Titoističko nasleđe je Srbe dovelo u stanje demencije!

Podelite:

Ni mišljenjem, ni duhom, ni javnom svešću, nismo se izlečili od titoistički kriptogeno usađenog komunizma. Kao država, nismo jasno postavili, a kamoli utvrdili smisao i  značaj srpskog nacionalnog stanovišta. I to je deo fatalnog, još neumrlog titoističkog nasleđa koje nas je dovde i dovelo: u stanje tragične društvene demencije

Razgovarao: Vladimir Dimitrijević

Naš sagovornik je ugledni srpski pesnik, prevodilac i esejista Mirko Magarašević. Objavo je 16 pesničkih knjiga. Studije o prozi i poeziji su „Svetlosti književnosti“, „Pesničko pamćenje“, „Evropski pesnici“ i „Srpska kritička poezija“. Analitičko-biografska proza: „Jovan Hristić izbliza“  i „Tragom Crnjanskog“. Sastavio je prvu celovitu „Antologiju srpske erotske poezije“. Prevodio i/ili pisao o poeziji Homera, Dantea, Šekspira, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Jejtsa, Kavafija, Teda Hjuza, Odna, Sen-Džona Persa, Česlava Miloša, Zbignjeva Herberta i drugih.

Povod za ovaj razgovor je knjiga vaših društveno angažovanih tekstova „Čija je istina?“. U njoj ste nastojali da odškrinete vrata naše višedecenijske tamnice, i ponudite odgovor na pitanje šta nam se desilo. Šta se zaista desilo srpskom narodu koji je, početkom 20. veka, bio mlad, snažan i biološki potentan, da bi sada, u 21. stoleću, bio istrošen i marginalizovan, sa prosečnom starošću od 44 godine?

-Vaše pitanje je vrlo složeno. Ono zadire i u biološko, u istorijsko, u etničko, u političko i duhovno stanje srpskog naroda. Sa oslobodilačkom 1912. godinom, Srbija je herojski stala na svoje noge, a posle toga je usledilo sve ono što je istorijski remetilo taj častan rezultat.

Sve bratske narode zapadno od Dunava, Drave i Drine, koji su već bili i politički, i psihološki, pa i mentalno, i biološki, ili polugermanizovani ili otomanizovani, Srbija je široko pijemontski okupila i bratski primila u zagrljaj jugoslovenstva. Ta „sabratska“ čast skupo je plaćena već u Kraljevini, ali još desetostruko skuplje u neuravnoteženo stvorenoj, na štetu Srbije izdrobljenoj državi po komunističkom receptu.

Geopolitički skladno (po prirodnim tokovima reka) uobličenih devet banovina titoisti su prevratom iz tržišno i agrarno utemeljene epohe Kraljevine Jugoslavije, gestom političke amputacije, pretvorili u šestočlani republički egoizam, preteću separaciju i pokrajinizaciju jednostrano sprovedenu samo na teritoriji Srbije!

Kada se posle oktobra 2000. „demokratski“ licitiralo o nastavku „decentralizacije“ i nekoj narednoj „regionalizaciji“ Srbije, to je bilo politički vrlo neuko i prikrivalo je pogoršani nastavak stare priče o titoistički već iscepkanoj Srbiji.

Istovremeno i začudo, niko od naših političara, do danas, još nije shvatio koliko je, recimo, za sudbinu Srbije u svakodnevnom obraćanju i govoru važno čuvati pojam „Raška oblast“, a ukinuti pojam „Sandžak“ kao istorijski i topografski odavno neodrživ. Pazite: od 360 sandžaka na koje davno beše podeljena Otomanska imperija, danas na teritoriji Turske Republike nema nijednog! U politički verbalnoj upotrebi – čak i umišljeno teritorijalnoj! – ostao je samo ovaj „naš“ tzv. „novopazarski sandžak“! Otkuda to? Pa i to je deo fatalnog, još neumrlog titoističkog nasleđa koje nas je dovde i dovelo: u stanje tragične društvene demencije.

Sudbina Srbije je, na jedan dublji način, povezana sa sudbinom generala Mihailovića – a to je sudbina autentične seoske i autentične građanske Srbije, koje su kažnjene zbog odbijanja da se poklone „najvećem sinu naših naroda i narodnosti“. Vaša priča o strašnim gubicima srpstva, od Sremskog fronta nadalje, i danas opominje. Na šta nas opominje?

-Neautentično se nasadilo na autentično. Izdajnički martovski pučisti 1941. i šestoaprilski rat oborili su kraljevinu Jugoslaviju, a nelegitimni „oslobodioci“ uništili su njen 1919. ostvaren evropski identitet! Lako odbacivši mlitav Čerčilov predlog o izmirenju zaraćenih strana u građanskom ratu, Broz-Ranković udar izveden 1944-45. pod štitom Crvene armije doneo je u Srbiju poluvekovni teror nezakonitosti, koji u politički maskiranoj formi svi osećamo i za protkelih 30 godina!

