ЗОРАНА ЂИНЂИЋА ЈЕ МОЋ ИСKВАРИЛА

Поделите:

То је оно кад имаш толику моћ и кад не можеш да верујеш да неко или нешто може да се окрене против тебе. Па тек она приватизација, ту су многи узели велике паре, а Зоран је подлегао тој атмосфери. Не можемо овако, дајемо пензионерима педесет марака. Он каже, нема пара. А има када ови око те бе треба да краду

Онда када је Зоран отишао осећао сам се као да ми је умро друг, који је, ето, случајно у том тренутку био председник Владе. Тако сам се осећао и то сам осећао према њему. Док сам стајао поред ковчега и слушао Амфилохија како говори оно „ко се мача лати, од мача ће и погинути”, знао сам о чему прича. Није он мислио тада на овај олош, мислио је на њега.

Док је то изговарао, Драгољуб Марковић је гледао негде изнад наших глава као да се обраћа неком у даљини. Неком ко је отишао од њега. Ниједном када говори о Зорану Ђинђићу није рекао да је он умро или погинуо. Само да је отишао, а када би говорио о времену након убиства премијера Србије, рекао би „онда када Зоран више није био ту”.

„Он је био човек који је страшно утицао на мене. Мислим да је он највише утицао. Човече, потпуно је променио моја начин размишљања. Много сам научио од њега. Био је невероватан мозак. Савим сигурно најинтелигентнији човек кога сам икада упознао. То је било просто невероватно. И наше дружење је било потпуно невероватно. Тако је и започело. Ја сам читао неке његове чланке у, чини ми се, „Kњижевној речи” и помислио сам „како би било супер да упознам овог типа”. И тако дође он код мене у Сурчин, пази, то је, мислим, деведесета. У то време нема великих приватних фирми, Мишковић је тад нпр. имао једну канцеларију у хотелу „Славија” и продавао неке играчке. И дође он код мене и види фабрику, не знам, са 500 запослених, ред шлепера испред који су дошли по робу… И тако ми причамо. У једном моменту каже он мени, а били смо на Ви: Извините, које сте Ви годиште. Kажем 1962, а он мени: Ок, онда ти мени персирај јер сам старији, а ја теби нећу. Помислим, види га овај… И тако ми почнемо да се дружимо.

Били сте баш дуго блиски?
-Па да. Ја сам волео са њим да проводим време. Kажем вам, Зоран је био један невероватан тип. Онда ме увукао у ту политичку причу и ја сам био уз њега сто одсто. Била је то толико чврста веза да смо, када смо били у рату са Милошевићем, један другом обећали да ако се неком од нас нешто деси, да ће онај други водити рачуна о породици овог другог. И није то она класична српска кафанска прича. Оно, брате моооој! Не. Ми смо били озбиљни људи и имали смо врло озбиљан, крајње рационалан и тежак разговор. Ја сам ту обавезу озбиљно схватио, а и он. Није ту било зезање. Мислим, то је ишло дотле да сам ја знао где он држи лову, готовину, и он је то знао за мене. То време је било баш тешко.

Да ли сте имали проблема због Зорана Ђинђића?
-О да. Ја сам увек имао проблема зато што сам пријатељ Зорана Ђинђића, кад смо се тукли с Милошевићем и после када смо као били на власти. Ја сам стално имао проблеме. Оно што се никада није десило је квалитетан Зоранов деманти тога да је Драгољуб лош тип. Он је само у неколико емисија споменуо како сам ја, ето, ок. У једној ТВ емисији, кад је био председник Владе, рекао је:

Драгољуб је човек са којим бих данас волео да проводим више времена. А напад на мене је почео зато што је требало наћи неког из Зорановог окружења за кога ћемо рећи да је екстремно лош па онда ако сам ја екстремно лош, а Зоран се дружи са мном, па онда мора да је и он сумњив. Ја сам се са Зораном дружио потпуно без интереса. Он је мени нудио министарско место које сам ја одбио, јер моје образовање, по мом мишљењу, није било адекватно за позицију министра пољопривреде. И касније, у свим нашим односима је то било са моје стране потпуно без икаквог интереса. Зоран је то, наравно, све време схватао и наше пријатељство је до последњег дана било искрено, чврсто, топло. Оно што је нас везивало, то је пријатељство, да не кажем љубав. Није било интереса. Мени није требао ни намештен тендер, ни да будем министар. Није ми требало ништа од тога што је он био, осим самог нашег односа, то ми је требало.

То је било после 2000. године, а пре тога?
-Пре тога је Милошевић хтео да ме убије и то неколико пута.

ЛЕГИЈА СЕ ЂИНЂИЋУ НАД ИKОНОМ ЗАKЛЕО ДА ЋЕ ГА ЧУВАТИ

 

 

Експрес

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here