Рамуш Харадинај је нови председник тзв.косовске владе. Он је изабран за премијера са минималном већином(60+1) и гласовима листе Српске. Албанске опозиционе странке са КиМ, међу којима је најгласније Самоопредељење на чијем челу је Аљбин Курти, реаговале су прилично бурно, тврдећи “да се косовска влада вратила у Београд“. Било је и оних представника опозиције који су покушали да се нашале, па су новооизабраног премијера позвали “да се одрекне црних џипова, путовања бизнис класом и стане на пут трошењу државних пара“. Албански политички аналитичари, међу којима је најпознатији и најгласнији Шкељзен Маљићи, позивају Харадинаја да се удружи са албанским опозиционим странкама са КиМ јер не ваља да одлуке косовске владе зависе од косметских Срба.
“Влада Косова за важне одлуке не би требало да зависи од листе Српске. За било какву одлуку морала би да постоји албанска већина која не допушта да је уцењује Београд. Весељи и Харадинај морају да пронађу начин да поштују и консултују ставове опозиције и донесу законе и виталне одлуке за Косово, примера ради, као што је трансформисање КСБ у војску Косова и слично.“, објаснио је Маљићи, додајући да “косовска влада не може да се формира, али ни сруши без листе Српске“. На албанској политичкој сцени на Космету, Харадинај је познат као лидер који се својски труди да остави утисак “америчког човека“, даје провокативне и често контрадикторне изјаве. Током ратних сукоба на Космету, изгубио је два рођена брата, Шкељзена и Љуана, који су такође били припадници ОВК, а својевремно је тврдио “да сумња да иза убиства његове браће не стоје Срби, већ Албанци“, алаудирајући на Хашима Тачија, док је током боравка у Француској, где је ухапшен због ратних злочина над српским, албанским и неалбанским цивилима, у интервијуу за једну француску телевизију изјавио “да је гледао како му Срби кољу браћу“. Након што је Апелациони суд у Колмару одбио захтев Србије за његово изручење, он се вратио у Приштину и започео предизборну кампању која се заснивала на говору мржње, обећањима да ће границе Косова бити у Нишу, као и да ће Албанцима из Прешева, Медвеђе и Бујановца дати косовске пасоше уколико постане премијер. Након што је постао премијер изјавио је “дијалог са Србијом нема алтернативу, независно од наше мрачне прошлости, не можемо да порекнемо да смо суседи“.
“Албанци као стари народ, који живи овде одувек, увек су поштовали остале народе, поштовали су ове вредности:идентитет, језик и релегију. Никада код Албанаца није постојало непоштовање према осталим мањинама. Успели смо да добијемо поверење, данас смо сви једни уз друге, радићемо на томе да добијемо и поверење Срба. Достојанство и поштовање биће мој мото за све који живе на Косову.“, обратио се на српском језику посланицима косовског парламента.
Коме је и зашто потребан Харадинај?
Могло би се рећи да је Хашим Тачи најутицајнији албански политичар на Косову и Метохији. Био је један од оснивача ОВК, а од марта 1999.до јануара 2000.године, вршио је функцију председника привремене Владе Косова(Влада Јединства), потом руководио преговорима са међународним фактором и потписао споразум о трансформацији ОВК у заштитни корпус Косова, а у периоду од 2005. до 2007.године, као члан тима Једнства, представљао Косово у преговарачком процесу које је предводио Марти Ахтисари. Био је председник косовске владе у два мандата(2007-2014), а дужност министра спољних послова преузео је 2014.године. У фебруару 2008.године на свечаној седници косовског парламента усвојена је Декларација о независности Косова коју је образложио Хашим Тачи, који је у новембру 2007.године преузео функцију председника владе и тако постао први премијер тзв. независне Републике Косово. У априлу 2016.године постао је председник, а на тој функцији се налази и данас. Према званичним подацима, политичку каријеру је започео још као студент Филозофског факултета Универзитета у Приштини где је студирао историју. Ратне дане ретко спомиње, али не заборавља да истакне да је био политички представник ОВК, иако је већини познат као припадник озлоглашене “Дреничке групе“, али и као главни осумњичени за трговину органима. У оптужници коју је међународни тужилац Еулекса подигао против петнаест припадника ОВК, односно “Дреничке групе“ за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, укључујући тортуру и злостављање затвореника у логору Ликовац код Србице, као и убиство комадира српске полиције у Глоговцу, Ивана Булатовића, коме је глава одсечена моторном тестером. Међу оптуженима се налазе чланови Тачијеве Могло би се рећи да је Хашим Тачи најутицајнији албански политичар на Косову и Метохији. Био је један од оснивача ОВК, а од марта 1999.до јануара 2000.године, вршио је функцију председника привремене Владе Косова(Влада Јединства), потом руководио преговорима са међународним фактором и потписао споразум о трансформацији ОВК у заштитни корпус Косова, а у периоду од 2005. до 2007.године, као члан тима Једнства, представљао Косово у преговарачком процесу које је предводио Марти Ахтисари. Био је председник косовске владе у два мандата(2007-2014), а дужност министра спољних послова преузео је 2014.године. У фебруару 2008.године на свечаној седници косовског парламента усвојена је Декларација о независности Косова коју је образложио Хашим Тачи, који је у новембру 2007.године преузео функцију председника владе и тако постао први премијер тзв. независне Републике Косово. У априлу 2016.године постао је председник, а на тој функцији се налази и данас. Према званичним подацима, политичку каријеру је започео још као студент Филозофског факултета Универзитета у Приштини где је студирао историју. Ратне дане ретко спомиње, али не заборавља да истакне да је био политички представник ОВК, иако је већини познат као припадник озлоглашене “Дреничке групе“, али и као главни осумњичени за трговину органима. У оптужници коју је међународни тужилац Еулекса подигао против петнаест припадника ОВК, односно “Дреничке групе“ за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, укључујући тортуру и злостављање затвореника у логору Ликовац код Србице, као и убиство комадира српске полиције у Глоговцу, Ивана Булатовића, коме је глава одсечена моторном тестером. Међу оптуженима се налазе чланови Тачијеве партије, Сами Љуштаку, градоначелник Србице и Суљјман Сељими амбасадор Косова у Албанији, који је оптужен за силовање и мучење две Албанке.