Posledice komunističkog terora (1944-1953), antisrpski, ideološki smišljen, a vojno nepotreban, samoubilački „Sremski front“, masovne likvidacije po celoj Srbiji i hronična ideološka bolest koja nije okončana ni Brozovom smrću 1980, pa ni posle 5. oktobra 2000, sve to osiromašilo nas je duhovno i osakatilo nas je etnički.

Ni mišljenjem, ni duhom, ni javnom svešću, nismo se izlečili od titoistički kriptogeno usađenog komunizma. Kao država, nismo jasno postavili, a kamoli utvrdili smisao i  značaj srpskog nacionalnog stanovišta.

Decenijama pritisnut komuno-postkomunizmom i obezvređenošću privređivanja, sa minimalnom cenom rada po glavi stanovnika, srozao se ukupan srpski natalitet, skoro nepopravljivo! Povrh svega, nama tako vidljivo i očigledno preti i konačna opasnost: da nas za koju godinu po belom svetu bude više nego u matici Srbiji! Koja politika tu otvorenu ranu može da zakrpi parolama i praznim obećanjima?

(Pečat)

Podelite:

4 COMMENTS

  1. Jebi ga, Druže Tito!
    Druže Tito, nisam te nešto volio, nije ni sad bolje, ali moram priznati da si bio svjetski hohštapler, baraba i jebač. To se vidjelo na sprovodu. Sakupio se šlag svjetske politike (209 izaslanstava iz 127 država svijeta), a našle su se tu i tvoje drage umjetnice. Kažu da si ih sve zajebavao i zajebao, a neke i izjebao. Neka si, to me ne smeta, ali me smeta što si zajebao i nas. Ne vjeruješ? Jesi, jesi.
    Iz rata si izašao s nepismenom, ušljivom, bolesnom i prolupanom ruljom. Ono malo pismenih što si imao, a broj si im prepolovio Golim otokom i sličnim pomagalima, upregao si u pravljenje nove Države. Izmišljali ste Ustav, Zakone – cijelo društveno uređenje. Od poljoprivredne i nerazvijene zemlje napravili ste srednje razvijenu. Izgradili tvornice, bolnice, vrtiće, škole, fakultete, poljoprivredne kombinate, hotele, odmarališta, ceste, hidrocentrale, brodogradilišta… onda si umro. Otišo si i narodu ostavio Državu. Bar da si je na nekog prepisao, već ovako oni nisu znali što bi s njom, pa su je razjebali i to u krvi.
    O krivcima za rasturanje i krvarenje neću sad govoriti, ali ti želim reći, makar mali dio, što smo mi Hrvati napravili od tvoje ostavštine (da ne kažem stečevine – to je sad moderno). Mračno doba i truli kapitalizam Rusima si rekao: „Ko vas jebe“ još 1948., a 1968. si im priredio dobrodošlicu tenkovima na Dravi, slično i Talijanima 1957.. Mi nikoga ne možemo dočekati tenkovima, ali zato glancamo tenkove i brodove Amerima, gledamo njihove avione kako lete iznad naših glava i vodimo neke njihove ratove. Ulagao si sve snage da ostanemo nesvrstani, da nikom ne damo da nas jebe. Mi smo s dva zaokruživanja ZA izabrali kome ćemo dati guze.
    Napravio si Goli otok, tamo si slao one koji su se pjesmom, riječju, djelom ili propustom ogriješili o tvoja učenja. Elita je odmah ukinula Goli otok, kako ne bi slučajno nekom palo na pamet, da ih tamo pošalje što griješe i mišlju i djelom i propustom, za pjesmu više niko ne pita. Zatvarao si direktore koji su krali, neke malo i pendrečio. Više ne pendrečimo nikog, a zatvaramo samo one koji smetaju trenutnoj političkoj garnituri, ostali uglavnom ništa ne znaju, a ne dao ti Bog, u kojeg ti nisi vjerovao, da nazoveš nekog od njih lopovom.
    Tvornice, a bilo ih je pun quratz, dao si radnicima. Njih smo oteli i dali Velikim Hrvatima, a oni su pola uništili, a drugu polovicu zadužili više nego vrijede skupa s njihovim gazdama. Niko za njih ne govori da su gubitaši, kao u tvoje vrijeme, već se njih spašava pljačkom zvanom predstečajna nagodba, do neke druge prilike …
    Radnike si nazivao avangardom. Oni više ne postoje, dali im ime djelatnici, a kapitalisti ih zovu TROŠAK, iako ni kapitalista više nema, zovu ih poduzetnici. S jednom plaćom je živjela četvoročlana obitelj, imali su godišnji, otplaćivali su kredit, djeca su se školovala, plaćali su režije J. Ne da to više ne mogu, ne znaju ni da li će plaću dobiti, a pogotovo ne znaju da li će više uopće raditi.
    Govorilo se da nas pljačka Beograd. Sad je malo gora situacija, preko banaka, trgovačkih lanaca,… pljačkaju nas svi. Firme su imale odmarališta, gdje su odmarali radnici s obiteljima. Odmarališta prodana, obala ograđena, more okupirano, radnici more i planine gledaju na televiziji kad to odabere Đelo Hađiselimović.
    Studenti su po završetku faksa, dobivali posao, kadrovski stan, kupovali auto i ženili se. Više se ne žene, ne voze, ne pronalaze posao, a stanove ne dobivaju, više nisu kadrovi, oni su visokoobrazovani višak.
    Bile su redukcije struje. Redukcija više nema, a sve više je onih koji ostaju u mraku. Bila je inflacija. Za sada je nema, ali ima kredita u švicarcima. Vozilo se par-nepar, nije bilo goriva. Goriva ima, prodavali ga čak i generali, ali nema ga u rezervoarima automobila. Voze se samo oni koji imaju puno nula u novčaniku.
    U šoping se išlo preko grane, nije bilo zapadne robe. Zapadne robe ima u izobilju, ali ako se kupuje, kupuje se uglavnom Kineska, zapad je i dalje predaleko. Šefovi, direktori ili neki drugi rukovodeći kadrovi, uglavnom su morali biti članovi Partije (ja nisam). Sada ni pas čuvar ne može čuvati ni jednu firmu, ako nije član neke od Partija, koje, sazna tek poslije izbora.
    Srednjeg sloja (stališa kako bi govorio Francek) bilo je 80%. Postotak isti, siromašnih. Bratstvo i jedinstvo, tekovina, da ne kažem stečevina, koju si ti njegovao zabranjena, osim: svećenicima i popovima, oni se ljube i grle i za Božić i za Vaskrs, te kapitalistima kad se šire u druge banana države, lovi ne smeta bratstvo i jedinstvo, čak je poželjno.
    Govorilo se da smo prezaduženi, 23 milijarde na 23 milijuna stanovnika. Odsijecanjem Lijepe naše, odsjekli smo i naš komad duga, 5,5 milijardi na 4,5 milijuna, ali smo uz pomoć nesposobnih Vlada, svaka iduća sve nesposobnija, uspjeli podebljati dug 10 puta, stanovništvo se smanjilo.
    Druže Tito ne smijem dalje nabrajati jer će mi reći da sam jugonostalgičar, iako me boli quratz za to. I zato za kraj:
    Jebi ga, Druže Tito, rasprodajemo i pljačkamo već više od 20 godina ono što si ti ostavio.
    PS. Sreća da nema još puno, pa je nacionalizacija blizu

