СКАНДАЛ У ХАГУ: Судија признао да није било писаних доказа за осуду генерала Младића за геноцид у Сребреници

Поделите:

Није било састанка војног врха РС на којем је договорено извршење кривичног дела у Сребреници, ни писане одлуке о томе, нити се то могло видети из састанака о којима постоје белешке, рекао је јавно Јонас Нилсен, главни помоћник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, на предавању одржаном у среду у Хагу
“Глас Српске” дошао је у посед аудио-записа предавања које је под називом “Суђење Младићу – виђење инсајдера” организовано у Институту Асер.

Команданта Војске РС генерала Ратка Младића су прогласили кривим и за геноцид у Сребреници иако Оријев помоћник јавно признаје да суд није имао за то никаквих доказа. Ори је председавао већем које је у првостепеном поступку осудило Младића на доживотни затвор.

– Требало је доказати да су се неке ствари десиле, да су људи били посвећени томе да учине то дело. Прво питање којим смо се бавили је било ко је наредио убиства у Сребреници. У том светлу била је интересантна и процена времена, односно ноћи када су вођени разговори војног руководства. Није било састанка на којем је договорено извршење тог дела. Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све сазнати из промене става и понашања свих оних који су били укључени – рекао је Нилсен.

Судије су се бавиле тиме шта је било речено одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније, као и ко је био присутан од сведока који су кансије сведочили.

– Због свега овога је било могуће одредити, мање-више, не баш тачан сат, већ која је то ноћ могла бити када је донесена одлука о нападу или заробљавању. Али, требало је да будемо сигурни да је све вођство било присутно ту ноћ. Не мислим да постоје открића да је вођство учествовало у доношењу те одлуке на основу које би били оптужени за наређење извршења дела – рекао је Нилсен и одговпорио да је, након што је пре Младића и генерал Војске РС Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дело опет требало доказивати, што није учињено.

– Геноцид је требало да опет буде доказан у случају Младића. Постојале су одређене чињеничне околности које није требало опет доказивати, али моја логика је била да не гледамо на оно што је речено пре почетка овог случаја, већ је током суђења требало доказати да је нешто валидно – рекао је Нилсен.

Нилсеново јавно признање, према речима кобраниоца генерала Младића Драгана Иветића, значи да судско веће није имало ниједан доказ за састанак у Сребреници на којем је, наводно, постигнут план да буде извршен геноцид.

– Признао је да се уместо доказа прибегло закључивању на основу претпоставки – каже Иветић.

Ово јавно признање би ваљало искористити у другостепеном поступку, сматра председник Борачке организације РС Миломир Савчић.

– У том случају требало би ланчано да се крене у преиспитивање већ раније донесених пресуда Србима у Хашком трибуналу који су такође проглашени кривим за наводни геноцид у Сребреници – каже Савчић и додаје да би и тим одбране требало да буде допуњен истражиоцима на терену и сарадницима са општинама и некадашњим члановима кризних штабова, полицијом и домаћим судовима.

(Дневне.рс/Извор: телеграф.рс)

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here