Саша Недељковић: ОСНИВАЊЕ И РАД СОКОЛСКИХ ЗАДРУГА

Поделите:

Српски соколи су сарађивали са српским задругама у Аустро-Угарској пре Првог светског рата. После рата Савез Сокола Краљевине Југославије радио је на оснивању задруга. У свом раду следили су речи краља Александра  : „Данас више него икада треба да је сваком јасно, да је задругарство најздравији облик привредног одржања и друштвеног напретка.”(1) Соколи су у свом деловању у селима око Сарајева открили поразну слику здравственог стања у народу. Соколска жупа Сарајево је покушавала да помогне селу. Одржавала је предавања о хигијени, правила са лекаркама-соколицама екскурзије по селима, одржавала течајеве за прву помоћ сеоским девојкама. За време епидемије пегавца у источној Босни, Соколска жупа је слала чисто рубље, сапун и средства за дезинфекцију. Све то није давало знатнији успех па је жупа решила да ради на оснивању здравствених задруга. Од 1933. соколске сеоске чете су упознате с предностима рада здравствених задруга. Жупа је хтела да у најнапреднијој чети оснује прву задругу. Одмах се видело да тај рад може да се успешно одвија ако се задруга оснује под соколским именом, јер соколство је једино уживало пуно поверење на селу, разочараном свим дотадашњим акцијама. На изричити захтев сокола са Пала и народа општине, задруга је добила име Соколска здравствена задруга. Почела је пропаганда у којој су учествовали друштво и чете у Подвитезу, Мокром и Јавлићима. Основачка скупштина задруге одржана је 1933. Кад је задругу требало регистровати испоставило се,  да задружно законодавство тих крајева не познаје тај тип задруге. Требало је две године упорне борбе са бирократијом, док соколи нису успели да задругу региструју. На Палама код Сарајева основана је  новембра 1935. прва Соколска здравствена задруга у Југославији. Упркос рђавом времену сеоски соколи и народ испунили су дворану соколског дома на Палама. Старешина соколског друштва  Божидар Савић отворио је свечаност и поздравио изасланике међу којима и начелника банске управе др. Сунајковића, старог соколског радника. Председник општине Пале Стјепан Лучић захвалио се соколима у име народа читаве општине, а Радмило Грђић, изасланик жупе, говорио је указујући на пример Пала, о соколском патриотизму и националном раду, чија су главна мерила жртва и дело. Поздрављена је лекарка задруге соколица др. Нада Блуменау. Стари национални борац свештеник и соко Симо Безовић са узбуђењем је поздравио патриотско дело паљанских сокола. Присутни су разгледали зграду Соколске здравствене задруге у којој је била смештена амбуланта, апотека и чекаоница задруге. Сељаци су били одушевљени својом задругом, а соколи горди зато што је она никла из њиховог прегалаштва. Оснивање задруге подстакло је интерес за ту врсту задругарства и у другим четама жупе Сарајево. (2)

Прва главна годишња скупштина  Соколске здравствене задруге на Палама одржана је 15 марта 1936. Скупштина је одржана у просторијама Соколског друштва у “Дому жртава” у присуству великог броја чланова и оних који то нису били.  Скупштину је отворио председник задруге Божидар Савић. Након извештаја о раду у 1935. говорио је делегат Савеза здравствених задруга др. Гаковић. У свом говору се прво осврнуо на рад задруге, а затим је одржао предавање о здравственом задругарству и задругарству опште, позивајући присутне да наставе рад око ширења здравственог задругарства. По правилима задруге испадали су коцком  два члана управног и  два члана надзорног одбора. После извлачења коцке отпали су из управнпг одбора Д. Илић и Иван Рагуз, а из  надзорног одбора Ново Лучић и Вилотије Кочовић. Након тога скупштина је поново бирала исту браћу у управни и надзорни одбор. После се развила дискусија о раду и потребама задруге. Председник је закључио скупштину, која је била доказ свесне соколске и задругарске манифестације и напора сокола тога краја. После скупштине приказиван је филм о задругарству, а за школску децу приказан је филм “Африка”.(3) Соколска чета у Прову одржала је своју скупштину 13 јануара 1935.

