ХОЛИВУДСКИ глумац Морган Фримен у епизоди „Ми и они“ (емитованој у недељу на каналу Национална географија) причом о Сребреници подгрејао је страсти на Балкану, упркос томе што је основна мисија документарне серије „Прича о нама“ да разоткривањем истине проба да премости јаз између непомирљивих страна.
Објективан приступ и улога водича, коју је Фримен имао током добро оцењене „Приче о Богу“, према мишљењу многих критичара, у новој серији је изостао, па епизоде донекле одишу нотом провокације која тешко може да има функцију помирења. Ипак, занимљив одабир саговорника и тема које су записи не само дешавања на Балкану током деведесетих година, већ и догађаја у другим крајевима света које је посетио Фримен, адут је ког се продукција „Приче о нама“ оправдано чврсто држи бранећи своје ставове. Али да ли је реч само једне стране довољан аргумент, поготово ако она служи за одбрану мира.
У епизоди „Ми и они“, која се бави питањем да ли можемо да премостимо јаз између „нас и њих“, у време кад поделе владају светом, Морган је посетио и наш комшилук. У Сребреници, где су га дочекали новинар и власник Face ТВ Сенад Хаџифејзовић и његов син Феђа, желео је да потражи силе које нас раздвајају и могућности за поновно приближавање.
Трагајући за њима међу гробовима Меморијалног центра Сребреница – Поточари, глумац на узбуђен узвик: „Шта се овде догодило?“, од Хаџифејзовића добија конкретан одговор – геноцид. А на следеће питање, ко га је извршио, босански новинар одговара му јасно – Срби. Искра сасвим довољна да намученој „земљи крви и меда“ донесе нове пожаре. Намерно или случајно, то само Фримен зна.
Ипак, није то први пут да се Фримен сусреће са сличним оценама. Ејми Аматанђело, новинарка „Холивуд репортера“, тврди да „Прича о нама“ у односу на „Причу о Богу“ има површнији истраживачки приступ.
– У покушају да обради што већи број тема, Фримен је довео гледаоце у ситуацију да, у одсуству чињеница, о превише ствари сазнају премало – поручује она у критици документарца, док њен колега Брајан Лаури из магазина „Варајети“ истиче да је Фрименова емисија племенита, али само у теорији.
ЕПИЗОДОМ „Ми и они“ незадовољни су и Бошњаци. На форумима се могу прочитати коментари огорчених гледалаца који сматрају да је Хаџифејзовић довео Фримена у Сребреницу зарад личног маркетинга, те да се неоправдано намеће да проповеда такозвани „Сенадов мир“. Ни Фримен није боље прошао. Америчком глумцу замерили су то што није у емисију позвао истинске жртве рата, већ Сенада и његовог сина, коме је то први пут да је дошао у Сребреницу.
– Немогуће је не приметити цинизам телевизија попут Националне географије, које у стварању оваквих серијала полазе од премисе да је у рукама холивудских звезда моћ да вишемиленијумска питања и религију својим ликом и гласом препакују у издање пријемчиво гледаоцима. Из те перспективе Фримен више нуди увид у маркетиншке стратегије данашњих медија него што одговара на питања о ономе што му је заиста тема.
Пол Асеј, критичар с портала религијске тематике patheos.com, пак сматра да „Прича о нама“, за разлику од „Приче о Богу“, нема „функцију“ учитеља, нити може послужити као уџбеник о животним лекцијама.
– Фримен бира занимљиве теме и саговорнике, али уз једностран приступ. Сагледава само један сегмент далеко комплексније приче у којој је тешко наслутити праву истину. Резултат тога је да уместо „Приче о нама“ добијамо Фрименову причу о нама – не тако објективна морална преиспитивања на другу лопту – поручује Асеј.
ИНТЕРЕС Сенад Хаџифејзовић са Фрименом
Да ли се баш у томе крије проблем спорне епизоде из Сребренице, која је још једном поделила Балкан? У површним информацијама, а посебно немогућношћу нападнутог да се брани.
Већина гледалаца задовољна је Фрименом као домаћином, али многи од њих напомињу да „Прича о нама“ не задовољава критеријум било кога ко зна нешто више о овим темама.
– На емисији ради много стручњака, али Фримен није новинар и документариста. Он не може да понуди објективан суд. Само може камером да забележи причу саговорника која се њему учини занимљивом. А то није новинарско дело, већ сагледавање теме из једног угла – поручује једна гледатељка.
У складу са овим ставом је и мишљење домаће јавности, која осуђује Фрименов серијал у покушају да се Срби прогласе кривим за рат у бившој Југославији.
– Целе генерације су убијене овде. Бомбардовање је довело до окончања рата, али није спасло жртве у Сребреници – само је једна од тврдњи Фримена у епизоди документарца чија је сврха помирење, а у којем је глумац одмах после прилога о Сребреници угостио некадашњег америчког председника Била Клинтона. Неки би рекли – тенденциозно.
У прилог необјективности епизоде иде и чињеница да је Фримен у интервјуу истом босанском новинару изјавио да му је изузетно драго што је у Босни, при чему је набрајајући републике настале распадом Југославије поменуо и Косово као независну државу.
ПРОВОКАЦИЈА Бил Клинтон и Морган Фримен
Мада глумац истиче да добро познаје све што се догађало претходних деценија на Балкану, чини се да није готово нимало упознао менталитет овдашњег народа. Само тако се може протумачити његов покушај измирења који је, супротно очекивањима, продубио постојећи процеп. Осим ако се иза добрих намера његове „Приче о нама“ не крију нечији лоши циљеви.
СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ!
ФИЛМСКИ режисер Борис Малагурски запитао се у уторак на „Фејсбуку“ зашто смо шокирани тиме што је Фримен оптужио Србе за избијање рата, кад се са Клинтоном у најави за спорну епизоду могло наслутити да се ради о неолибералној пропаганди САД.
– Уместо што смо већ 30 година шокирани антисрпском пропагандом, зашто се не организујемо и покренемо пројекат ширења истине с ових простора? Има светски познатих личности које знају праву причу о нама, попут Оливера Стоуна, али где су наши документарци о томе? Србијо, пробуди се – поручује Малагурски.
Новости
