Мигранти исељавају Шид: ГРАЂАНИ ОЧАЈНИ ОДЛАЗЕ, ВЛАСТ НЕСПОСОБНА!

Поделите:

На само стотинак километара од Београда мигранти се настањују у неформалним камповима унутар Шида, док се истовремено локално становништво под притиском исељава у ЕУ, надајући се бољем животу.

Након затварања званичног мигрантског центра у непосредној близини границе са Хрватском, никло је неколико неформалних кампова са мигрантима од којих је највећи поред саме железничке станице. Шиђани су му врло брзо наденули име „џунгла“, као референцу на привремени камп у француском Kалеу, дуго оронулом дому хиљада миграната који су желели да пређу енглески канал.

Више од 100 људи заглављено је у „џунгли“, откад је граница затворена у јесен 2016. године. Људи проналазе склониште на пругама и напуштеној фабрици у близини. Последњих неколико недеља, многи су се променили руту ка ЕУ преко Босне и Херцеговине.
– Тај пут је једноставнији јер је граница са Босном дужа, а на хрватској сада патролирају дронови – каже Јамал из Авганистана, док званичници покушавају да их одврате од те намере, наводећи да у БиХ постоји само један мигрантски центар.

Kао вођа миграната наметнуо се извесни Kомандант, Авганистанац који течно говори енглески језик. Зарадио је свој надимак борећи се у војсци Исламске државе. Након повреде због које је завршио у болници четири месеца, путовао је преко неколико земаља и стекао знање и искуство о проблемима на граничним прелазима успут.

Док Kомандант седи у сенци и једе кукуруз, други чланови његове заједнице и шпански волонтери играју игру са коцкицама и чеповима. Неколико метара даље крај пруге седи двадесетчетворогодишњи Лаки, један од малобројних Пакистанаца у Шиду. Обучен је беспрекорно, у прслуку преко црвене поло мајице. Прича о томе како је побегао од талибана тако што је платио кријумчарима више од 5.000 долара да преко Турске уђе у Европу.

– Овде сам више од пет месеци и десет дана, али желим да одем у Хрватску зато што кријумчари кажу да је боља од Босне. Овде сам са рођаком, али би могла и да буде и наша последња ноћ у Шиду, ако је божја воља – каже Лаки.

Инжењер са савршеним енглеским нагласком убеђен је да ће да пронађе посао и бољу будућност у Италији.

– У Италији вас не депортују, а има и више пословних могућности – каже он.

Сви из кампа у Шиду бар једном су враћени са границе. Неки покушавају да пређу у Хрватску једном недељно, а многи су остали заглављени више од годину дана. Други, попут Јамала и његовог рођака Џамила, користе Шид као успутну станицу, са које желе да оду што пре. Свако место у хладовини заузима шатор, а само једна цистерна воде служи целу заједницу.

Мада је тзв. „Балканска рута“ званично затворена, локално становништво не верује у то.

– Подаци нам говоре да број људи који улази у Србију не опада, са њих 456 који су стигли у априлу и 250 у прве две недеље маја. Покушај изласка преко Босне је нови феномен, као и прилив Иранаца који прекорачују своју посету са туристичким визама, као и мигранти истерани из Бугарске, Мађарске и Хрватске – каже Сара Ристић из Инфо парка.

Истовремено, Шид који је пре десетак година имао око 15 хиљада становника, сада, по незваничним подацима, нема више од 10 хиљада људи који заиста и живе у овог пограничном градићу.

Додуше, многи су се иселили из економских разлога, али не мали број људи више није могао да трпи притисак и агресију миграната, те је отишао остављајући некретнине. Све је више празних кућа, не само у Шиду већ и у околним селима која су некад важила за просперитетне.

–Овде је као на Kосову осамдесетих, само што нико не сме да пише о томе – тврди наш саговорник, иначе рођени Шиђанин.

Милан Миливојевић

Телеграф

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here