За исламске фанатике, који верују у општу ствар, мучеништво је благословено бекство од неподношљиве ситуације. „Живот после смрти за нас је веома стваран“, написао је још осамдесетих година прошлог века један јордански новинар.
Наиме, самоубилачке операције дубоко су утиснуте у свест Арапа, након што су 1983. године шиитски герилци из Либана у камиказе нападу убили 241 америчког војника и 58 француских падобранаца у синхронизованој операцији у Бејруту. Таква тактика и култ мучеништва, који је карактеристичан за шиитски огранак ислама, данас су разрађени у више верзија, иако ислам забрањује самоубиство, јер оно води у пакао и у проклетство. Истина, исламски теоретичари и данас воде дебату да ли намерна погибија у акцији представља самоубиство, или мучеништво. Екстремисти сматрају да је то легитимно средство џихада, или света борба.
Пракса ангажовања исламских фанатика-камиказа постала је толико присутна да су неки имами били принуђени да разраде „Упуство за шехиде“ у два тома, на око 2.000 страница, у којем прецизно и до детаља бираним речима прописују начин извођења самоубилачких акција на невернике. Посебну пажњу поклонили су објашњењу да је у случају напада на невернике исламистима дозвољено да себе дигну у ваздух, али да им је забрањено да изврше самоубиство да би на тај начин избегли да падну у руке непријатељу.
Данас смо сведоци диверсификације метода и техника терористичких операција. Од групе која је отела путничке авионе до појединаца са руксаком и бомбом у њему, од праве синхронизоване терористичке акције, истовремених удара на више локација, до смртоносних упадања камиона у густу масу људи, од употребе пластичних експлозива и пешадијског аутоматског оружја, до мачета и ножева.
Борити се данас против модерног тероризма не значи користити само све могуће системе електронског прислушкивања, праћења и осматрања. То није довољно, јер и терористи знају да су под паском. Друштвене мреже јесу нови облик комуникације које терористи добро користе, али да би се њихове акције спречиле потребни су агенти у терористичким редовима који би на време сигнализирали шта се спрема. Нити једна електроника не може да замени агента на терену. То Запад још није успео да оствари, барем не у мери да се терористички удари потпуно зауставе, иако су неке акције терориста спречене на време.
Но, да би се тероризам елиминисао као феномен 20. и 21. века потребно је позабавити се коренима тероризма. Шта га продукује, каква га то светска политика регенерише? А тиме се још нико није озбиљније позабавио.
О свему томе се разговара у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“, у понедељак од 17 сати на Радио Спутњику и Радио Новостима, на фреквенцији 104,7 мегахерца.
Гости у студију су др Емил Влајки, бивши потпредседник Републике Српске, професор на Независном универзитету политичких и друштвених наука у Бањалуци, и књижевник, геополитичар Миломир Степић.
Спутњик
