Иван Кукуљевић Сакцински и Иван Франо Јукић о Србима

Поделите:

Иван Кукуљевић Сакцински
Иван Кукуљевић Сакцински, прво млад аустријски официр, а после истакнути хрватски политичар и историчар, писао је за Карађорђа: „Човек прост, не научен; али Сербин је био и Славјан душом и телом. То учини, да сваки Сербин радо слеђаше глас трубље његове, које Сербе из дубоког сна пробуди и за слободу, за народност и домородну славу борити сеподигне…“
Саопштавајући то, савремени хрватски историчар Виктор Новак пише: „Овако је мислио познавајући добро недавну прошлост, из књига, али још више из Вукових причања, млади, двадесетогодишњи официр, аристократа Кукуљевић Сакцински. Није далеко од пуне истине кад се устврди да је тако мислила и сва остала тадашња генерација младих илираца, да су се погледи, као оно Деркосови, обраћали Србији, која је примером показала како са немалим жртвама треба окончати борбу за слободу…“
Сакцински је бивши аустријски официр, родом из Хрватске. Сад је на реду један Босанац, први католички писац Босне прошлог века, који за себе никад не рече да је Хрват, али кога савремени Хрвати ревиндицирају. То је францискан Иван Франо Јукић (Бањалука 1818, Беч 1857). Он има много списа, који су иза последњег рата скупљени уједно и одатле ћемо цитирати неке његове ставове о Карађорђу.
Иван Франо Јукић
Кад је као сужањ био одведен из Сарајева у Цариград са оружаном пратњом, пролазио је и кроз Прибој, Нову Варош и Сјеницу (кроз Санџак). И у свом опису тога страшног путовања каже између осталога: „О, које жалосне мисли параху ми срце. Хришћани видивши ме, тужним погледом пратијаху ме: свакоме, рекао бих, на лицу се виђаше сажаљење моје и своје несреће — тужнога доба прогонства Хришћанства. Свакога опомињаше на оно доба када славни Карађорђе морадијаше ова мјеста изручити освети турској. Ах, Карађорђе, моја рано! Велика је била мисао твоја, голема намјера! Судбина клета смела те је, а друкчије не би мене сад овуда барбари овако немило гонили, да се на коњу уздржати не могу“! А у свом „Географично — статистичном описању Кнежевине Србије каже Јукић: „Стресавши са себе вериге туђег јарма, никад незаборављени јунак Карађорђе и незнанства вериге настојао је стрести; тако под управом и настојањем славнога Обрадовића била је заведена велика школа у Београду…“
Извор: проф. др Лазо М. Костић, Србија у очима странаца, II књига, Швајцарска 1972.
Објавио: srbskocarstvo.blogspot.rs
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here