“Верујемо да су ухапшени припадници ОВК невини, као што је утврђено у Хашком трибуналу у случају Рамуша Харадинаја, Фатмира Љимаја и других припадника ОВК оптужених за ратне злочине над цивилима“, писало је у званичном саопштењу Хашима Тачија тадашњег косовског премијера.
“Ја сам убио Булатовића. Онај ко је убио Булатовића је патриота-није убица!“, изјавио је Берат Бужала, члан Тачијеве странке и бивши посланик у косовском парламенту, а данас угледни публициста.
Један од злочина који је почињен у Клечки, а који се приписује “Дреничкој групи“, али и Фатмиру Љимају, јесте силовање и убиство српске девојчице Јоване. Браћа Љуан и Беким Мазреку силовали су а потом живу запалили десетогодишњу Јовану, која је са мајком и баком била заточена у логору у Клечки. Љуан и Беким Мазреку су се налазили у затвору у Нишу, првобитно су осуђени на по 20 година затвора, а потом ослобођени и враћени на Космет, захваљујући одлуци Врховног суда у Нишу која је донета 2001. У периоду између 2000. и 2001.године више од 2000 припадника ОВК, који су се налазили у затворима на подручију централне Србије, пуштено је на слободу, а данас им се суди у одсуству.Према званичним информацијама, Љуан и Беким нису више доступни српским правосудним органима, а фамилија Мазреку данас живи у Малишеву. Сукоб између Тачија и Харадинаја је почео давне 2000.године када је Харадинај окренуо леђа својим дотадашњим ратним друговима, Агиму Чекуу и Хашиму Тачију, а потом основао странку Алијансу за будућност Косова на чијем челу се налази и данас. Током 2004.године обављао је дужност председника косовске владе, а након сто дана, поднео је оставку и отишао у Хаг. У априлу 2005.године, док се налазио у притвору Хашког трибунала, у селу Рашић, надомак Пећи, убијен је његов брат Енвер. Тада се тврдило да су то починили они који желе да “запале Косово и изазову немире“, међутим, међу косметским Албанцима се одавно говорило о сукобу на линији Тачи-Харадинај.
Љуан, Шкељзен и Енвер Харадинај: Смрт бивших припадника ОВК и даље под велом тајне
Албанска опозиција на Космету је и те како јака: Хашим Тачи је још 2015.године покушао да приволи Харадинаја да уђе у косовску владу и прихвати место министра КБС, међутим, Харадинај није хтео ништа мање од функције председника владе. Сасвим случајно, на први поглед, управо албанске опозиционе странке “коче“ спровођење свих одлука које су предвиђење Бриселским споразумом. Међутим, поставља се питање како ће деловати албанска опозиција на КиМ када се Харадинај нађе на супротној страни, односно када постане део владајуће коалиције. Такође, постоји једно старо правило: непопуларне изјаве се стављају у уста непопуларним јунацима, па почетак рада Специјалног суда за ратне злочине ОВК, разграничење са Црном Гором, али и формирање Заједнице српских општина јесу очигледно први и најважнији проблеми са којима ће се суочити новоизабрани председник тзв.косовске владе. Независно од политичке кризе, Албанци са Космета су суочени са многобројним проблемима и неисупњеним обећањима, али и чињеницом да све више Албанаца напушта Косово и Метохију. Негде би било очекивано да се окрену против оних политичара који су на власти, пре свега против Тачија, међутим, њихов бес је усмерен према Србима. Све опозиционе странке, укључујући и странку Рамуша Харадинаја, обећавају прекид дијалога са Београдом, остваривање пројекта Велика Албанија, одустајање од формирања ЗСО. Штавише, ова обећања негде не звуче као лаж, јер визна либерализација али и пријем “Косова“ у Интерпол и друге међународне организације не зависе од албанских лидера, већ од воље Запада. Ипак, као што је албанска јавност већ навикла, Харадинај није од оних лидера који често не мењају мишљење, па се нико неће изненадити ако се испостави да једно прича, а друго ради, као и ако се деси да се понови сценарио из 2004.године,односно да Харадинај буде смењен али и да се нађе пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК, што предвиђају многи албански аналитичари са КиМ, то неће изазвати бурне реакције Албанаца зато што њихова очекивања неће бити испуњена.Са друге стране, чињеница да се на челу косметских Албанаца скоро две деценије налазе ратни злочинци, говори о томе какав је став Запада према Србима и Албанцима. Очигледно, Србе треба држати у сталном страху од новог погрома на Космету, док се Албанцима са КиМ шаље јасна порука да “Косово“ није озбиљна држава, нарочито не у очима Запада.
М.Ћ.
