На данашњи дан умрла је Персида Миленковић – највећа задужбинарка

Поделите:

Подизала је цркве и домове за сиромашне, школовала децу, добре ђаке и студенте. На сахрани говор су држали митрополит скопски Јосиф, министар просвете Јонић и председник

Ако је судити по ономе што је оставила иза себе, по племенитим делима и задужбинама, Персида Миленковић је заслужила да се о њеном лику и делу зна много више него што је забележено. У историји је остала упамћена као једна од наших највећих ктиторки новијег доба, али трагова о њеном животу је мало.

Рођена је 1857. године, у дому Никодија и Јелке Ћирић у Шапцу, који су град у Мачви убрзо напустили, јер је отац чиновник добио посао у Министарству грађевина у Београду. О Персидином образовању, првом мужу и сину Војиславу који је млад умро, слабо се зна. Прича о њој добија на важности од 1883. године, када се удала за познатог трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића. Странице њеног задужбинарског и племенитог рада почеле су да се исписују…

– Ова велика добротворка је током живота редовно давала значајне новчане прилоге просветним и хуманитарним организацијама, као и цркви, несебично је помагала сиромашне, који су јој се обраћали за помоћ – каже Славко Вејиновић, аутор књиге „Задужбинарство код Срба“ (Вукова задужбина, 2012).

Он наводи да су Персиду, с друге стране, њени савременици окарактерисали као повучену, строгу и штедљиву. Остала је упамћена и по великим брилијантским минђушама које је носила, али пре свега по црквама, манастирима, просветним установама и домовима за децу које је подигла. То је говорило, не само о њеној патриотској, већ и хуманој души. Са супругом Ристом је несебично даровала и помагала где год је могла. Када је то чинила у корист деце, тражила је малишане који су били сиромашни, али и добри и одговорни ђаци. Желела је да им помогне, награди их и наведе на прави пут.

ПОМОЋ „КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРА
Тестаментом није заобишла ни Саборну, Вазнесењску и Топчидерску цркву, којима је оставила по 5.000 динара, док је друштву „Коло српских сестара“ завештала 10.000. Нагласила је да остатак имовине оставља Поглаварству града Београда, како би је уновчио и дао за помоћ градској сиротињи.

Становници Кумодража и они који су посетили цркву Свете Тројице у овом београдском насељу, вероватно су приметили име Персиде Миленковић на улазу, на западној фасади. Вејиновић бележи да ту стоји мермерна плоча са уклесаним натписом ктиторке: „За владе краља Александра I Карађорђевића под патријархом Димитријем, подиже овај свети храм у славу Свете Тројице Перса Р. Миленковићка из Београда за покој душе своје мајке Јелке Н. Ћирићке 1924. године“.

Црква је, плански, никла на Торлаку, тамо где се од почетка Првог светског рата налазио штаб одбране Београда и водиле тешке борбе за ослобођење. Урађена је по пројекту архитеката Пере Поповића и Ж. Татића, као типичан пример српске средњовековне архитектуре.

Београђане је Персида задужила и зградом данашње Математичке гимназије у центру града, у Улици краљице Наталије 37, где је у почетку био смештен интернат Женске учитељске школе. И зграда у Змај Јовиној 5 је настала захваљујући њој. Посебно је била осетљива на сиромашну и децу без родитеља, па је подигла Дом за сиротињу у Табановачкој улици, а две куће и вилу је поклонила за њихово збрињавање и школовање малишана.

ЛЕГЕНДА О МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊЕ НА СЕЊАКУ
Ова задужбинарка је можда највише хваљена због манастира Ваведење на Сењаку, који је подигнут 1935. године. Уз њега се везује легенда по којој је Персида три пута сањала исти сан – да баш на Топчидерском брду мора да подигне храм. Одлучила је да то и уради, а када су почели да се копају темељи, управо на том месту су пронађени остаци старе цркве, део светог престола од камена у коме је нађена и свештеничка одежда.

Неколико година пре смрти одлучила је да напише тестамент како њен добротворни рад не би био прекинут. Учинила је то 10. маја 1937. када је таксативно навела шта све жели. Основала је Задужбину Персе Р. Миленковићке, од чијих прихода ће, како је завештала, студенти да се шаљу у иностранство и усавршавају у науци, а од новца из Фонда Персе Р. Миленковићке помагаће се школовање ученика државне Трговачке академије у Београду. И то деце трговаца која добро уче! Кућу у Змај Јовиној 5 је поклонила Београдском универзитету, док је летњиковац на Топчидеру у Румунској 47 даровала „Црвеном крсту“, за потребе дечјег летовалишта и летње школе.

Изразила је жељу да буде сахрањена у манастиру Ваведење, у којем је током Другог светског рата боравило око педесеторо деце, што јој је било услишено. Умрла је 8. фебруара 1943. године, а Вејиновић наводи да су на њеној сахрани говор држали митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе Милан Недић. То је била потврда колико је допринела духовном и просветном животу свог народа. Иако је вероватно заслужила много више, лепо је знати да бар улица на Сењаку, у близини манастира Ваведења, носи име по Персиди Миленковић.

Татјана ЛОШ

Извор: Новости.рс

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here