Дојче веле: Орбан је на врхунцу моћи, спрема удар на ЕУ

Поделите:

Усвајањем уставних и законских измена, премијер Мађарске отвара нови фронт против Европске уније, али и против његових критичара. Ипак, Виктор Орбан се на мађарској и европској политичкој сцени осећа јачим него икад.

Само два месеца након надмоћне, треће узастопне изборне победе, мађарски премијер Виктор Орбан налази се на врхунцу своје моћи и утицаја – не само у Мађарској, већ и у Европи. Ојачан новим изборним победама десничарских, популистичких политичара у Аустрији и Италији, ојачан и азилантском кризом која тренутно дели Европу, он наступа с до сада невиђеним политичким самопоуздањем. Његов циљ је да заустави миграције и усељавање у Европу, оконча период либерализма и од Европске уније направи мрежу политички углавном суверених хришћанских национално-конзервативних држава.

Израз Орбановог самопоуздања јесте и усвајање уставних амандмана у мађарском парламенту, који, према мишљењу мађарских активиста за људска права, али и међународних стручњака, поткопава демократију и владавину закона у Мађарској, чак и више него што је то до сада био случај. Амандмани су усвојени у среду (20.6), упркос томе што је Савет Европе затражио од Мађарске да сачека мишљење Венецијанске комисије.

Осим тога, чак је и Европска народна странка (EPP), чија је чланица и Орбанова странка Фидес, изразила уздржаност у вези неких законодавних пројеката у Мађарској. Али сам Орбан је у уторак, у интервјуу за једну мађарску телевизију, све то одбацио: „Ми имамо већину за усвајање тих измена, па ћемо их и усвојити“.

СТРОГЕ КАЗНЕ ЗА „ПОДСТИЦАЊЕ УСЕЉАВАЊА“
Законодавне и уставне измене изворно су уведене у Парламенту под називом „Стоп Сорош“ и усмерене су против тзв. Илегалне миграције и усељавања. Оне носе име америчког милијардера мађарско-јеврејског порекла, јер он наводно подржава илегалну миграцију и усељавање у Европу, али оне заправо нема никакве везе с Џорџом Сорошом.

На основу тих измена, свако ко, као невладина организација или као појединац, „подстиче усељавање“, рецимо „изградњом мрежа“ или тако што „производи и дели информативни материјал“, мора да рачуна са затворском казном у трајању до једне године. Притом су формулације тако широке да се, рецимо, дистрибуција неутралних летака о азилу већ може сматрати кривичним делом.

СЛОБОДА ОКУПЉАЊА У БУДУЋНОСТИ ОГРАНИЧЕНА
Паралелно с тим, Устав је допуњен још једним додатком: „Страно становништво не може се насељавати у Мађарској“. То је превентивно усмерено против свих свропских квота за прерасподелу избеглица. Даље уставне измене обавезују државу на заштиту мађарског идентитета и културе.

Осим тога, у уторак је изненада најављен – али још није усвојен – такозвани „посебан порез за усељавање“ за цивилне организације. У будућности ће оне, ако намеравају да се баве питањима азила, миграција или усељавања, морати да плате 25 одсто пореза на све своје приходе.

Али нису само теме попут азила, миграција и усељавања предмет нових закона. У будућности ће и слобода окупљања такође бити ограничена законом. „У интересу очувања јавног реда и мира, држава може у појединачним случајевима да обезбеди правну заштиту домаћинствима“, гласи нови одломак из уставу. На тај начин ће се пре свега спречити демонстрације пред домовима политичара, али начелно, држава такође може и да забрани скупове у неким другим насељеним местима.

Осим тога, влада уводи нову структуру у правосуђу – управне судове. То би наводно требало да растерети судство. Међутим, према мишљењу активиста за људска права, ту је више реч о проширењу владиног утицаја на правосуђе. Коначно, бескућништво ће бити кажњиво – „боравак на јавним површинама у циљу становања је забрањен“, убудуће стоји у Уставу.

ОРБАН ПОСТАВЉА УЛТИМАТУМЕ
Усвајањем тих одредби, премијер Мађарске отвара нови фронт против Европске уније и његових критичара, и то усред европске азилантске кризе. То колико се Орбан осећа јаким показује и чињеница да је он тај који сада поставља ултиматуме – а не, као што је то до сада често био случај, Европска комисија у Бриселу или његове страначке колеге из EPP. Током викенда, он је у комеморативном говору Хелмуту Колу у Будимпешти, наговестио да ће, стварањем нове „свеевропске породице странака против имиграције“, спречити искључивање своје странке Фидес из EPP. Она би, како је рекао, могла да има добре изгледе за успех на европским изборима 2019. године. Ипак, Орбан се за сада ипак залаже за останак Фидеса у EPP.

Да велика европска политика више не допире до Орбана, спознала је немачка канцеларка Ангела Меркел: према информацијама које је DW добио из кругова блиских влади, она ће се почетком јула састати са Орбаном. Био би то спектакуларан преокрет, након што су немачко-мађарски односи у последње три године све више приближавали тачки замрзавања. Канцеларка је ту прекретницу наговестила почетком јуна, током гостовања у емисији на јавном сервису АРД, а када је рекла да Мађарска на спољној граници са Србијом „у неку руку ради и за нас“.

У коментару влади блиских новина „Мађар идок“ у среду је објављено: „Премијер Мађарске, земље са десет милиона становника, симболичан је контрапункт европске политике канцеларке Меркел. У Европи дувају нови ветрови“.

Извор Дојче веле

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here