На скупштини је истакнуто да је заслугом четних функционера основана Земљорадничка потрошачка задруга. (4)

Соколска Жупа Мостар основала је у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. (5) О прегалаштву  жупе истакли су у часопису „Соколско село” : „Без имало буке и рекламе мостарска Соколска жупа прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би могле задовољити потребе села. Те су методе и нађене личним контактом, живом речју и посебним писмима. Отпочело се је на препороду сељака у просветном, хигијенском, пољопривредном и задругарском погледу. Сељак је почео кроз соколске чете да сеје нова семена, за која дотле није ни знао. Почеле су се садити воћке и тамо, где никад пре нису. … Оснивају се и соколске задруге. Село слободно дише и сваким даном се кити новим објектима и приновама. Село ради живо као у кошници.” (6)  Жупа Мостар је почела на селу са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било је 6 задруга. (7) Жупа Мостар  је упутила Апел 1936. у коме је истакнуто : „Соколска Петрова петолетка у Соколској жупи Мостар, односно на територији бив. Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине, примљена је од свих Сокола с истинским одушевљењем и високом свешћу о препородном програму рада од 1936 до 1941 – јер наши посвршавани послови за добро … народа биће најлепши дар Сокола … Краљу Петру II прилоком Његовог ступања на југословенски престо. Међу општим програмом дужности и рада, Соколска жупа Мостар је ставила себи у дужност да подигне и наше сточарство до користоносне гране за нашег Сокола-сељака. У том склопу препородних намера из споменуте области земљорадниковог живота и извора прихода, жупа је нарочито ставила себи у задатак да побољша, повећа и типизира израду масног сира у нашим крајевима. Да би потпунома успела у својој акцији, оснивају се задруге за израду сира и маслаца, а желимо и поједине сеоске домаћине да снабдемо дрвеним пресама за сир, с калупима, стручним штивом и.т.д., како би омогућили успешно извођење замишљеног програма рада по систематском плану у наступајућих пет година. Молимо стога сву нашу браћу и пријатеље да нас у томе свесрдно помогну.” (8)

Соколска жупа Мостар је 1936. систематски радила на ширењу задругарства. Жупа је продавала производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. Мед из соколских пчелињака разашиљан је по целој држави. Жупа Мостар је тежила да оснује своју централну задругу. Тежили су да развију интензивнији рад око сакупљања лековитог биља и продаје специјалитета из Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине. Жупа је поделила бесплатно 40 преса за  сир и 10 кошница. Израђене гусле у селима  и друго жупа је продавала по одговарајућим ценама. Да би омогућила израду домаћег платна, жупа се старала да сеоске соколске чете повећају сетву лана и конопље и набавила модеран разбој за ткање платна. Жупа је поделила 50.795 кг семена детелине, сточне репе, пострне репе, футошког главатог купуса, кромпира из Словеније и повртног семења. Набавила је 17.600 струкова  футошког главатог купуса, и 400 кг дуванског естракта за побијање биљних штеточина. Посредством жупе чланови соколских чета засејали су племенитија семења, засадили 13.725 воћака, 1.320 лоза и 4.079 шумског дрвећа. Набављено је 300 кг чилеанске шалитре. Жупа Мостар је 36 чета снабдела са ормарићима за апотеке. (9)

У „Соколској њиви”, календару за соколско село сами сељаци соколи су писали о својим утисцима о значају соколског рада на селу. Нико Чабрило из соколске чете Бијења (Невесиње), истакао је да су соколи прво отворили читаонице. Соколи из града упутили су сељаке како ће боље обрађивати земљу. Снадбели су сељаке пробраним семеном, воћкама и шумским садницама. Сељаци су почели сејати репу, детелину, грахорицу и зимски грашак. Приређивали су соколске пољопривредне изложбе. Соколи су у селима приказивали здравствене филмове. Жупа је 1928. када је издала сва зелен довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. Душан Кокошар из чете Хум, Требиње сматрао је да је сав соколски рад око привредног, просвјетног, здравственог и телесног старања у четама зато да одгоје правог сокола, а то је значило задругара.

Да су четни амбари клице будућих задруга. Жупа је слала бесплатно ,,Млади задругар” нараштајцима. (10)  Павле Сабовљевић у свом чланку у  „Соколскм гласнику “ истакао је :  „Зашто о мостарској жупи мислимо најлепше ? … Зато што су они соколство практично применили у дело. Соколи соколу подигну кућу, ископају бунар  и т. д., па свет види да му соколство помаже у невољи,..”. (11)

