МАРКО МИЛАЧИЋ: Ако им сметају Срби, смета им и Његош!

Поделите:

Није ли, рецимо, Његош, усред Катунске нахије, усред Цетиња, стварао модерну српску националну идеју? Није ли он утемељио косовски мит. Ко има проблем са тим, има проблем са Његошем. Коме сметају Срби, смета им Његош. А коме смета Његош, сметају му темељи Црне Горе. Анти-српска политика је анти-црногорска

Разговарао: Ђорђе Бојанић

Поштовани г. Марко Милачићу, Ви сте лидер политичке организације „Отпор безнађу“ и оснивач Покрета за неутралност Црне Горе, драго ми је да сте пристали да дате интервју за сајт Српска историја. Како Ви данас видите српску националну идеју?

-Погледајте, рецимо, Црну Гору па ћете добити одговор на то питање: од Његоша, једног од најмаркантнијих модерних утемељивача те идеје, пар вјекова касније дошли смо до свеприсутне анти-српске, званичне идеологије, и то управо из његове, свјетовне фотеље. То није нити случајно, нити продукт само домаћих фактора поробљавања и уништавања духа: ријеч је о пројекту искорјењивања народа. Црна Гора је лакмус папир, а идеја је регионална: цијели простор на коме живи исти народ, у Црној Гори је он двоимен, мора бити дестабилизован, поцијепан и раздијељен.

Насилно увођење Црне Горе у НАТО имало је за циљ не само атлантизацију Црне Горе, већ и региона, то је последња степеница ка атлантизацији Србије, као најважнијег регионалног играча. Зато је сада од ванредне важности да се Србија одупре притиску и очува и унаприједи позицију неутралности.

Да ли је политичка елита српског народа у Црној Гори издала Србе, честите Црногорце, који нису променили свест и разум?

-Није издала, чини ми се да је то прејака ријеч, али доминантно не жели да се модернизује, промијени начине борбе и стратегије, па тако, чини ми се, већ заостаје за временом, и, још важније, идејама које пријете да циљано униште идентитет Срба у Црној Гори. Од суштинске важности јесте да се борба за поштену Црну Гору – а ту спада и борба за поштен и недискриминаторски однос према Србима –осавремени и да се унесе нови дух у такве напоре.

Није довољно викнути „Срби су угрожени“, потребно је радити конкретно, повезивати се и на Западу, модернизовати политичку понуду која се бави тим питањима, укључити младе људе, освјежити читаву реторику. Све ми се више чини да је наш проблем данас више естетика, него етика.

Колико је данас тешко бити Србин у Црној Гори?

-Модерно би било, и не нетачно, рећи да је у Црној Гори данас тешко свакоме ко није лопов и криминалац, ко поштено живи, а ко, додатно, критикује власт, ко је незадовољан. Без обзира на национални предзнак. То би било у духу грађанистичке уравниловке и демагогије, и, понављам, не би било нетачно. Али то је само грађанистичка површина, која је, истовремено, уз поменуту тачност, ипак дио једне шире преваре. Маске.

Срби, што је, узгред, синоним за Црногорце – ријеч је о истом двоименом народу – су најугроженији. Ту не говорим о апстрактним категоријама већ чисто статистички: када погледате колико су Срби заступљени у државној администрацији у односу на заступљеност у становништву, а та обрнута сразмјера је вриштећа; када погледате колико људи говори српски језик, а он се уништава; када погледате колико људи вјерује Српској православној цркви, а она је мета званичне шикане; када погледате државне и приватне медије у којима се Срби демонизују; када, најпростије, крочите у Црну Гору. Званична политика је у Црној Гори анти-српска, и то је пројекат који је директно повезан са пројектом атлантизације ове земље и искоријењивањем овог народа.

Како бисте оценили однос Србије према сународницима у Црној Гори?

-Мора бити ангажованији и снажнији. Ипак, срећна околност, којој сам посвједочио присуствујући почетком августа састанку у Новом Саду на позив предсједника Вучића, гдје су били представници Срба из региона, јесте да се свијест о томе буди. Надам се да неће остати на ријечима и да ћемо скупа озбиљно порадити на осавремењавању и унапређивању и тог односа.

Не мали дио одговорности за однос о коме питате јесте и на нама у Црној Гори.

Шта мислите о политици Мила Ђукановића и уласку Црне Горе у НАТО, знам да сте хапшени и привођени због паљења НАТО заставе?

-Најкраће: једна огромна, тродеценијска превара мог народа и моје земље, уз пресудну подршку Вашингтона и Брисела.

У Црној Гори осећа се жеља појединаца да Срби као народ нестану, зашто је то тако?

-Свакога боли свједок његових злодјела. Сваки Србин живи је свједок онога што Ђукановић и његови желе да избришу, а то је да су Срби и Црногорци један исти народ. Званична политика у Црној Гори јесте да си већи Црногорац што си мањи Србин, а да би се то цементирало најлакши начин јесте потпуно уништити идентитет оних који свједоче да то није тако, да смо исти народ, да је немогуће да једна иста мајка роди двоје дјеце од којих је један заклети Србин, а други бескомпромисни Црногорац.

Уз то, Срби су доминантно најснажнија и најлојакнија препрека тој домаћој и страној аталнтистичкој превари, грубој натоизацији Црне Горе. Као такви, сметају креатирима таквих политика.

Да ли се слажете да су Црногорци део Српског народа, дакле, нису народ, већ локални, географски и регионални појам (одредница), статусно изједначени са Шумадинцима, Косовцима, Личанима, Далматинцима, Мачванима… или имате друго гледиште и став по питању Црногорци?

-Ми смо, Црногорци и Срби, исти народ, без обзира на сво актуелно насилно подвајање овог народа, које је у неким моментима доведено до степена фашизације при-пејд Монтенегрина. То је процес који не смијемо потцијенити и на који морамо мудром, еманципаторском и осавремењеном политиком – прије свега истине и љубави – дугорочно одговорити.

У бити, све је то исти народ, са својим посебностима. Ја сам Црногорац, али сам, истовремено, и Србин, и ја то видим само као богатвство, као два лика једне исте душе, истог бића. То је на линији традиције Петровића, која је дио мог политичког и људског кода.

Није ли, рецимо, Његош, усред Катунске нахије, усред Цетиња, стварао модерну српску националну идеју? Није ли он утемељио косовски мит. Ко има проблем са тим, има проблем са Његошем. Коме сметају Срби, смета им Његош. А коме смета Његош, сметају му темељи Црне Горе. Анти-српска политика је анти-црногорска.

Ко су вам књижевни узори? Шта бисте препоручили нашим читаоцима да обавезно прочитају?

-Као и Сиоран и ја сам, не баш као он – седам пута, више пута читао Достојевског. Нека читају њега: од Кроткa до Идиота и назад.

Шта бисте поручили народу у Србији у једној реченици?

-Сачувајте искру слободе: требаће вам пред налетом НАТО-савеза који се увелико враћа, сада не са штапом већ са шаргарепом, на мјесто злочина, политика неутралности је суштинско питање слободе и суверенитета, можда и опстанка Србије.

 

Српска историја

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here