарску револуцију, побунили се крајем фебруара 1921. против бољшевичке власти захтевајући економске реформе.

1922. Британске колонијалне власти осудиле вођу индијског покрета за независност Махатму Гандија на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.

1948. Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, а наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског лидера Јосифа Стаљина.

1956. У емиграцији у САД умро Николај Велимировић, владика охридски и жицки, један од водећих теолога Српске православне цркве. Његове мошти пренете у Србију 1991.

1962. Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.

1965. Током лета васионског брода „Васход 2“ совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.

1965. У Риму умро бивши египатски краљ Фарук И, последњи монарх Египта, збачен са власти 1952. у официрској побуни.

1967. Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте у близини обале Велике Британије.

1970. Генерал Лон Нол извео државни удар у Kамбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.

1980. Умро немачки филозоф Ерих Фром, чије се дело заснива на хуманистичким традицијама марксизма и који је, анализом узрока људског самоотуђења, стекао широку популарност као психоаналитичар и хуманист. Посећивао Југославију и у свету популарисао „југословенски пут у социјализам“.

1983. У егзилу у Швајцарској умро бивши италијански краљ Умберто ИИ, последњи монарх Италије, који је на престолу провео само месец дана. Постао краљ у мају 1946, после абдикације оца Виторија Емануела ИИИ, абдицирао у јуну, пошто су се Италијани на референдуму изјаснили за републику.

1993. Српске снаге у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињнеих нхација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.

1994. Влада БиХ и Хрватска потписале у Вашингтону у присуству председника САД Била Kлинтона споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.

1999. Kосовски Албанци потписали на преговорима у Рамбујеу код Париза мировни споразум, а српска делегација одбила војни део споразума. Шест дана касније НАТО-снаге почеле ваздушне операције над Југославијом.

2000. У катастрофалним поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, а око два милиона остало без домова.

2003. Скупштина Србије изабрала нову Владу, с премијером Зораном Живковићем, замеником председника Демократске странке

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here