Једна од задруга које су основали соколи била је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Задруга је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно вођство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (12)  Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (13)  Бошко Н. Мишић писао је у листу ,,Дубровник”, 1937. о соколској задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (14) Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа … Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали … Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени”. (15) Жупа Мостар преузела је да ће у Петровој петолетци до 1941. пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села у својим двориштима домаћини засадиће Краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморју и Имотској Крајини 64 гробља, засадити  34 Петрова гаја, палим борцима за слободу подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 јавних чесама, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, изградити 406 приватних чатрња, засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити  494 воћњака са најмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити и уредити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (16)   У Сплиту је основана  „Соколска штедна и кредитна задруга”. (17)

„Земљорадничка обласна житарска задруга с.о.ј” у којој су били учлањени у већини сељаци, а нарочито соколи, издала је окружницу у којој је наведено : „Како соколство врши једну од најважнијих мисија, културно, морално и физичко подизање нашег народа, а ми пак привредно и социјално, па би успех био што већи, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ ТЕ ДВЕ ИДЕОЛОГИЈЕ, СОКОЛСКА И ЗАДРУЖНА, У СВОМЕ РАДУ ВИШЕ ПОМАЖУ. „Васпитати народ и бранити границе крваво стечене”, то је соколска парола, а то је парола свих поштених … То је парола и наша, те зато ТРЕБА ДА СМО ШТО ВИШЕ НАС ЗАДРУГАРА СОКОЛИ. … ПОЗИВАМО СВЕ НАШЕ ЗАДРУГАРЕ, ДА СЕ ШТО ПРЕ И У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ УПИШУ У СОКОЛСКЕ РЕДОВЕ, да што више сарађују са нашим соколима, јер ће тиме показати да су свесни задругари и да имају смисла за заједнички рад. Јер, као што смо већ рекли, само што тешњом сарадњом може се доћи до потпуног успеха”.(18)

Савез Сокола настојао је да пропагира и оснива  задруге. Соколска жупа Мостар прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би могле задовољити потребе села. Соколска жупа Сарајево је радила  на оснивању здравствених задруга. Основали су на Палама Соколску здравствену задругу.  Соколска штампа истицала је као пример  Соколско повћарско-воћарско-цвјећарску задругу у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Соколи учлањени у  задругама  ширили су соколске идеје међу задругарима.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. Љубомир А.Петрић, „Соколство и задругарство”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941, бр. 11, стр. 3;
  2. Соко, „На Палама код Сарајева основана је прва Соколска здравствена задруга у држави“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 децембар 1935, бр. 45, стр. 8, 9;
  3. „Годишња скупштина Соколске здравствене задруге на Палама”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;   
  4. Б.М, „Прова”, „Соколски гласник“, Љубљана,  1 марта 1935, бр. 10, стр. 5;
  5. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  6. „Првоборци за народно јединство”, „Соколско село”, Љубљана, децембар 1934, бр. 12, стр.177;
  7. Б. К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 1;
  8. „Апел Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 новембра 1936, бр. 44, стр. 2;
  9. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  10. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине  Југославије;
  11. Павле Сабовљевић, старешина Соколског друштва Чента, „Материјално у служби идеалног”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 1;
  12. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 188;
  13. „Соколско повртарско-воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
  14. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 7 Август 1937, бр.28, стр. 4;
  15. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”, „Дубровник”, Дубровник, 11 Децембар 1937,  бр. 46, стр. 4;
  16. „Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 5;
  17. Љубомир А.Петрић, „Соколство и задругарство”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941, бр. 11, стр. 3;
  18. „Задругари и земљорадници за соколство”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941, бр. 11, бр. 11, стр. 3;

 

Поделите:

4 Коментари

  1. Dobila je pizda $$$$$ od Amerike i Engleske kad su napadnuti …pogana komunjara…..da nije bilo Amerike i Engleske…ne bi bilo jebenog Sovjetskog Saveza……trebalo je da pusti njihovog tadasnjeg saveznika da se pogani pobiju medjusobno i crne i crvene

    • Hm,hmm….dobila je, ali ,ne laje kuca sela radi..nego sebe radi,pa placa. Probala je gamad, stacionirala je na kraju rata,vojsku u Belgiji,sa dodatkom zarobljenih trupa vermahta,pa da navale,zajedno na SSSR..do Moskow,ali, Zukov je,prebacio vatreni val kacusa,” preko dogovorene crte”, shvatili su opomenu pa odustali

  2. hahahaha…pa jeste….koliko li je puta americko i kanadsko zito spasilo SSSR posle toga….da ne gladuju. Zene ne dezertiraju…..ne znam na sta aludiras jajaro…….nemoj da ti zovem Djordja Ivkovica…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here