    • se meri po onome kako je posle njega, a ne za vreme njega, a posle Tita je doslo do krvoprolica sa najgnusnijim zlocinima.Titova drzava je mogla da postoji samo pod jednim uslovom, bipolarnog sveta, poput mosta koji postoji samo dok je suncano.Da je SSSR, a SSSR nije Rusija, on je nastao parcanjem Ruske imperije, pobedio u Hladnom ratu, kao „revizionisti“ i „nesvrstani“, zavrsili bi jos gore nego ovako kako smo zavrsili.Titovu drzavu su srusili Jugosloveni koje je on dresirao da im najvaznije u zivotu bude posao, more i kredit za belu tehniku, a takvi ljudi nemaju nikakvu vrednost iznad materijalnih, pa ni vlastitu drzavu.U Barseloni se posle separatista odmah okupilo milion ljudi za jedinstvenu Spaniju, gde ste vi TitoslAveni bili, prvi ste zbrisali.Nema posla, nema mora, nema kredita, nema ni odbrane drzave.Zao mi sto Tito nije ziveo sto godina, zavrsio bi kao Causesku.

  2. Lunetova propaganda. Ostavlja podugacak komentar da privuce paznju na njega a odvrati paznju od ovog relativno inteligentno napisanog teksta i intervjua koji jasno pokazauje da je Oznasko radpolozenje u srbiji je potpuno isto kao i 1945. Ljudi se i dan danas boje dq kazu sta misle cak i ako vide da je nesto nelogicno u srbiji. To toliko ide da mislim da je jedino resenje da NaTO umarsira u nju, iskoreni komunizam i napravi od srbije nemacku ili japan. Ovo lagano umiranje nikud ne vodi. Cuj putin rekao 2018 da ko napadne srbiju napao je rusiju !!!???? Njegos bi danas rekao trgovac ti lqze sa smijehom, zena laze suze prosipljuci niko grdo ka Patriota/Rus ne laze. Kako glupi narod guta ove price je sa Riplija.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here