У Украјини је стартовао масовни позив на хитну службу у армију не само војника, већ и официра резерве. Фактички, реч је о мобилизацији у ВСУ (Оружане снаге Украјине), али скривеном иза нејасних формулација.
У годинама 2014–2015 официре резерве у Украјини већ су позивали упоредо с редовима током такозване мобилизације (иако мобилизација без објаве рата или увођења режима ванредне ситуације изгледа као правни нонсенс). Ипак, после делимичне деескалације конфликта у другој половини 2015. године мобилизација је била за неко време обустављена. ВСУ су наставили артиљеријско гранатирање мирног становништва Донбаса и заузимали „сиве” зоне у рејону линије сукобљавања, ипак стварних масовних покушаја пробијања позиција одбране Донбаса нису преузимали. У армију су у то време у Украјини позивали искључиво војнике на одређени рок, официре су пак саблажњавали „у добровољном режиму” бајно високим по украјинским мерилима платама (9,5–10 хиљада гривни, то је нешто више од 300 евра, што је око 2,5 пута више него просек у украјинској привреди). Али, већ ујесен 2016. украјинска националистичка јавност запевала је песму о нужности провођења новог таласа мобилизације. А у јануару текуће године руководство украјинског војног ресора саопштило је о намери да принудно позове из резерве око 4 хиљаде официра. Идеја је неко време „висила у ваздуху”, и многи у Украјини су се надали да ће се ситуација опустити.
Али како су крајем маја саопштили украјински СМИ, позив официра резерве у редове украјинске армије ипак је објављен. Предвиђени рок њихове службе је 18 месеци. Под жуто-плава знамења мораће да стану не само млади мушкарци, већ и девојке. Сакупљаће људе у узрасту до 43 године.
Акценат ће кадровске службе ВСУ ставити пре свега на оне који су способни да служе у дужностима нивоа командира вода или чете. На тај начин, украјинска армија планира да окупи командире за 80–150 хиљада људи редовног и млађег командног састава.
Узгред, недавно се министар одбране Украјине Степан Полторак обратио војним пензионерима, којима „дозвољавају узраст и здравље”, с молбом да се врате у редове ВСУ. Реч је сигурно не о потпоручницима–капетанима у узрасту до 43 године, већ о пуковницима, потпуковницима и генералима способним да командују батаљонско-тактичким групама и бригадама. Дужности таквог нивоа у ВСУ нема тако много. И то што је Полторак проговорио о позиву у украјинску армију искусних кадрова, којима ће се морати платити из полупразног украјинског буџета по 20 и више хиљада гривни месечно, сведочи или о томе да ће састав ВСУ бити снажно проширен, или о томе да украјинска војска може ускоро да има велике губитке. Или, пак, и о једном и о другом одједном. Јасно је, просто тако да би се „поиграла војника” сиромашна земља толико новца не би бацала у ваздух.
Сви ти забрињавајући знаци преплићу се с недавним изјавама украјинских политичара. Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да не сматра да је сукоб у Донбасу „замрзнут“. Према његовом мишљењу, тамо се води „прави жесток рат“. Порошенко сматра да нема сврхе обустављати војну операцију у Донбасу док се не усвоји закон о реинтеграцији ових територија. Бивши вршилац дужности председника Александар Турчинов, сада секретар савета безбедности и одбране Украјине, ових дана озбиљно је рекао да ће се АТО („Антитерористичка операција”) завршити онда када ВСУ заузму Москву. Народни депутат Украјине Дмитриј Тимчук, познат по надимку „шлем који говори”, изјавио је да је за излазак на границе РФ на Донбасу ВСУ довољно 5–6 дана. „Војни експерт” Олег Жданов на страницама украјинског пропагандистичког издања „Осматрач” инсистира на томе да је украјинској армији за „чишћење” Донбаса потребно свега 3–4 дана.
Осим тога, кијевска власт је начинила низ корака усмерених на одушевљавање најнеобузданијег дела украјинских национал-радикала. Тако, потпуно симболично је преименовање проспекта генерала Ватутина у част официра Абвера и СС Романа Шухевича. Предвидевши гнев житеља југо-истока, власти Пољске и низа националних општина, представници Порошенковог Блока дуго времена су блокирали ту иницијативу, али су је на крају крајева подржали.
Преклапање безумне националистичке пропаганде с масовним позивом у ВСУ официра резерве једва да је случајно. Све указује на то да се Кијев спрема за рат.
О томе да је Кијев спреман на свакакве провокације сведочи и свеже „цурење” из врховног штаба ОЕБС.
Напоменимо да је изјутра 23. априла у Луганској Народној Републици од мине страдао аутомобил мисије ОЕБС (Организације за безбедност исарадњу у Европи). По првобитној верзији, трагедија се десила када је аутомобил тобоже зашао точком ван пута, где је била постављена мина, после чега се догодила експлозија. Погинуо је сарадник мисије, грађанин САД Џозеф Стоун.
Ових дана међународни експерти позвани за истрагу информисали су заменика генералног секретара ОУН за политичка питања Д. Фелтмана о претходним резултатима рада. Сагласно њиховом закључку, анализа фотоснимака с места оштећења и остатака екплозивног уређаја с високим степеном поверења сведочи о његовом дистанционом активирању. У оквирима других околности то може да указује на то да одговорност за инцидент лежи на украјинској страни.
Сада је Д. Фелтман дао препоруку члановима експертске групе и сарадницима свог апарата да се уздрже од распрострањења било каквих података до окончања званичне истраге.
У целини, реч може бити како о покушају да се барем делимично учврсти уздрмани режим Петра Порошенка, тако и о некаквој тајној наредби са Запада. Али, активизација дејстава ВСУ, исто као и ескалација политичких убистава и провокација, у сваком случају ће довести до катастрофалних последица – пре свега за мирно становништво Донбаса: до масовних жртава и оштрог погоршања хуманитарне ситуације. Изгледа, кијевски режим се примакао оној црти, после које ће, прешавши је, поново увући регион у крвави рат.
Божидар Трпковић
ВИДОВДАН
